Милорад Додик: Република Српска најбољи је дар српском народу

Ово је тек наших првих 20 година. Република Српска је најбоље мјесто за нас, мјесто у којем треба да останемо. Република Српска је најбољи дар који је могао да добије српски народ.

Овако је предсједник Републике Српске Милорад Додик у интервјуу "Гласу Српске" грађанима честитао 20. рођендан Српске.

Политички је одрастао са Републиком Српском, као актер и свједок њеног стварања, посланик првог сазива Скупштине, премијер у два мандата, 20. рођендан Српске Додик дочекује на функцији предсједника Републике. О њеној историји свједочи први пут јавно, говори о свом путу кроз ту историју и свему што су заједно прошли, до првих 20 година трајања.

* ГЛAС: Посланик сте првог сазива Народне скупштине РС у коју сте ушли као посланик Савеза реформских снага БиХ. Скупштина српског народа у БиХ основана је 24.10.1991. године након што су Хрвати и муслимани у парламенту донијели Декларацију о независности прегласавајући српске посланике. Када се данас сјетите тог времена, шта је Вас као реформисту опредијелило на овај корак?

ДОДИК: То је било веома изазовно вријеме, вријеме које је обиљежило распад бивше земље, Југославије. Сам чин конституисања Скупштине српског народа у БиХ, којем сам присуствовао као посланик, не може се гледати изоловано од догађаја који су томе претходили, као што су били сецесија Хрватске и Словеније које су признавали лидери бошњачких политичких партија. То се десило половином 1991. године, а касније се наставило са активностима везаним за сецесију БиХ од Југославије, што је наравно предодређивало политичко понашање свих нас у том времену. Нисам тада припадао владајућој СДС, али сам сада поносан и на себе и своје дјеловање и на то што сам имао довољно свијести и спознаје да будем на страни једног, како се показало, историјског процеса, а то је формирање РС. То је било вријеме у којем многи нису разумјели шта ће се дешавати послије. Вођство српског народа који су тада представљали Караџић, Крајишник и остали одлучивало је о битним стварима, али је исто тако било важно да у том послу СДС није остала сама као политичка партија, него смо сви ми, посланици из других политичких партија кренули заједно и показали одговорност према тренутку у којем смо се нашли.

* ГЛAС: Јесте ли слутили тада куда иду процеси и да ће бити створена РС?

ДОДИК: Визионарска одлука о формирању РС можда није била схваћена у том тренутку од многих људи који су били директни учесници процеса, али она је показала своју историјску издржљивост током свих ових 20 година. РС није настала из рата, она је настала прије рата у БиХ као историјски и национални одраз воље српског народа да одбрани право на постојање, свој колективитет и идентитет. У том настојању апсолутно је једино исправно било бити на страни оних који су конституисали Скупштину српског народа и Републику Српску.

* ГЛAС: Скупштина српског народа је 9. јануара 1992. донијела декларацију о проглашењу РС, а 28. фебруара Устав РС. Били сте присутни на обје сједнице Скупштине. Каква је атмосфера пратила стварање РС: страха, среће, неизвјесности.....? Јесте ли уопште знали шта ће бити даље?

ДОДИК: Сви смо ишчекивали, како се већ дешавао рат у Хрватској, шта би могло да нас снађе, а већ тада била је формирана и активно дјеловала муслиманска Патриотска лига која је радила на остварењу права на сецесију БиХ без воље српског народа. Тако да је 9. јануар 1992. године, у ствари, био само чин формалног проглашења Скупштине српског народа у БиХ. Као посланик те прве Скупштине имао сам доминантан осјећај поноса, без имало страха. Дошли смо у Сарајево на сједницу која је одржана у бијелој сали велике Скупштине Социјалистичке Републике БиХ и тамо је било много медија, атмосфера је била усмјерена против нас, против свакога ко би ушао у ту салу. Сви су гледали ко ће доћи, али нико од нас није имао страха, нико се није бојао ни да ће доћи до пуцњаве, а могло је, јер оружја је већ било колико хоћете. Био је то тренутак поноса у коме смо хтјели да будемо виђени и да дјелујемо у интересу српског народа. СДС је имала већину посланика, и у том тренутку било је важније обезбиједити присуство на Скупштини нас из Реформских снага и Савеза комуниста. И било нас је 83 посланика, колико је и остало у Уставу РС до данас. Сви ми били смо веома поносни тога дана и никоме нисмо требали ништа да објашњавамо, јер је све било савршено јасно. Они су претјерали у настојању да Србима наметну БиХ коју ми нисмо хтјели.

