Мејер: БиХ ће ући у ЕУ за 20 година

Вашингтон - Амерички стручњак за Балкан Стивен Мејер наводи да је оптимистичко предвиђање да ће БиХ, ако настави да постоји, бити примљена у ЕУ за 20 година.

У ауторском тексту за Срну "Приврженост прошлости", Мејер истиче да су избори из октобра 2014. године појачали етничке подјеле у БиХ и сматра да је политика јединствене државе БиХ - мртва.  

Он наводи да је "тихи" састанак представника амбасада САД и Велике Британије у Сарајеву са члановима опозиције у Републици Српској - да би их охрабрили да склопе коалицију против предсједника Милорада Додика -  не само неприхватљив упад у унутрашњу политику Српске, него и кршење дипломатског протокола. 

Мејер истиче да је "проблематична" анализа Младена Иванића, који је рекао да ни Русија ни Србија не би признале независну Републику Српску и  да би Србија, ако призна Српску, морала да  призна и независност Косова.

"Као члан Предсједништва БиХ и лидер ПДП-а, важне опозиционе странке у Републици Српској, Иванић говори са одређеним политичким утицајем. Нажалост, његова анализа је проблематична, пошто је укоријењена у прошлости у којој се десила пропаст“, наглашава Мејер.

Свакако је могуће, истиче Мејер, да Русија и Србија не би признале независну Републику Српску. Али, то је мање вјероватно за Русију. 

Српска није важно спољнополитичко питање за Русију, али би признање Москве био начин да се узнемире САД, а руски предсједник Владимир Путин могао би то урадити само да би показао антизападни став.

"Истина је да би Србија била знатно мање наклоњена признавању независне Републике Српске, али не због утицаја на Косово. Непризнавање Републике Српске од стране Србије било би подстакнуто жељом да се не изазове антагонизам према САД или ЕУ. 

То би био потез који би могао да наштети апликацији Србије за улазак у ЕУ. Београд се већ успротивио Унији неувођењем санкција Русији и не би било разлога да се тај антагонизам појачава“, наводи политички аналитичар из Вашингтона.

У ауторском тексту за Срну Мејер истиче да је Косово практично постала ствар којом се Влада Александра Вучића не бави и, суштински, она је отписала Косово да не би увриједила Запад.

"Београд неће формално и званично признати независност Косова, али је практично то већ учинио", наводи Мејер. 

Ако занемаримо Косово, истиче Мејер, много је важније питање то што је позиција коју су заузели Иванић и његови политички савезници повезана са политиком коју је наметнуо Запад, а која у посљедњих 20 година није донијела одрживу, функционалну и ефикасну државу БиХ.

"Умјесто тога имамо `лажну` државу која је дефинисана мутном бирократијом, многобројним нивоима власти, великом незапосленошћу, корупцијом, дуговима и друштвеним производом који је близу европског дна, сталним питањем да ли треба да постоји хрватски ентитет и изразито нефункционалном Федерацијом.

Када је та нагомилана мизерија народа у БиХ - нарочито у Федерацији - експлодирала у фебруару ове године, то је углавном била смртна пресуда било каквој реалној шанси да ће Дејтонски споразум икада довести до јединствене државе. 

Он додаје да, упркос неуспјеху у посљедњих 20 година, западне земље, уз подршку неких политичара у БиХ, настављају да се залажу за ту мртву политику. Али, њихови напори су чиста инерција - они не знају шта би друго радили.

"Споразум о стабилизацији и придруживању /САА/ између ЕУ и БиХ потписан је 2008. године, али никада није ступио на снагу. Пошто се са САА отеже већ шест година, оптимистичко је предвиђање да ће БиХ - ако настави да постоји - бити примљена у ЕУ за 20 година.

Сада су Велика Британија и Њемачка објавиле "нову иницијативу" и затражиле од лидера у БиХ да се обавежу на провођење реформи у писаној форми да би подржале приближавање БиХ према ЕУ. 

Ако је прошлост било каква индикација, и ова иницијатива ће тихо одумријети, а потом ће се појавити нови приједлог, лош у старту", наводи Мејер.

Раније овог мјесеца, Савјет за имплементацију мира препоручио је да БиХ формира нове власти и фокусира се на економију, а високи представник Валентин Инцко охрабрен је "добрим састанком" са колективним Предсједништвом.

Мејер истиче да је највеће изненађење у вези са свим тим да, послије 20 година, Савјет и Канцеларија високог представника -  и даље постоје.

"Можда је највећи напор предузет одмах послије октобарских избора, када су се представници амбасада САД и Велике Британије у Сарајеву састали тихо са члановима опозиције у Републици Српској да би их охрабрили да склопе коалицију против предсједника Милорада Додика. 

То је не само неприхватљив упад у унутрашњу политику Републике Српске, него и кршење дипломатског протокола", сматра Мејер. 

Аналитичар из Вашингтона закључује да је јасно, као и свих ових година, да је једини пут напријед за Запад да се повуче из ове ситуације, распусти застарјеле организације и врати процес бриге о будућности БиХ њеном народу и лидерима које треба охрабрити да разговарају о свим опцијама.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.