Марио Црнковић за „Глас“: Када кажу да је све у складу са нормама, широм отвори очи

Знате оно када европске дипломате долазе у БиХ па су им пуна уста пажљиво бираних фраза и лекција како нисмо довољно добри, али ето они ће нам учинити услугу и објаснити како ми то не ваљамо. За све су они ту да нам објасне када су у питању наше унутрашње ствари, али када чланица Европске уније ради 20 година на томе да изгура радиоактивне и друге опасне отпаде на границу са БиХ, тада ћуте. У тој тишини одједном им понестаје ријечи, остаје само понека флоскула која не би била довољна ни просјечном основцу.

Каже то за "Глас Српске" Марио Црнковић, први човјек "Грин тима" из Новог Града и члан домаћег Експертског тима за праћење стања и активности у вези с проблематиком одлагања радиоактивног отпада и истрошеног нуклеарног горива на Трговској гори.

Надлежни у Хрватској, упркос противљењу БиХ, увелико на Трговској гори припремају терен за складиштење отпада из Нуклеарне електране "Кршко", иако не посједују све што им је потребно од дозвола, а у овом моменту није објављена ни студија утицаја на животну средину. Све то је последњих дана упалило нови аларм у БиХ, а Црнковић истиче да је реализовати теренске радове, прије студије утицаја на животну средину и свих потребних дозвола све само не нормално.

- То и јесте суштина проблема. Када имате ситуацију да је поступак процјене утицаја у току, а истовремено се годинама ради на припреми документације, истраживањима, разминирању дијела терена и институционалном гурању пројекта, онда је сасвим оправдан утисак да се не тражи одговор на питање да ли је локација прихватљива, него да се по сваку цијену тражи начин да се већ донесена политичка одлука накнадно упакује у процедуру. То је силеџијски приступ, који између осталог жели да пошаље поруку да је ствар већ готова, а ствари су јако далеко од готових – навео је Црнковић.

ГЛАС: Ипак, ријеч је о земљи која је чланица ЕУ и која чека отварање преговора о чланству. Да ли је и зашто Брисел по страни и условно речено не реагује на, како и сами кажете, чињеницу да крше разне конвенције у овој области?

ЦРНКОВИЋ: Не можемо рећи да је Брисел потпуно нијем, али је политички и институционално је млак, анемичан и неодлучан. Европска комисија у својим извјештајима о БиХ годинама региструје да БиХ оспорава хрватски план на Трговској гори. Дакле, проблем је званично евидентиран на нивоу ЕУ. Међутим, из тога још не видимо никакав конкретан политички притисак који би одговарао тежини прекограничног ризика. Узећу лични примјер, шта мени који живим на три километара од Трговске горе значи што је тамо неко негдје на неком састанку констатовао да постоји "изазов" на релацијама БиХ и Хрватске. Брисел има могућности и инструменте када хоће да их користи, али када је у питању БиХ, бојим се да не постанемо колатерална штета бахатости интересних група из сусједне земље и млаког дјеловања Брисела.

ГЛАС: Међу првима сте искористили термин "еколошки расизам" говорећи о проблематици Трговске горе. Који су то главни аргументи с ове стране Уне за одлучно "не" радиоактивном и другом отпаду на тој локацији и ту конструкцију "еколошки расизам"?

ЦРНКОВИЋ: Сам термин "еколошки расизам" први је сковао Бењамин Чавис осамдесетих година прошлог вијека, дефинишући га као намјерно лоцирање објеката са опасним отпадом у заједницама које су маргинализоване или немају довољно политичке и економске моћи.

У случају Трговске горе, тешко је игнорисати елементе тог обрасца. Планирана локација је општина Двор, једна од најсиромашнијих у Хрватској, са већинским мањинским српским становништвом. Локална заједница се тој идеји противи више од 20 година, али тај глас је у континуитету игнорисан. Вјерујем да не требам подсјећати да се локално становништво преко 20 година противи цртању мете на Двору, али њихов глас је практично игнорисан. Одлука је суштински донесена 1999. године, политичким путем, само четири године након завршетка рата, а познато је шта се дешавало са становништвом које је ту живјело током рата, као и 1995.године. Опасни отпади се намјеравају изгурати на границу са БиХ, која је једна од најсиромашнијих земаља у Европи, а гранична општина Нови Град која је прва на удару је неразвијена општина.