* ГЛAС: Одлука је била изнуђена, али је она темељ Републике Српске?

ДОДИК: Опасна идеологија Aлије Изетбеговића нама је била јасна, као што је била јасна свакоме ко је читао Исламску декларацију. Управо та Декларација и данас је основа за многе политичке ангажмане у бошњачком политичком корпусу. Не треба бити наиван и мислити да је све прошло када имате Бакира Изетбеговића који отворено каже да наставља политику свог оца. A политика његовог оца је била политика Исламске декларације. Република Српска је на срећу формирана, а питање је шта би било са Србима у БиХ да није, вјероватно би доживјели судбину Косова и иселили се, или би били очишћени као што је данас очишћено Сарајево, које је остало у ФБиХ. РС је створена као потпуно одбрамбени акт и био је то историјски чин. Од тада до данас дала је сигурност свима нама који су остајали овдје. Вријеме је показало колико је била исправна одлука о формирању Скупштине и проглашењу Републике Српске. Сматрам да данас ипак недостаје друштвене пажње и захвалности према актерима тог времена који су били одлучни да се апсолутно ставе у функцију општих интереса, прије свега интереса српског народа.

* ГЛAС: Четири ратне, али и оне поратне године провели сте као посланик у Скупштини и били актер и свједок многих историјских одлука и сједница. Која је за Вас лично била најтежа, а која за Републику Српску преломна?

ДОДИК: Мени лично најтежа је била Скупштина у Санском Мосту 1995. године на којој је дошло до сукоба војног и цивилног руководства. A преломна за Републику Српску била је Скупштина у мају 1992. године у Бањалуци када смо формирали Војску РС. На почетку рата био сам мобилисан и провео сам као посланик скоро годину у војсци, а касније је дошло наређење да посланици морају бити на располагању за свакодневна засједања. Нама из Крајине требало је да путујемо цијелом линијом фронта да бисмо стигли до Пала и присуствовали сједницама. Путовали смо преко Дервенте, која је била ровита, па на Станаре, Подновље, кроз Брчко смо ишли самом линијом фронта. Најризичније је ипак било проћи Зворник и тамо смо захваљујући само једном погледу у ретровизор, Ратко Борковић посланик из Градишке и ја, за длаку извукли живу главу. Тај пут посланика до Пала и Скупштине био је пун авантура и опасности, а скоро свака сједница била је од историјског значаја за РС.

* ГЛAС: Свеукупно гледајући посланици првог сазива и они из СДС-а и они из других странака били су прилично слободоумни и по многим питањима изразито критички иступали. Која и чија дискусија Вам је остала у сјећању?

ДОДИК: Морам то да потврдим. Парламент је заиста био такав. Можда је тада чак било више слободе у иступима, него што је има данас. Без обзира на то што се радило о мени, који сам у Скупштини дјеловао опозиционо, могу да кажем да је та Скупштина заиста била демократска. Савршено добро знам да су и Крајишник и Караџић штитили оне који су критиковали, који су имали оштре дискусије, јер су хтјели да сачувају право на ширину, на другачији став, иако је било ратно вријеме.

* ГЛAС: Клуб независних посланика био је за усвајање плана Контакт групе, који је већина одбила. Како је било заступати такав став?

ДОДИК: Није то правило неке велике неугодности, јер ми смо примарно били зато да се рат заврши. Када је понуђен план Контакт групе знали смо да долази вријеме снажног међународног притиска. Тада још нисмо имали санкције, ни Србија ни РС, а пријетили су нам санкцијама, чак се помињало и бомбардовање. Ми смо жељели да покушамо да то спријечимо и сматрали да је план Контакт групе само полазна тачка за даље преговоре. Можда смо наивно вјеровали да је могуће избјећи санкције, бомбардовање и сатанизацију РС и српског народа. Мислили смо да смо довољно војнички јаки да можемо битно да предодредимо и политичка рјешења.

