Локације гробница откривају за 100 КМ

Бањалука - Давањем награда за дојаве о локацијама гробница у којима су скривени убијени у БиХ у протеклом рату постизани су најбољи резултати када је ријеч о тражењу несталих, те се за неколико стотина марака долазило до веома важних и вјеродостојних информација.

Истичу то стручњаци из ове области, наглашавајући да се и даље треба ослањати на такав вид тражења несталих, с обзиром на то да је потрага за несталима у БиХ ушла у најтежу фазу, с обзиром на све мање живих свједока.

Овакав начин рјешавања питања несталих могао би да уђе у законску легислативу и у Србији. Тако су приједлогом закона о несталима, који ће ускоро бити упућен у процедуру, предвиђене накнаде за откривање гробница и давање вјеродостојних информација.

Новац за награде обезбијеђен је кроз подзаконска акта министарстава унутрашњих послова у ентитетима и кантонима, те Државној агенцији за истраге и заштиту (SIPA) и Институту за нестала лица БиХ.

Иако немају прецизне податке о томе колико је новца до сада дато на име награда за давање информација о гробницама убијених, у Оперативном тиму Републике Српске за тражење несталих кажу да су за мање износе откриване веома важне локације.

- За неколико стотина марака откривене су, на примјер, масовне гробнице са тијелима страдалих Срба на Озрену и у касарни "Адил Бешлић" у Бихаћу. Никада не бисмо нашли локацију у касарни без информанта, јер су сви официри те касарне ћутали о томе - кажу у овом тиму, додајући да се за вјеродостојне информације даје од стотињак до 500 марака.

- Ријетко су то били износи од око 1.000 марака. Испоставило се да је ово најјефтинији начин тражења несталих - сматрају у тиму и подсјећају на случај са сарајевском депонијом у Бућа потоку.

- Тамо се ишло на други начин и потрошено је 1,7 милиона марака, а ништа није нађено - наглашавају они.

Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица РС Милорад Којић истиче да су ефекти оваквог начина тражења несталих веома значајни, јер се до појединих информација не би дошло ни на један други начин.

- Раније, док су постојале ентитетске комисије за тражење несталих, постојали су информанти "с друге стране", који су податке о гробницама давали за новац или због тога што им проради савјест. Ефектна размјена информација угашена је формирањем Института за тражење несталих лица БиХ, у којем, како ствари стоје, немају потребе за тим - истакао је Којић.

У МУП-у РС наводе да имају оперативне трошкове за информанте и да се ради о класичном добијању информација о почињеном кривичном дјелу. И они наглашавају да ту није ријеч о великим сумама.

- За само неколико стотина КМ добијемо тачне информације о мјесту гдје се налазе страдали, а што без тога можда никад не би било откривено. Новац не дајемо онима који су осуђени за ратни злочин - рекли су у МУП-у.

Додали су да је такав начин рада и даље актуелан, али да је данас мањи број информаната, као што је мањи број и лица која се траже.

- Све је теже доћи до посмртних остатака несталих, а морамо бити свјесни и тога да неки никад неће бити пронађени, зато што су тијела уништена, спаљена или сакривена. Ми више и не тражимо тијела, него остатке - истакли су у МУП-у.

Око 5.600 Срба нестало је у рату у БиХ, а за 1.670 несталих у РС и даље се трага.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.