Милутин Илић за "Глас": Америка игра на Србију

Вељко Зељковић
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Милутин Илић Фото: Агенције | Милутин Илић

Иницијатива групе америчких конгресмена да фебруар буде проглашен Мјесецом српско-америчког насљеђа није само симболичан гест према српској дијаспори, већ показатељ да Вашингтон Србију све озбиљније посматра као важног партнера на Балкану.

Истовремено, чињеница да иза резолуције стоје и републиканци и демократе говори да јачање односа двије земље превазилази страначке подјеле у америчкој политици. Оцјењује ово у интервјуу за "Глас Српске" предсједник организације "Геополитикон", предавач на Европском институту и савјетник у чешком парламенту Милутин Илић. Према његовим ријечима, кроз историју су Србија и САД углавном биле савезници, а данас постоји нови простор за политичко и економско приближавање.

 Србија је историјски важан фактор

ГЛАС: Иза резолуције о проглашењу Мјесеца српско-америчког насљеђа стоје и републиканци и демократе, што јој даје посебну тежину. Да ли то показује да српско-америчке везе више нису само питање једног политичког круга у Вашингтону?

ИЛИЋ: Да, управо тако. Већ више од деценије покушавам да објасним свој поглед на српски суверенизам. Србија је, када је реч о Балкану, историјски важан фактор. Тај простор је одувек имао велики значај за обликовање односа у Европи.

Прагматични српски суверенизам довео је Србију у позицију централне државе Балкана, са економијом која јача и војском која настоји да спроводи политику војне неутралности. За разлику од већине суседних земаља, које су значајан део свог суверенитета пренеле на НАТО и Европску унију, Србија је задржала велики простор за самостално доношење одлука.

Чињеница да и републиканци и демократе желе да унапреде односе са Србијом показује да у Вашингтону постоји свест о њеном значају. Истовремено, Америка настоји да смањи утицај Кине и Русије на Балкану.

Са економске стране очекујем да ће САД настојати да понуде нове инвестиције, пре свега у области енергетике и развоја вештачке интелигенције. Управо зато мислим да и део демократа и велики број републиканаца желе снажније позиционирање у Србији.

ГЛАС: Који су главни разлози због којих Вашингтон сада показује веће интересовање за развој односа са Београдом, који чак иду ка стратешком партнерству?

ИЛИЋ: САД се у новој геополитичкој подели света позиционирају у односу на две велике силе, Кину, као главног економског конкурента, и Русију, која остаје значајан војни фактор. Свет се налази у периоду великих геополитичких промена, па је разумљиво да Вашингтон настоји да обезбеди што бољу позицију на Балкану. Србија је у том смислу специфична држава. Војно је неутрална, политички самостална и налази се на европском путу, али није потпуно везана за један центар моћи. Мислим да Американци препознају тај потенцијал.

Ако Србија у будућности успе да изгради позицију сличну оној коју има Швајцарска, снажна и неутрална држава, могла би постати место на којем би различити актери тражили компромисе. Наравно, то зависи од многих околности, али сматрам да постоји простор за озбиљније билатерално и стратешко партнерство Србије и САД.

Додик одавно препознао у ком правцу иду геополитичке промјене

ГЛАС: Како ово јачање односа Србије и Америке може утицати на положај Републике Српске, како унутар БиХ, тако и у Европи?

ИЛИЋ: Као прво, све похвале за Милорада Додика. По мом мишљењу, он је одавно препознао у ком правцу иду геополитичке промене.

Када је Доналд Трамп током предизборне кампање изгледао као политички губитник, људи из његовог покрета већ су говорили о концепту хришћанско-јеврејске цивилизације. То нисам схватио као намеру да се било ко угрози, већ као настојање да се супротстави радикалним облицима ислама који, по њиховом мишљењу, угрожавају хришћанске вредности.

Потпредседник Џеј Ди Венс је на Минхенској безбедносној конференцији изнео оштре критике на рачун Европе, говорећи о слободи говора, демократији и политичком систему.

Сматрам да садашња политика Брисела прави велику стратешку грешку у односу на Вашингтон. Европа као појам и Европска унија као политичка организација нису исте ствари и то треба јасно раздвојити.

ГЛАС: Имајући у виду нову спољну политику и вјетрове који дувају из Вашингтона, да ли очекујете да би ускоро могло доћи до затварања ОХР-а?

ИЛИЋ: То ме не би изненадило, имајући у виду тенденције које су видљиве већ дуже време. Мислим да Бањалука, односно Милорад Додик и његов тим, веома добро представљају своје ставове у међународним круговима.

Сматрам и да Београд још није у потпуности свестан специфичности прилика у БиХ. Србија је, због југословенског наслеђа, политике титоизма и мултикултурализма, понекад мање осетљива на оно што становници БиХ, пре свега Срби и Хрвати, доживљавају као дубоке цивилизацијске и политичке разлике.

Бањалука је, управо због свог положаја, била приморана да много раније препозна те процесе. У одређеној мери и Београд сада иде путем који је Бањалука препознала раније. По мом мишљењу, политички противници Републике Српске направили су грешку јер су њено руководство довели у ситуацију у којој је морало да тражи нове начине деловања. Додик је, условно речено, из те позиције успео да извуче политички простор за маневар.

Исламски фактор

ГЛАС: Како гледате на геополитичке промјене у свијету, те како би се оне могле прелити на Балкан?

ИЛИЋ: Сматрам да ће нови односи у свету, уколико се настави политика јачања суверенитета држава, отворити простор за нове облике сарадње. Односи између Америке, Израела, Грчке и Кипра показују да се стварају нови регионални савези који могу имати утицај и на Балкан. То ће се одразити и на односе Америке и Турске, као и на позицију исламског фактора у региону. Мислим да ће будућност зависити од тога да ли ће различите заједнице на Балкану прихватити модел сарадње, суживота и поштовања различитих интереса. Муслимани на Балкану могу бити потпуно равноправан део европског простора уколико прихвате принципе заједничког живота и регионалне стабилности.

Вељко Зељковић Новинар

Новинар са скоро 30 година искуства. Пише о економији, аналитици и геополитици, аутор је бројних тематских текстова и интервјуа, те од 2018. поново је дио редакције „Гласа Српске“.

Све вијести аутора →

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.