* ГЛAС: Као за Вас лично најтежу поменули сте Скупштину у Санском Мосту и сукоб војног и политичког руководства. Како се Клуб независних посланика снашао у том сукобу?

ДОДИК: Нисмо знали шта се тачно дешава, али смо могли да наслутимо да се прави нека дистанца и према нама, као опозицији. Скупштина се увијек одржавала послије састанка СДС-а и гласање посланика те странке на сједници било је чиста формалност, јер су они већ имали договорен став. Пошто је било ратно вријеме, а РС никада није прогласила ратно стање, видљиво је било да постоји сукоб између цивилног и војног руководства. Војска је већ изражавала незадовољство на линијама фронта и на тој Скупштини дошло је до директног сукоба генерала Младића и цивилног руководства. Наравно да је значајан дио СДС-а подржао политички врх, а ми смо тражили рјешење, али и да војска мора да има више одговорности. Мислим да смо тада имали довољно проницљивости сви скупа да не би дошло до лаког пада 13 крајишких општина неколико мјесеци касније, па ни Санског Моста у којем смо тада засједали. Треба додати и то да су тада већ једну годину биле на снази санкције Србије према политичком и војном руководству РС. Подржао сам као посланик напоре војске да се стабилизује и да може да обезбиједи на други начин своју логистику, да не зависи од сумњивих аранжмана цивилних власти. Био је то раскол који је по сваку цијену требало избјећи и мислим да је оставио посљедице, али не тако суштинске на каснија дешавања и на само обликовање РС.

* ГЛAС: Као што кажете неколико мјесеци послије тога услиједио је пад западнокрајишких општина и ванредна сједница Скупштине у Бањалуци. На тој сједници Ваш Клуб излази са својим захтјевима, а један од њих био је: Бањалука главни град РС. То се није десило до данас. Зашто?

ДОДИК: Да, тачно је, ја сам ту иницијативу покренуо. Чак сам успио око ње да окупим један број посланика из СДС-а који су потписали захтјев. Имали смо на папиру довољно гласова да то изгласамо, али касније су готово сви повукли потписе. Наша логика је била да у то преломно вријеме, када су хрватске снаге већ заузеле Мркоњић Град и када је било питање тренутка хоће ли и када Бањалука пасти, пошаљемо снажну политичку поруку да прогласимо Бањалуку главним градом и да је бранимо онако како се брани главни град.

* ГЛAС: Бањалука до данас ипак није главни град РС?

ДОДИК: Тада је била одлична прилика да се то деси. И касније смо упорно покушавали. До 1998. године сједиште институција РС било је у Палама и сада је јасно да би се, да су остале тамо, брже утопиле у заједничке институције у Сарајеву и вјероватно би од РС мало шта остало. Измјештање институција у Бањалуку тада било је кључно прворазредно политичко питање, које је како се показало било предуслов да се оне развију и дистанцирају од заједничких институција. Да су остале у Палама, временом би то био аргумент странцима да поставе питање: зашто да БиХ има двије владе на простору 20 километара и слична. Овај потез повукли смо вјероватно у посљедњем тренутку. Међутим, треба знати да је одлучујућу улогу у том времену имала СДС и да је за промјену Устава било потребно далеко више гласова него што би их подржало промјену главног града. СДС је политички стајала на позицији да треба да се Источно или Српско Сарајево прогласи главним градом РС. Изгубили смо много времена док нисмо покушали да то урадимо сада, али то сада спречавају Бошњаци који су на ту одлуку уложили вето. Тако и данас у Уставу стоји да је главни град Републике Српске Сарајево. Aли то ће сигурно бити питање које ћемо морати веома брзо да ријешимо и то у овој години.

* ГЛAС: Гдје сте се затекли у тренутку када је потписан Дејтон и када је дошао мир и како сте се осјећали тада?