Свјестан сам да су ово теме које многима нису пријатне и изазивају реакције. Било их је и биће. Али то не мијења чињеницу да овдје постоје елементи који су већ доведени у везу са концептом еколошке неправде, па и поменутог еколошког расизма.

Важно је да ове ствари препознајемо рационално и без страха. Да јасно именујемо деформитете процеса који се очигледно води силом и политичком вољом, а не искључиво струком и стандардима. На правницима је да то преведу у аргументе који могу проћи у међународним процедурама. На свима нама је да направимо такав оквир да се овакве ситуације више никада не понове, без обзира како се неко зове, којем народу припада или којој вјери.

ГЛАС: Да ли заиста постоји толико велика опасност по БиХ, али и друге уколико опасни отпад дође на простор бивше касарне "Черкезовац"?

ЦРНКОВИЋ: На жалост, опасност је велика. Често имамо банализацију ствари, типа да ли ће РАО исцурити из неке бачве или не. Не можемо тако посматрати ствари. Било који објекат на неадекватној локацији је опасност, а када су у питању радиоактивни отпад, а поред њих отпади из индустрије, научног рада, војног поријекла и медицине, наравно да је ријеч о вишеструко већој опасности.

Управо зато је за БиХ кључно да инсистира на потпуној, стручној и прекограничној процјени утицаја, која укључује свеобухватна и методолошки усклађена истраживања. Ако је локација безбједна, а процес исправан, то се доказује транспарентном процедуром и верификованим подацима. Ако се процедура развлачи, подаци не дају у пуном обиму, студије и закони штимају у ходу, а јавности се унапријед сервира прича да је све ријешено, забринутост и оштро противљење сасвим је рационална реакција.

ГЛАС: У том случају постоји и опасност по грађане Хрватске, посебно на том дијелу, гдје, с друге стране, хрватске власти дају силне донације и организују екскурзије за ђаке, тврдећи да је све по стандардима и да нема никакве опасности.

ЦРНКОВИЋ: Не треба се правити наиван, па заборављати на чињеницу да живимо у времену гдје је све на продају, па неријетко и људски живот. Читава та прича о локалним донацијама, излетима и маркетиншким порукама у суштини крчење простора за реализацију политичке одлуке, а не стручна реакција на потребу да се радиоактивни отпади „збрину“ на прави начин. Повјерење се не купује еврима, него се гради кроз коректност и доказе. Да им не недостаје свеобухватних доказа, не би толико ни млатили еврима.

Све то носи посебну дозу трагикомедије, нарочито приче како су истраживања реализовали свеобухватно у складу са највишим свјетским стандардима, а деминирања још нису ни завршена. Поставља се питање, како су онда истраживали, можда прескачући преко мина или су им нарасла крилца па су лебдјели кроз шуму као лептири. Случај Трговска гора нас учи једну ствар, када год чујеш да неко каже “у складу са највишим свјетским нормама”, ваља широм отворити очи.

ГЛАС: Због чега Хрватска игнорише БиХ у вези са овим питањем?

ЦРНКОВИЋ: Економски слабији, политички мање утицајни на међународном нивоу, нисмо чланица ЕУ, али не треба заборављати ни то да рачунају на појединце који ће у њиховом интересу заустављати и успоравати када су у питању кључне ствари по питању случаја Трговска гора.

Нису то никакве тајне, нити има потребе за било каквом мистификацијом, на нама је да будемо свјесни ситуације у којој се налазимо и рационално повлачимо сваки потез. Имамо довољно материјала и начина да се одбранимо, а на крају крајева става сам да требамо бити од помоћи Хрватској да пронађе изнађе боље рјешење од Трговске горе. Наш интерес је да се то не деси на неадекватној локацији која нас угрожава, а њихово је да ријеше питање складиштења, а касније и одлагања радиоактивних и других отпада.

ГЛАС: Често истиче да је одлука о Трговској гори донесена као политичка још 1999. године. Да ли је борба са стране БиХ могла почети раније или још има времена?

