Марко Прелец: Тешко истражити злочине ОВК, али и Aрмије РБиХ

Начин и успјешност рада UNMIK-а и KFOR-а на Косову био је лош. Није се много урадило у истрази злочина, а иако се Хашки трибунал заиста трудио да истјера те свари до краја, слабо је успијевао, јер постоји снажан притисак на свједоке у истрази о злочинима ОВК.

Изјавио је то у интервјуу за "Глас Српске" директор Међународне кризне групе (ICG) за Балкан Марко Прелец и истакао да се ради о полуорганизованој војсци, због чега је тешко истражити ко је заправо одговоран за злочине.

- То исто је било и у БиХ у првим фазама рата, када се радило о Aрмији РБиХ и када су оружане групе биле мање организоване. Те злочине је јако тешко истражити. Оно што је UNMIK радио није било добро, док EULEX свој посао ради сасвим задовољавајуће - каже Прелец.

* ГЛAС: Између чланица ЕУ још нема јединственог става ко ће и са каквим овлашћењима у име ЕУ дјеловати у БиХ. Чији су различити ставови разлог одгађања расправе о БиХ заказане за крај јануара у Бриселу?

ПРЕЛЕЦ: Први разлог одгађања расправе је повећан број свјетских криза, почевши од Туниса, Египта, па до Обале Слоноваче. Други разлог одгађања је то што све земље чланице ЕУ још увијек нису спремне за разговор и расправу о БиХ, а не знам ко је ту важнији. Расправа о БиХ у Савјету министара ЕУ, која је била планирана за крај јануара, биће одржана на једом од састанака у фебруару.

* ГЛAС: Рекли сте да је могућност санкционисања појединих политичара у БиХ, како су медији спекулисали, сасвим споредна. Који су то европски услови за оно што БиХ мора да учини?

ПРЕЛЕЦ: Ту има читав низ техничких услова које БиХ мора да испуни. A оно што је ту још важније, како ми је један европски дипломата рекао, очекује се од БиХ да личи и да се понаша као европска земља, дакле као остале чланице ЕУ. Мислим да европски менталитет у неком смислу иде назад, у она ранија проширења кад су примали земље попут Aустрије, Финске, које су већ биле дио њиховог миљеа. Сад ЕУ даје сигнале да није спремна да прима земље које тек морају да пуно тога науче.

* ГЛAС: Колика је пријетња економске и политичке кризе у БиХ и како се могу превазићи супротстављени захтјеви за измјене Дејтонског споразума?

ПРЕЛЕЦ: Те двије ствари баш и нису превише везане. Мислим да се идеје о неким суштинским промјенама Дејтонског споразума углавном користе за мобилизацију гласача. То нису реалне идеје, јер за тако нешто требало би да постоји широки консензус, који очигледно данас не постоји у БиХ. Једино око чега се људи могу договорити јесу ова садашња правила. То значи да се не може много даље ићи са реформама које би ојачале привреду БиХ и ентитета и које су апсолутно нужне. Посљедњих неколико године све владе су покушавале да купују вријеме, а сад више не могу. Вријеме је куповано приватизацијама, коришћењем новаца од приватизација и зајмовима од ММФ-а, Свјетске банке. Дошли су до границе и тај систем је почео да пуца. Треба започети реформе лоших економија, тако да се избјегну социјални немири и колапс.

* ГЛAС: Како, послије усвајања Резолуције Савјета Европе о трговини органима на Косову, доћи до права, правде и заштите свједока, на шта позива и извјестилац Парламента Савјета Европе Дик Марти, који је поднио извјештај о тој трговини? Може ли EULEX одговорити том задатку?

ПРЕЛЕЦ: Јако је важно знати да се не ради само о трговини органима него о истрази ратних злочина, у којој је трговина органима један мали пикантан детаљ. Ради се о убиствима, илегалном затварању, мучењу. Дакле читав низ озбиљних ратних злочина, а јавност се фокусирала на тврдњу Мартија да је један број тих жртава додатно имао несрећу да су им узимани органи. EULEX сигурно то може да истражи. Ово се уклапа у већ познату причу зашто међународна заједница, прво као UNMIK, сада као EULEX, све то вријеме са Хашким трибуналом није ефикасно одговорила на питање ратних злочина из 1998. и 1999. године. То је нешто на чему је EULEX радио прије Мартија, на чему ради и радиће. Није питање да ли је EULEX способан, него је то углавном питање ресурса, да ли има довољно особља. Било би добро да се EULEX ојача са неколико истражилаца, тужилаца, судија. Нарочито судија и тужилаца нема довољно.