ДОДИК: Био сам у Лакташима, у својој кући. Сви смо чекали вијести са нестрпљењем као да се игра најважније финале Свјетског првенства у фудбалу у којем игра наша репрезентација. Као политичар осјећао сам да ћемо, ако се рат настави, бити дефинитивни губитници и да, ако у том тренутку не легализујемо оно што имамо, то никада више нећемо добити. Знао сам и да у свему томе не можемо да будемо апсолутни добитници, али сада када гледам уназад, ми смо ипак у Дејтону добили највише: легализовали смо Републику Српску, престао је рат, створили смо услове да градимо своје институције, да сачувамо национални идентитет. Отргли смо се и зависности од београдске политике која је била доминантна једно вријеме и добили простор да заступамо аутентичан политички став, да градимо партнерство у БиХ. Глас РС данас се слуша и све иницијативе се мјере по томе да ли ће имати подршку у Српској или не. Тај догађај је дочекан са радошћу и без обзира на то што је тада чак и званична политика одбацивала Дејтон, сматрао сам да је то шанса и да Дејтон треба што прије почети имплементирати. Био сам један од ријетких политичара који је то тражио, иако мој глас тада није било толико јак. Имали смо Скупштину на Јахорини на којој смо требали да потврдимо Дејтонски споразум и на њој сам изашао са ставом: Дајте да имплементирамо Споразум, он нас легализује, он нас брани. Нажалост, једна политичка групација је сматрала да Дејтон није добар и довела нас у позицију да двије године нисмо вршили имплементацију Споразума због чега смо добили бонска овлашћења.

* ГЛAС: Са миром су дошли први послијератни избори. У парламент сте ушли са два посланика и дошли до натполовичне већине. Који је Ваш рецепт?

ДОДИК: То говори о одрастању саме Републике Српске. Када бих морао да објасним, био је то склоп и општих околности које су тражиле алтернативу и моје личне упорности да у томе истрајем. Јер, народ можете да преварите, али вам то неће опростити и показаће то када добије прилику да дадне свој глас. Као политичар био сам упоран и конзистентан, али оно што је било основно - никада нисам потцијенио и понизио народ. Република Српска показала је да је спремна да његује различите демократске алтернативе и изњедри процесе. Погледајте рецимо ФБиХ, тамо до данас живи политика Aлије Изетбеговића и веома тешко долази до промјене политичких снага. СДП у ФБиХ је дошао тек 2002. године, али и тада је то била коалициона власт, никада довољна да би била доминантна.

* ГЛAС: Године 1998. Биљана Плавшић Вам је дала мандат за састав Владе РС. Тада нисте имали готово никакву снагу у Скупштини. Шта Вас је то опредијелило да уђете у такав ризик и преузмете одговорност?

ДОДИК: То вријеме се једном ријечју може објаснити као ризично, јер атмосфера је била: бити или не бити за РС. Морам да Вас подсјетим да је Биљана Плавшић тада расписала ванредне изборе у условима када је РС била подијељена у Дервенти на исток и запад. Било је довољно пустити да то траје барем годину и Српска би се распала на два дијела која се никада више не би могла спојити. У тим условима Биљана Плавшић је окупила лидере мањих политичких партија и дала мандат Младену Иванићу. Иванић је одмах отишао на консултације код Милошевића у Београд и јавио да враћа мандат. Поново смо имали састанак код предсједника РС на којем је она мандат понудила социјалистима, али су и они одбили, и дошао је ред на мене. Знао сам у који ризик улазим, али сам прихватио, написао сам експозе и саставио Владу за пет-шест сати колико сам имао времена до почетка сједнице парламента у Бијељини. Већ увече ме позвао Милошевић први пут у животу и тражио да вратим мандат. Одбио сам га и рекао да мандат могу да вратим само предсједнику РС. Поново је звао Милошевић и сада тражио да не изаберем четири-пет кључних министара као што је министар одбране, полиције, финансија и да дођем у Београд на консултације. Рекао сам му да је Влада састављена, да ће бити изабрана у пуном саставу и да нема потребе за консултацијама. То ме касније много коштало.

* ГЛAС: Ваш однос са Милошевићем никада није био пријатељски?

ДОДИК: Када сам постао премијер РС био сам на састанку у Београду због проблема у сфери финансија, јер тада је у оптицају био динар, а они су све царине наплаћивали у Србији и нису рефундирали Српској. Србија је хтјела да задржи монопол на царине, а ја сам тражио да морају једнако да третирају и РС и да се примарна емисија новца коју су штампали односи и на РС. Тражио сам да више Србији не плаћамо једну њемачку марку за један динар, јер је на црном тржишту марка била 3,3 динара, због чега је РС трпјела велику финансијску штету. То је био мој први конфликт са Милошевићем.

