Милорад Додик: Изетбеговић крив за рат у БиХ

Хаг - Предсједник Републике Српске Милорад Додик истакао је данас током свједочења у Хашком трибуналу да је за рат у БиХ крив оснивач и лидер СДА Алија Изетбеговић.

Изетбеговић

- За рат је крив Алија Изетбеговић. Сви су 1992. потписали Кутиљеров мировни план, али Изетбеговић је по повратку у Сарајево одбио тај споразум. Мјесец касније рат је буктао широм земље - рекао је Додик.

Додик је свједочећи на суђењу бившем предсједнику РС Радовану Караџићу у Хашком трибуналу рекао да је Изетбеговић покушао да спроведе план о стварању исламске државе у БиХ засноване на шеријатском праву, мада није имао већинску подршку становништва за то.

Он је рекао да су дијелови Изетбеговићеве СДА прије рата почели да наоружавају муслимане и да су формирали војну формацију "Зелене беретке" које су починиле прве злочине над Србима.

Додик је у доказном поступку одбране рекао да је Изетбеговићева СДА била формирана као прва национална и националистичка странка у БиХ.

За Изетбеговића је рекао да је "предано радио на раније написаној Исламској декларацији и на увођењу шеријата чим муслимани буду већина у БиХ".

- Из дана у дан смо могли да видимо разраду те декларације - казао је Додик.

Нагласио је да Изетбеговић није имао политичку већину, већ да се лажно представљао као предсједник БиХ и тражио међународну помоћ.

Истакао је да је СДС била против разбијања тадашње Југославије за разлику од СДА и ХДЗ-а.

- ХДЗ БиХ је у то доба првенствено подржавала независност Хрватске и то је био примарни циљ, а онда су формирали Хрватску заједницу Херцег-Босну коју су жељели да припоје Хрватској. То је и довело до двоипогодишњег рата Хрвата и муслимана у БиХ - навео је Додик.

Рушење Устава

Истакао је да никада није чуо од Караџића или било ког другог српског функционера било шта што одговара квалификацијама из оптужнице.

- Изетбеговићева идеја је била да БиХ буде унитарна земља, по принципу један човјек један глас, што би значило унитарну земљу Бошњака, што није могло проћи, нити може, јер Срби у БиХ то не би прихватили, све да је и прихватила СДС или Караџић - рекао је Додик.

Подсјетио је да је за промјену Устава тадашње СРБиХ била потребна двотрећинска већина у парламенту, што заговорници независности нису имали, па су срушили Устав и одбили увођење дома народа који је требало да заштити права сваког народа у БиХ.

Истакао је да је Народна скупштина РС у рату била најважнија институција, важнија од било ког функционера, те да је доносила кључне одлуке.

- У парламенту никада није усвојен документ који се залагао за насиље над другим народима и мањинама. У архиви имам све скупштинске одлуке тог времена и оне су доступне свима - истакао је Додик.

Према његовом свједочењу, у Скупштини РС је постојала потпуна слобода говора - сви су могли да кажу шта желе и шта мисле, а он је први то право користио као опозиционар.

Додик је посвједочио и да никада 1992. ни на једном састанку није чуо да би Караџић или СДС имали план да уклоне Хрвате или Бошњаке, нити за некаква етничка чишћења.

Додик је рекао да муслиманска заједница на подручју у коме је он живио није била угњетавана.

Подсјетио је да су Лакташи недалеко од бањалучког аеродрома и да је артиљерија из Хрватске "тукла" по том аеродрому на почетку рата, те да је било рањених и погинулих, као и да су у једном дану муџахедини убили 16 младића из Лакташа.

Додик је рекао да је Караџић само износио легитимне захтјеве српског народа.

Иако је деведесетих година био његов љути политички опонент, Додик је дошао у Хаг авионом Владе РС на позив Караџића како би као свједок његове одбране свједочио о догађајима уочи почетка рата 1992. Додик је у првом сазиву Скупштине РС био посланик опозиционе странке.

На листи свједока одбране су још некадашњи предсједник Владе РС Душан Козић, Љубислав Симић из Братунца и академик из Београда Коста Чавошки.

Скупштина

Додик је рекао да је Скупштина српског народа у БиХ, формирана у октобру 1991. године, била вишестраначка и да је за циљ имала легитимну заштиту Срба, те да нису били предвиђени никакви сукоби са другима.

Нагласио је да је у исто вријеме Изетбеговић водио политику опасних намјера и да је желио власт само за себе.

Пукла цијев

Због техничких проблема, односно пуцања водоводне цијеви, Додиково свједочење је каснило и није одржано у сали у којој је било планирано.

Посебну пометњу међу присутним у Хашком трибуналу изазвало је и хитно "исељавање" зграде Трибунала. Ријеч је, наиме, било о изненадној "противпожарној вјежби" гдје су зграду, за кратко вријеме, морали напустити сви који су се у њој налазили.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.