Међународни дан миграната: Кроз БиХ у посљедње три године прошло више од 60.000 особа

Кроз БиХ је у протекле три године прошло више од 60.000 миграната из бројних земаља, углавном Азије и Африке.

Тренутно их у прихватним камповима у БиХ борави 2.300 од чега их је 1.000 у Унско-санском, а 1.300 у Сарајевском кантону. Уз то, стотине их и даље борави у импровизованим камповима без основних услова за живот.

У импровизованим камповима у Унско-санском кантону, на сјеверозападу БиХ, живи десетине породица с дјецом. Међу њима су и самци, који, иако ту немају адекватне услове, не желе ићи у постојеће кампове, јер су онда далеко од границе.

Ибрахим Расул из Авганистана с породицом је напустио домовину прије четири године. Прошао је Турску, Грчку, Албанију, Црну Гору и посљедњу годину бораве у БиХ.

-У Авганистану сам имао добар живот док нису дошли талибани и неки моћни људи којима ми нисмо одговарали. Три смо године били у Грчкој, али нисмо нашли начин да останемо. Овдје нам није добро, јер је вријеме хладно и у овом кампу немамо адекватне услове, желимо у Европску унију - каже за Анадолију Авганистанац, који с породицом тренутно живи у импровизованом кампу у Великој Кладуши.

Предсједавајући Заједничке комисије за људска права Парламентарне скупштине БиХ Лазар Продановић саопштио је јуче, поводом 18. децембра, Међународног дана миграната, да је свијет перманентно суочен са мигрантском кризом, чије је рјешавање неријетко у озбиљном конфликту са свим важећим међународним конвенцијама за заштиту људских права.

-Више од двије деценије у цијелом свијету 18. децембар обиљежава се као Међународни дан миграната, дан који УН и све чланице обиљежавају апелујући на поштовање Међународне конвенције за заштиту права радника миграната и чланова њихових породица, као и на поштовање свих других међународних докумената којима се штите угрожена права ове категорије људи - подсјетио је Продановић.

Он је навео да су данас миграције и мигранти питање којим се бави цијела планета, будући да се развијене земље свијета суочавају са милионским приливом људи који, у потрази за бољим животом, бјеже од ратова, сиромаштва, недостатка хране, воде, посљедица климатских промјена.

-Немиле сцене, које смо посљедњих мјесеци имали прилике да видимо на граници између Пољске и Бјелорусије, протеклих година гледали смо и на нашим границама, као и на границама држава на такозваној балканској рути миграната - додао је Продановић.

Он је истакао да је вишегодишња мигрантска криза, с којом је БиХ била суочена, у овој години стављена под контролу заједничким радом домаћих и европских институција, те значајним доприносом међународних и домаћих невладиних организација које се баве овим питањем.

Према његовим ријечима, Међународни дан миграната прилика је да се сви заједно подсјете на значај поштовања права миграната, посебно рањивих категорија у које спадају жене, дјеца, старија лица и лица са инвалидитетом, саопштено је из Парламентарне скупштине БиХ.

-Увјерен сам да ће искуства, која су институције власти на свим нивоима у БиХ стекле у суочавању са изазовима мигрантске кризе, бити на најбољи начин искориштена и у годинама које долазе - закључио је Продановић.

У 13 прихватних центара у сусједној Србији борави близу 4.600 миграната, од којих је 322 дјеце. Од почетка године 64.300 миграната добило је храну, смјештај, одјећу и медицинску негу – хиљаду више него претходне године.

Просјечан, привремени становник Прихватног центра у Прешеву је радно способан мушкарац који ту борави двадесетак дана, објавио је РТС.

Сваки други је из Авганистана, већина жели да настави пут, а ријетки су они који размишљају о другој опцији - азилу.

У прошлој години у свијету је било више од 280 милиона људи са статусом међународног мигранта, а то је 3,6 одсто светске популације. ОЕБС позива на успостављање равнотеже између сувереног права држава да штите своје националне границе и поштовања људског живота.

Већина миграната је из Сирије, Авганистана, Пакистана, Ирана, Ирака и Марока. Тражиоци азила крећу из Алжира, Туниса, Етиопије и Еритреје, а има и Курда из Турске.

У мигрантском животу, између 2018. и 2020. године, у просјеку се годишње рађало између 290.000 и 340.000 деце.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.