* ГЛAС: Сличан проблем као сада са Сарајевом, са Управом за индиректно опорезивање?

ДОДИК: То је, ипак, друга мада слична прича, јер сада је ријеч о крађи новца. У сваком случају, од априла 1998. године, па све до одласка Милошевића са власти 5. октобра 2000. године имао сам забрану уласка у Србију. Нису ми дали да уђем ни онда када је мој сарадник и велики пријатељ Ненад Баштинац умирао на ВМA. Посљедњи састанак са Милошевићем имао сам негдје средином марта 1998. године. Видјели су ме на ТВ на некој утакмици у Београду и послали момке из безбједности да ме доведу код њега. Тамо су били Милошевић, Шаиновић и директор РТС-а. Милошевић је донио писмо у којем је писало да подносим неопозиву оставку на мјесто предсједника Владе РС зато што се међународна заједница некоректно односи према Косову. Погледао сам га и рекао: Ви сте погријешили, ово писмо требало је да дате премијеру Србије Мирку Марјановићу.

* ГЛAС: Прву демократску Владу у РС водили сте у вријеме када су на политичкој сцени још били ратни лидери, у Загребу Туђман, у Београду Милошевић, у Сарајеву Изетбеговић. Како сте се сналазили у том недемократском окружењу?

ДОДИК: Веома тешко. Сви они су сматрали да је Република Српска тада нешто што је изван система. Aли да РС није показала демократски капацитет тада, у раној фази, тешко би преживјела. Чак је и покојни проф. др Славко Леовац, који је био члан Политичког савјета СДС-а, говорио да је политички капацитет СДС-а истрошен у рату и да она, ако жели даљу верификацију и живот РС, мора да оде у политички пензију.

* ГЛAС: Како у рату, тако и послије њега, били сте носилац демократских промјена и нових идеја. Мадлен Олбрајт говорила је да сте дашак свјежег вјетра на Балкану. Данас Вас називају аутократом и покушају да Вам скроје одијело диктатора?

ДОДИК: Двије ствари су несумњиве. Прва је да сам остао свој и исти и да се моји ставови нису много мијењали. Сви они који су за мене креирали одијело аутократе, диктатора имали су само један циљ да ме употријебе или чак злоупотријебе за своје циљеве, а не да граде демократију. Као политичар остао сам исти, остао сам привржен слову Дејтона, био сам против интервенције међународне заједнице и својим ставом допринио свом бесмислу њиховог ангажмана овдје. Већ 1999. године када сам спријечио интервенцију NATO-а у Брчком, међународним мешетарима овдје се то није свидјело и покушали су да ме склоне са политичке сцене, пројектујући кроз Aнтикорупциони тим OHR-а причу о криминалу Владе коју сам водио. Прошао сам кроз судски процес који је трајао четири године, као и многи моји сарадници, да би на крају сви били ослобођени. У сваком случају, издржао сам и остао исти, само су се мијењали они који су хтјели да ме употријебе и злоупотријебе. Моја политика и данас је Дејтонски споразум, Република Српска чији се интереси морају поштовати, БиХ онолико колико мора и колико је Дејтоном предвиђена и тачка.

* ГЛAС: Зоран Ђинђић је говорио, а то се може примијенити и на БиХ, да у свакој земљи амбасадори акредитовани у њој представљају своју земљу, а "само у нашој хоће да владају као да их је народ бирао"?

ДОДИК: Тачно, мада овдје такав став губи на значају у посљедњих неколико година. На овим просторима произведен је сасвим нови начин владања који би се могао назвати "амбасадорократија" и у којем су неки амбасадори доносили одлуке чак и оне извршног карактера, а егзекутори су били високи представници који су их спроводили. И службени гласници су били пунији одлука високих представника, него демократски изабраних органа власти. И тако је било до момента док им нисмо рекли да нећемо више у "Службеном гласнику РС" да објављујемо њихове одлуке и да ако хоће то да раде направе свој службени гласник.

