Милиони за објекте на периферији у слијепој улици и без паркинга

Жељка Домазет 29.01.2018 11:56

Фото: Милиони за објекте на периферији у слијепој улици и без паркинга

Сарајево - Министарство иностраних послова БиХ издвојило је прошле године скоро три милиона марака за зграде амбасада у Београду и Загребу за које се испоставило да нису одговарајуће, иако су за тај новац могли да буду купљени знатно бољи објекти, каже извор "Гласа Српске" из овог министарства.

Одлуке о куповини објеката донио је у августу прошле године Савјет министара БиХ на приједлог Министарства иностраних послова. Савјет министара је прије доношења коначне одлуке о куповини усвојио информацију и извјештаје комисије која је била задужена за куповину објеката у Београду и Загребу.

Наш саговорник истиче да је обављен лош избор и да су објекти, посебно у Београду, преплаћени.

- Објекат у Београду се налази у улици Генерала Анрија, ван репрезентативне зоне за амбасаду и у слијепој улици. За милион и по марака купљена је приватна кућа која је својевремено продавана за 450.000 евра. Цијена је због којекаквих уграђивања порасла за 340.000 евра - каже наш саговорник.

Додаје да је новац који је утрошен за куповину простора у слијепој улици био довољан за куповину објекта на Врачару или неком елитном насељу у Београду.

- Очито је да су у ту трансакцију своје прсте умијешали бошњачки кадрови у Министарству иностраних послова. Србија је својевремено тражила од БиХ да јој уступи простор у Анкари који је БиХ добила подјелом имовине бивше Југославије и за који би добила простор у ужем центру Београда. Некоме није била у интересу замјена јер се у том случају нису могли уградити у куповину објекта у Београду за потребе амбасаде - каже наш саговорник.

Пропуста је било и у Загребу, а посебно када је ријеч о локацији. БиХ је за амбасаду купила објекат на Пантовчаку у који је смјештено и конзуларно одјељење амбасаде, које се раније налазило у центру града у Илици на простору од 200 квадрата који је у објекту чији је власник БиХ.

- То је исто као да се рецимо из центра Сарајева преселите на Илиџу. Већ добијамо жалбе људи који кажу да им је далеко лакше било да своје обавезе испуњавају и добију услуге на старој локацији - истакао је наш извор.

Додаје да је купљени простор површине 350 квадратних метара и без паркинга.

- Главну ријеч у пословима са некретнинама у Министарству иностраних послова води секретар Аднан Хаџикапетановић - открива наш саговорник.

Министар иностраних послова Игор Црнадак кога смо у више наврата покушали контактирати није одговарао на телефонске позиве. Он је раније на питање да ли је превише новца дато за објекте у Београду и Загребу, казао да Министарство иностраних послова није имало везе са процесом куповине објеката за двије амбасаде и да је то радила комисија коју је именовао Савјет министара БиХ.

Посланик СНСД-а у Парламенту БиХ Милица Марковић каже да је комплетно стање у Министарству иностраних послова и дипломатско-конзуларној мрежи веома лоше и да се у то уклопила и куповина објеката за амбасаде.

- Недопустиво је да нису искоришћене повољне понуде и прилике као што је БиХ својевремено имала да ријеши питање амбасаде у Србији. Неприхватљиво је да објекте за амбасаде купују на локацијама изван ширег центра града, а посебно у објектима који не испуњавају ни основне услове. Када је изабран на позицију министра иностраних послова, Црнадак је имао између осталог задатак да среди стање у дипломатско-конзуларној мрежи, али је очигледно да није ништа урадио - истакла је Марковићева.

Канцеларија за ревизију институција БиХ анализирала је прошле године начин управљања имовином и трошковима смјештаја у дипломатско-конзуларним представништвима БиХ. Закључено је да је због несређеног стања БиХ изложена енормним трошковима.

БиХ има 56 дипломатско-конзуларних представништава у свијету, а већина зграда у којима су смјештене амбасаде, мисије, конзулати, резиденције и станова за дипломате нису у власништву БиХ, него су изнајмљени. Четвртина буџета Министарства иностраних послова БиХ одлази на трошкове смјештаја дипломатско-конзуларних представништава, а они нису значајније смањени без обзира што је број некретнина у власништву БиХ готово утростручен. Ти трошкови су, према подацима ревизора, порасли са 8,7 милиона КМ у 2004. на 13,8 милиона у 2016. години.