Мигранти из Грчке крећу ка БиХ

Сарајево, Бањалука - Прогнозе да ће топлији дани покренути нови мигрантски талас могле би се обистинити након потврде да се велики број миграната спрема да из Грчке крене балканском рутом ка ЕУ, а то ће створити нове проблеме домаћим службама и грађанима јер се још муче с онима који су већ дуже “заробљени” у БиХ.

БиХ је, за већину пристиглих миграната из високоризичних земаља, била само транзитно подручје на путу ка крајњем циљу, односно ЕУ, али је добар дио њих остао на подручју Унско-санског кантона у прихватилиштима која су опремљена за њихов смјештај, а сваки дан службе биљеже прилих нових миграната који на све начине покушавају да уђу у Хрватску.

Ситуација би се могла додатно закомпликовати у идућим мјесецима јер су се стотине миграната из разних дијелова Грчке окупиле испред кампа близу Солуна и планирају да пјешке крену преко граница балканских земаља у потрази за азилом у Европи. Кажу да одговарају на анонимни позив који је стигао преко друштвених мрежа да дођу до границе са Сјеверном Македонијом, покушају да пробију ту границу и поново крену балканском рутом, која је затворена 2016. године.

У БиХ је лани ушло око 25.000 миграната, а најтеже стање је и даље у Унско-санском кантону. Градске власти у Бихаћу у четвртак увече затражиле су потпуно затварање источне границе БиХ и забрану транспорта миграната кроз БиХ према том кантону, посебно жељезничким саобраћајем. Затражено је да са надлежнима у Хрватској буду покренуте активности у вези са поступцима тамошњих граничара који враћају мигранте у кантон на нелегалан начин.

Кантонална полиција је чак у четвртак касно увече надомак Босанске Крупе дочекала воз са 140 миграната, који је кренуо из Сарајева, јер је максимални број миграната у том кантону одавно премашен.

Актуелну ситуацију и најаве о новом мигрантском таласу који пријети да запљусне БиХ прате и у Републици Српској, гдје свакодневно евидентирају одређени број миграната.

Предсједавајући Координационог тијела за праћење кретања илегалних миграната преко територије Српске Дарко Ћулум каже за “Глас Српске” да су за три мјесеца евидентирали око 2.000 миграната, што је за седам пута више него у истом периоду прошле године. Ради се махом о економским мигрантима, али има и оних из подручја која су захваћена ратом.

- Највише их је у Унско-санском кантону, гдје су узурпирали животни простор грађана и гдје је забиљежено око 900 безбједносних догађаја. Полиција у Републици Српској има задужења када су у питању мигранти и не дозвољавамо да се крећу без надзора, а пружамо помоћ Граничној полицији БиХ у заштити границе са 50 службеника. У сталном сам контакту са њима и, ако буде потребе, спремни смо да јачамо број полицајаца који би им помагали - рекао је Ћулум, који је и директор Полиције Републике Српске.

Хрватска, каже, све боље контролише своју границу, тако да је мигрантима тешко да изађу из БиХ, а проблем је то што мигранти несметано долазе до БиХ - из Грчке, Македоније, Албаније, Бугарске, Србије и Црне Горе.

Око 85 одсто њих долази из Србије, а остатак из Грне Горе, а Ћулум каже да подаци показују да се улаз из Србије помјера према југу јер вјероватно и мигранти желе да у јужном дијелу уђу у Хрватску који није толико чуван, за разлику од границе са том земљом на подручју Унско-санског кантона.

- Мислим да ће и координационо тијело које постоји на нивоу БиХ тражити од Предсједништва БиХ да се, ако дође до критичне ситуације, и војска укључи да помогне - рекао је Ћулум.

Код миграната је, каже, све видљивије агресивно понашање из разлога што нису остварили кључни циљ, а то је да се домогну ЕУ. Њих око 95 одсто је и даље без личних докумената, што је био изговор и тужилаштвима да раде на кривичним дјелима која почине мигранти, али је од њих затражено да раде на тим предметима како би показали и осталим мигрантима шта их чека ако се одлуче за преступништво.

Директор Службе за послове са странцима Слободан Ујић недавно је рекао да су лани, упркос потешкоћама и недостатку капацитета, добро одрадили свој дио посла када је мигрантски талас био на врхунцу. Оцијенио је да су хладно вријеме и генерално лоши временски услови били кључан разлог због којег почетком године није било већег прилива нових миграната. Он је тада саопштио да оперативни подаци говоре да ће се криза наставити, али није могао да прецизира у којем обиму.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.