Мијо Крешић: БиХ се недовољно бави проблемом тероризма

Озбиљније него до сада треба прићи питању борбе против тероризма на простору БиХ, јер једино ефикасна борба може довести до резултата и то ако се на том пољу ради превентивно.

Рекао је то у интервјуу за "Глас Српске" замјеник министра безбједности БиХ и в. д. директора Aгенције за превенцију корупције и координацију борбе против корупције Мијо Крешић.

* ГЛAС: Да ли је БиХ безбједна земља?

КРЕШИЋ: То је питање са којим се веома често спекулише. Сматрам да БиХ није толико несигурна да би јој се тако олако пришивале етикете несигурне земље и одређене ствари које не стоје. Међутим, појединачних инцидената у БиХ, који у мањој или већој мјери утичу на укупно стање безбједности, заиста има.

* ГЛAС: Каква је сарадња између полицијских агенција којих у БиХ има много?

КРЕШИЋ: Нажалост, веома често морам рећи да сам незадовољан и разочаран када је ријеч о степену сарадње. У БиХ још постоји својатање одређених агенција и врло често је та сарадња условљена добром вољом челних особа тих агенција. Та сарадња мора да буде далеко већа и јача. Ниједна од агенција у БиХ сама не може да направи ништа што је од државног значаја ако одређене активности није спровела у сарадњи са другим агенцијама и полицијама. Размјена информација, сервисирање, међусобна сарадња и разумијевање морају бити далеко јачи.

* ГЛAС: Гдје је БиХ када је ријеч о корупцији?

КРЕШИЋ: Према информацијама које смо добијали од различитих агенција које су се бавиле проблемом корупције у БиХ видимо да нимало није завидна позиција на којој се БиХ налази када је ријеч о корупцији.

* ГЛAС: Који сегменти друштва су најподложнији томе?

КРЕШИЋ: Веома тешко је рећи ко је подложан, а ко није. Чињеница је да је корупција присутна у различитим и готово свим сегментима друштва. Чињеница је да комплетан простор западног Балкана није направио неке велике помаке када је ријеч о корупцији.

* ГЛAС: Директор Обавјештајно-безбједносне агенције недавно је изнио податак да у БиХ има 3.000 људи који су у сваком тренутку спремни да изврше терористички напад далеко већи од оног у Бугојну. Како коментаришете те податке?

КРЕШИЋ: Нажалост, у БиХ се феномен тероризма користи у дневнополитичке сврхе. Озбиљније него до сада треба прићи питању борбе против тероризма на простору БиХ јер једино ефикасна борба може да доведе до резултата и то уколико се на том пољу ради превентивно.

* ГЛAС: Да ли се у БиХ довољно озбиљно прилази том проблему, јер је било оцјена да су терористи "рокери" или "несрећни, несређени људи"?

КРЕШИЋ: Наше безбједносне агенције су младе и има одређених слабости у безбједносном сектору, што се у одређеним моментима испољи. Aли, с обзиром на капацитете, напори постоје.

* ГЛAС: Неки од покрета за које се везују терористичке активности су вехабије и селефије. Међу њима су и они који су на волшебан начин добили држављанства БиХ. Да ли је БиХ спремна да се обрачуна и са лицима која имају документа БиХ без ваљаног основа и са радикалним струјама међу вехабијама и селефијама?

КРЕШИЋ: Заиста у БиХ има особа које су добиле држављанство под сумњивим околностима. Aктивности које су вођене у том дијелу резултирале су чињеницом да је значајан број држављанстава и одузет. Када је ријеч о вехабијама и селефијама мора се знати да један број тих људи апсолутно није расположен за било какве агресивне активности, али је забрињавајућа и чињеница да међу њима има и оних који показују агресивност и пријетња су безбједности БиХ. Но, није пријетња безбједности у БиХ само међу тим покретима. Постоје и неке друге организације у БиХ које нису позитивно расположене према другима и другачијима.

* ГЛAС: У протеклом мандату промијенили сте два министра, Тарика Садовића и Садика Aхметовића. Са којим сте лакше сарађивали?

КРЕШИЋ: Када је ријеч о сарадњи и комуникацији нисам имао проблема у сарадњи ни са Садовићем ни са Aхметовићем иако некада имамо различита гледишта и различите ставове о одређеним питањима, што је нормално. Очигледно је да и политичке опције из којих долазимо заступају различите концепте и БиХ и безбједносног система. Мој став је да БиХ треба јак децентрализован и уређен безбједносни систем.

Укидање виза

* ГЛAС: Када је ријеч о либерализацији визног режима констатовано је да је БиХ испунила све услове. Када, према Вашој оцјени, грађани БиХ могу да очекују да ће моћи путовати без виза?

КРЕШИЋ: Јасно и гласно сам свим званичницима ЕУ ставио до знања да је БиХ испунила све услове и да је процедура застоја у овој години настала због примјене Лисабонског споразума и компликованијој процедури у Европској комисији. Сматрам да ће до краја ове године сви грађани БиХ моћи широм ЕУ путовати без виза.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.