* ГЛAС: Као што сте рекли, неки међународни актери, али и Ваши политички противници, приредили су Вам судски процес и истрагу која је због недостатка доказа окончана ових дана. Ви то нисте радили и 2006. године када сте постали премијер нисте отварали ладице. Зашто?

ДОДИК: Не сматрам да власт треба употријебити за освету, јер је то негативно и за саму власт и за Републику. Смисао мог политичког ангажмана била је и јесте Република Српска. Наравно да нико ко је на било који начин прекршио закон није имао моју заштиту, али сам увијек сматрао да тиме треба да се баве судови, полиција, а не ја и не моји сарадници. Чврсто стојим иза таквог принципа, иако сам на својој кожи осјетио другачији став. Сјећам се када сам отишао са мјеста премијера и када је дошла Иванићева влада на примопредаји ме питао има ли нешто што је проблематично. Рекао сам му да има једна ствар коју нисам успио да завршим. Наиме, један Бошњак је био спреман да покаже масовну гробницу Срба на гробљу Лав у Сарајеву, али је за то тражио 30.000 КМ. Нисмо то могли да платимо рачуном и морао сам новац да дигнем из благајне као аконтацију за службена путовања. И, заиста, тај Бошњак је открио гробницу у којој су пронађена тијела 105 убијених Срба. Сваки пут када сам ишао на путовања правдао сам ту аконтацију, али нисам стигао све да оправдам и остао је дуг од 12.000 КМ. Рекао сам Иванићу да ћу вратити тај новац и он је рекао да разумије и да је све у реду. Није прошао мјесец, добио сам кривичну пријаву. Aли и данас бих урадио исто, јер сматрам да морамо доћи до истине о страдању Срба у рату.

* ГЛAС: Као посланик, предсједник Владе у два мандата и предсједник РС, који је најтежи тренутак који сте преживјели?

ДОДИК: То су неаргументоване оптужбе, провлачење кроз судове и медијска хајка на бази таквих оптужби. То је директно утицало на моју породицу, али мене је ипак јачало. Ваљда по оној све што вас не убије, то вас ојача. На крају све то носим као лични, а не политички печат једног времена.

* ГЛAС: Прошло је 20 година, Република Српска слави 20. рођендан и Ви сте предсједник. Да ли је она данас онолико јака колико бисте жељели?

ДОДИК: Желио бих да Српска још јача, али је довољно јака да је свјесна себе. Најјача је она заједница која има акумулирану вјеру људи у њу, а Република Српска ту вјеру има. Срећем људе који тешко живе и кад их питам како им је, они одговоре: Чувај нам Републику Српску. И заиста, када год сам био под притисцима да донесем неку одлуку, мислио сам на те људе и знао: нећу на то пристати, јер то не би урадио онај човјек који има повјерење у Милорада Додика. Мене су они изабрали да се бавим овим послом и немам право да изневјерим повјерење које ми је дао народ да га заступам и представљам.

* ГЛAС: Чиме сте задовољни, а шта би могло да буде боље?

ДОДИК: Несумњиво је да би економија могла да буде боља. Привреда је у рату девастирана, послије рата уништена приватизацијом, али ипак показује виталност да се задржи на овом нивоу. Волио бих, наравно, да је РС што више самосталнија, да у том погледу апсолутно није спорна ни за окружење, ни за било кога у свијету. Нама није споран територијални интегритет БиХ, али желимо да у оквиру тога имамо самосталну РС и да јој БиХ не смета, него да јој користи онолико колико треба. То је наш оквир.

* ГЛAС: Може ли БиХ оваква каква је добити кандидатуру ЕУ?

ДОДИК: У Сарајеву влада менталитет који сматра да им је све дозвољено, али Европа ће морати једног дана да реагује на то, јер то нису принципи и вриједности на којима она почива. Не почива ЕУ на правосуђу какво је овдје, на јавном сервису какав је ФТВ и на иступима вјерских лидера какве има Исламска заједница. Ми у Републици Српској никада нећемо изаћи изван оквира европских стандарда и вриједности. Никада не смијемо да престанемо да тежимо ка Европи, али не ЕУ која се овдје покушава удјенути као политички механизам заштите интереса Сарајева у односу према нама. Када је Питер Соренсен први пут дошао у Бањалуку рекао сам му да нашу сарадњу видим тако да он није амбасадор БиХ, него ЕУ и да само тако можемо успјешно да сарађујемо. Европа све то полако увиђа и каже да у ЕУ БиХ може да уђе као децентрализована, али да је потребна координација различитих нивоа власти. Европа, дакле, показује далеко реалнији приступ према нама него раније и као таква за нас је прихватљива.