ЦРНКОВИЋ: У БиХ се ствари већином одвијају пасивно и тромо, осим је када треба повисити цијене горива, тада реагујемо без грешке. Жао ми је што овај ниво отпора, системског и систематичног дјеловања нисмо имали некад раније. Да смо овај ниво имали нпр. 2010. или раније, случај Трговска гора би се до сада и заборавио као тема. На жалост свих нас, то није било тако, тако да сада нам преостаје борити се са позиција на којима се налазимо. Не требамо трошити енергију и вријеме на оно што не можемо исправити, наше је да се фокусирамо на оно што је пред нама.

ГЛАС: Од почетка године се говори да је ова година у знаку сучељавања БиХ и Хрватске у Женеви. Једном приликом сте рекли да ће нам без јаких доказа бити потребни мађионичари. Има ли БиХ аргументе да докаже да је у праву и да заустави званични Загреб у намјерама?

ЦРНКОВИЋ: Да није било мобилизације академске заједнице, било би јако тешко у години пред нама. Далеко од тог да немамо довољно без тих доприноса, али начин како је то све сад мултисекторски испреплетено је заиста нешто што улива оптимизам. Било је много лутања, много учења свих актера укључених, али имамо разлога за задовољство.

Наравно да увијек има простора за унапређење. Темеље имамо, на нама је колико ћемо високо зидати зидове одбране. Само суочавање делегација БиХ и Хрватске у Женеви је нешто што ће уз објављивање студије утицаја на животну средину, бити нешто што ће обиљежити ову годину. Без обзира на то што многи очекују да ће обе земље ставити своје најјаче аргументе на сто, нисам мишљења да је то реално. Од делегације Хрватске је реално очекивати нападе у два смјера, док БиХ треба ићи далеко шире у одбрани, али и презентовању аргумената који указују на кршења. Ово је најбоља прилика до сада да укажемо шта је све било спорно, али тешко да ће све карте завршити на столу, јер треба нешто сачувати и за судске процесе.

ГЛАС: Шта уколико БиХ ипак не успије?

ЦРНКОВИЋ: У случају неуспјеха, имаћемо проблема и више него што можемо да изнесемо, кренувши од социјалних и економских, до наставка теме. Тренутно, Хрватска ради на реализацији идеје дугорочног складишта ниско и средње радиоактивног отпада, а паралелно са тим на успостављању складишта за друге опасне отпаде. Можда чак и ове године, али реалније је очекивати то током 2027 - да тада имамо прве детаље када је у питању намјера Хрватске да гради своје одлагалиште.

Трговска гора ће бити главна, а у пракси једина мета за одлагалиште, тако да све и уколико БиХ у идућих неколико година посрне на теми складишта, долази јој тема и одлагалишта. С друге стране, уколико БиХ успије на теми дугорочног складишта, то би могло у великој мјери добар сигнал да се одбранила и одлагалишта. Све у свему, баш из ових разлога не волим користити бројку да је угрожено само 250.000 грађана Крајине, ријеч је о осјетно већем простору и о генерацијама које још нису ни рођене.

Позиција Србије

ГЛАС: Помиње се посљедњих дана и Србија. Очекујете ли да се и они активно укључе, с обзиром на то да су у угроженим сливовима ријека како то тврде у БиХ?

ЦРНКОВИЋ: Мени је чуђење што Србија није укључена до сада. Република Српска и Србија имају споразум о специјалним и паралелним везама, али све и да немају, њихова помоћ нам је потребнија него икад. Можемо причати о угрожености савског слива, можемо причати и о томе да је најизвјеснија локација за Хрватску нуклеарку у околини Ердута што је на самој граници са Србијом, можемо отварати и друге теме, али суштина је да морамо тражити проактивну помоћ Србије. Ту мислим на активно учешће у процесима. С друге стране, добро је да се дипломатија БиХ у одређеној мјери покренула, али то може и мора, пуно боље и пуно јаче. Нашу одбрану требамо градити на јаким основама, аргументи су на нашој страни, али без кориштења дипломатије, наше право на живот неће одјекивати међународним круговима ни близу колико би требало.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.