* ГЛAС: Како процјењујете начин и успјешност рада KFOR-а и UNMIK-а, чији је први шеф био Бернар Кушнер?

ПРЕЛЕЦ: Тај рад је био лош. Позната је чињеница да се није много урадило у истрази тих злочина. Ту има више разлога. Хашки трибунал, који се заиста трудио да истјера те свари до краја, слабо је успијевао. Постоји снажан притисак на свједоке у истрази о злочинима ОВК. Ради се о полуорганизованој војсци, која није имала чврсто утемељен ланац командовања, који класична војска има. Увијек је у таквим случајевима теже истражити ко је заправо одговоран. То исто је било и у БиХ у првим фазама рата, кад се радило о Aрмији РБиХ и кад су оружане групе биле мање организоване. Те злочине је јако тешко истражити.

* ГЛAС: И "Хјуман рајтс воч" предлаже укључење у истрагу независног тужиоца. Ко би то могло да буде, Марти или неко други?

ПРЕЛЕЦ: Није реално тражити неко треће рјешење. Имамо EULEX, који је полунезависан, функционише унутар косовског правосудног система, али по својим сопственим правилима и са могућношћу да дјелује без уплива са стране. Не видим неке друге могућности. Не постоји међународна политичка воља да се сада оснива неки нови истражни орган. Једина реална варијанта је да то ради EULEX.

* ГЛAС: Који је неопходан потез међународне заједнице у одбрани људских права и покретању истраге на Косову?

ПРЕЛЕЦ: Требало би дати снажну политичку подршку EULEX-у. Требало би се позабавити питањем заштите свједока. Важно је и да се ојача истражна способност EULEX-а, тако да виши приоритет, који би се дао истрагама ратних злочина, не би ослабио важан рад на питањима организованог криминала, која нису везана за Мартијев извјештај. За то ће требати додатно особље а то би требало да уради Европа.

* ГЛAС: Шта је то што би сада Србија требало да уради?

ПРЕЛЕЦ: Србија је и до сада сарађивала доста добро и са EULEX-ом и са Мартијем. Вјерујем да ће тако и да настави да дијели доказе и сазнања са истрагом.

* ГЛAС: Очекујете ли да ће истрага бити урађена професионално и да ли је сада могућ даљи политички опстанак предсједника самопроглашене владе Косова Хашима Тачија?

ПРЕЛЕЦ: Нисам увјерен да ће резултати овог истраживања задовољити наде и очекивања која је Марти побудио. Ово су врло тешке истраге, па не бисмо смјели доћи до закључка прије него што оне прођу судску провјеру. Предсједник Србије Борис Тадић исправно је поступио изјавивши да док не постоји пресуда против Тачија он је невин и с њим се може преговарати. Морамо рачунати с могућношћу да на крају неке ствари које је Марти тврдио нису тачне, а да су неке могуће тачне, али да се не могу доказати. То је дуга прича, која може на крају да не задовољи оне који очекују сензационално откриће. Најважније је да се правни поступак, колико је то могуће, спроведе професионално и до краја. Све ово је озбиљно уздрмало Тачијеву позицију, нарочито због оптужби да је он шеф криминалне групе на Косову. Он је још увијек на челу своје странке и вјероватно најозбиљнији кандидат да буде премијер. Бојим се да би то тада била слаба влада, а Косово у овом тренутку треба јаку владу.

OHR

* ГЛAС: У извјештају ICG наведено је да је БиХ прерасла OHR. Колике су шансе да OHR буде укинут у овој години?

ПРЕЛЕЦ: Мислим да су релативно мале. Сада смо у фази гдје се углавном сви понашају као да OHR-а нема, иако има изузетака и у томе. Видимо проблеме са буџетом у Федерацији БиХ. С једне стране, нажалост, лидери ФБиХ су се острвили на OHR и, опет нажалост, OHR је удовољио њиховој молби. Aли на нивоу државе чини се да се више не рачуна на интервенцију из "бијеле куће". Очекујем да ће проћи још неко вријеме, не знам колико, док се сви унутар међународне заједнице и у БиХ не навикну на идеју да БиХ може да функционише без активног учешћа OHR-а. Кад се до тога дође, биће лакше да се OHR тада и формално затвори.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.