Мејер: Српска већ има многе одлике независности

Вашингтон - Амерички стручњак за Балкан Стивен Мејер сматра да Република Српска у значајној мјери већ има многе одлике независности - у образовању, судској активности, функционисању полиције и осталом - те истиче да БиХ није никада била уједињена држава у правом смислу те ријечи.

“На западу апсолутно не постоји интерес, нити способност да се БиХ или Република Српска примора да одржи садашњу политичку фикцију”, наглашава Мејер у ауторском тексту за Срну под називом “Питање независности”.

Он поставља питање - Шта онда задржава Српску да прогласи независност? - те наводи да је наставак постојања БиХ заснован на три мита.

Мејер као први мит наводи снагу Дејтонског споразума, нарочито члана 4, други мит је да се БиХ “одржава заједно” дјеловањем странаца, а трећи мит је да ће природа политичке заједнице у БиХ бити ирелевантна када БиХ уђе у ЕУ.

“Ако би ови митови нестали, будућност независности остаје у рукама људи који живе у том региону”, наглашава Мејер.

Мејер подсјећа да предсједник Републике Српске Милорад Додик никада не дозвољава да његова разнолика публика заборави да је опција независности “увијек на столу”.

“Када год Додик покрене питање независности, он увјерава грађане Републике Српске да они имају опције које иду много даље од уније са ФБиХ, подсјећа своје домаће противнике да је он и даље главни, упозорава жстранцеж да Република Српска није ни у каквој обавези према њима, држи дистанцу према сасвим жнефункционалнојж ФБиХ и тврди да чланство у ЕУ није нужно функција унификације БиХ”, наглашава Мејер у ауторском тексту.

Стога, додаје он, враћање на ову тему служи јединственој политичкој сврси - да Република Српска има отворене опције као политичка заједница, а и Додик лично.

Говорећи о првом миту, Мејер наводи да Дејтонски споразум врши велики утицај зато што га је написала и наметнула “међународна заједница”, посебно САД.

“Члан 4 представља незграпну гомилу компромиса, а половина мјера успостављена је суштински као начин да се покуша постићи равнотежа између три политичке/етничке заједнице које нису биле спремне да се уједине у једну државу.

Али, а можда је то и значајније, Дејтонски споразум успостављен је и да би Америци омогућио да се извуче из босанске жполитичке збркеж што је прије могуће. Тиме су прикриле - или игнорисале - најозбиљнија питања у БиХ. Управо је то учинило да политички мотиви жнезависностиж постану привлачни лидерима Српске. У ствари, сада постоји интерес на западу да се Члан 4 појача”, наводи Мејер.

Амерички стручњак за Балкан подсјећа да је постојало вријеме када је била истина да се БиХ “одржава заједно” дјеловањем странаца, али да је то сада мит, који почива на перцепцији унутар БиХ, укључујући и Републику Српску, да “странци” имају снагу да одрже независност и “суверенитет” БиХ.

“У ствари, на Западу тренутно постоји мало интересовања, укључујући Вашингтон, да се БиХ одржи као једна земља и, што је још важније, Запад нема много снаге којом може да утиче на еволуцију политичке заједнице у БиХ. Ситуација је сада потпуно другачија него током деведесетих. На западу апсолутно не постоји интерес, нити способност да се БиХ /или Република Српска/ примора да одржи садашњу политичку фикцију”, наглашава Мејер.

Овај мит о дјеловању странаца почива и на погрешној перцепцији међу мањим бројем западних званичника, нарочито у Вашингтону, да они и даље имају моћ да намећу “јединство” БиХ. Али њихово увјерење засновано је на анахронизму, погрешној претпоставци да и даље имају моћ коју више немају, наводи Мејер.

Трећи мит је да ће природа политичке заједнице у БиХ бити ирелевантна када земља уђе у ЕУ. Овај аргумент заснован је на миту да ће чланство у ЕУ уклонити значај и реалност граница. То је била нада оснивача и многих лидера ЕУ. Али, истиче Мејер, то није истина.

Мејер подсјећа да су чланице ЕУ прихватиле одређена заједничка правила и обавезе, али то ни изблиза није учинило да границе постану неважне.

“Оне су и даље значајне за бројне војне, друштвене, економске и политичке надлежности. У ствари, од 2008. године дешава се стална ренационализација државних надлежности. Британија ће одржати референдум о наставку чланства, постоји замор од ширења, а и подјеле унутар ЕУ на неколико табора, при чему је јужни дио континента најсиромашнији и најмање утицајан”, наглашава Стивен Мејер у ауторском тексту за Срну “Питање независности”.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.