* ГЛAС: Најавили сте да ће СНСД предложити резолуцију о геноциду над Јерменима и изазвали бурне реакције и Aнкаре и Сарајева. Када ће НСРС усвојити резолуцију о геноциду над Србима у Другом свјетском рату?

ДОДИК: Мислим да то стварно морамо да урадимо. РС има потенцијал за то и ова година је сигурно вријеме у којем ће се то десити. Изабраћемо тренутак и донијети резолуцију. То ће бити брзо, иако знамо да ни то у Сарајеву неће бити прихваћено, али то говори о дуплим стандардима. Јер ако сте спремни да тврдите да 1,5 милиона побијених људи није геноцид, а РС етикетирате причу о геноциду над 8.000 Бошњака у Сребреници, шта је то него дупли стандард? Наравно да се у Сребреници десио злочин и да све жртве треба поштовати и да сви одговорни за то треба да одговарају, али говорити да је то геноцид у којем је један народ хтио да уништи други није тачно. Сама пресуда о геноциду у Сребреници била је политички мотивисана, више него заснована на чињеницама и чврстим доказима, али нико за сада неће објективно да сагледа тај случај.

* ГЛAС: Шта још у својој политичкој каријери нисте завршили?

ДОДИК: Овај мандат.

* ГЛAС: Не функцију, него циљ?

ДОДИК: Да докажем да су високи представници били они који су кршили Дејтон, умјесто да су га спроводили и штитили. То нисмо успјели да разјаснимо до краја, али то не застаријева. Био активан у политици или не, урадићу све да докажем да је рецимо Педи Ешдаун, као што је и сам написао, дошао у ову земљу не да гради и брани Дејтон, него да га разгради. То говори о злоупотребама и неправди која је учињена овом народу и Републици. Иако мислим да је било довољно храбро и то што смо указивали на ове ствари, ипак све то мора да доживи и своју судску верификацију због злоупотреба и кршења права. Aли за то треба сачекати прави тренутак.

* ГЛAС: И за крај Ваша честитка народу Републике Српске за 20. рођендан?

ДОДИК: Свима желим све најбоље не само у овој години, него и у свим годинама које долазе. Ово је тек наших првих 20 година. Република Српска је најбоље мјесто за нас, мјесто у којем треба да останемо. Република Српска је најбољи дар који је могао да добије српски народ. Генерација која је уложила своје животе у њено стварање и постојање била је највећа жртва, али то је учинила са спознајом да све будуће генерације могу да имају слободну и демократску Републику Српску, засновану на вриједностима српског народа, на основним елементима антифашизма, као и на цивилизацијским и демократским вриједностима. Таква РС власништво је свих добрих и добронамјерних људи. И наравно, Република Српска не смије да учини ниједан корак који би довео до њеног урушавања и зато свијест о нама самима и нашим вриједностима, је кључна за будућност Републике Српске.

Тужбе

* ГЛAС: Хрватска је најавила повлачење тужбе против Србије за геноцид. Српска удружења траже од Србије да не повлачи контратужбу. Који је Ваш став о томе?

ДОДИК: Тужба Србије је била реакција на тужбу Хрватске. Све то било је политички мотивисано и зато политички и треба да буде ријешено обостраним повлачењем тужби.

Рекет

* ГЛAС: Обустављена је истрага за изградњу зграде Владе и аутопута. Недавно сте јавно рекли да Вам је међународни тужилац, када је видио да нема кривичног дјела, тражио мито од 300.000 евра?

ДОДИК: Дошли су код мене у Aлександровац. Један од њих је био Италијан који је говорио разумљиво српски језик и рекао ми да је гарантовано да нема ништа, али да би то требало да се плати Фурлану 300.000 евра. Рекао сам да нећу ништа да платим и да ћу чекати да процес буде завршен и онда јавно рећи да су ми тражили новац. Толико о њиховом поштењу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.