Љуби­ша Вла­ду­шић: Гра­ђа­ни не тре­ба да стра­ху­ју за сво­ју штедњу

Не­ма ра­зло­га да гра­ђа­ни стра­ху­ју за свој но­вац у бан­ка­ма и са те та­чке гле­ди­шта по­вје­рење гра­ђа­на би тре­ба­ло да ос­та­не ба­рем на ис­том ни­воу, ис­та­као је у ин­тер­вјуу за "Глас Српске" ви­це­гу­вер­нер Цен­трал­не бан­ке БиХ Љуби­ша Вла­ду­шић.

До­дао је да су све ко­мер­ци­јал­не бан­ке у БиХ ли­кви­дне.

- Ми то зна­мо пра­те­ћи оба­ве­зну ре­зер­ву. Да­кле, ци­је­ло ово ври­је­ме њихо­ва ли­кви­дност ни­је би­ла упи­тна - ис­та­као је Вла­ду­шић.

* ГЛAС: Ка­кво је по­вје­рење у бан­кар­ски се­ктор БиХ? По­ди­жу ли гра­ђа­ни и пре­ду­зе­ћа сво­је де­по­зи­те из ба­на­ка?

ВЛA­ДУ­ШИЋ: Мо­же се ре­ћи да су гра­ђа­ни БиХ за­држа­ли по­вје­рење у бан­кар­ски се­ктор, што пот­врђу­је и чињени­ца да пос­те­пе­но вра­ћа­ју у бан­ке де­по­зи­те ко­је су по­ди­гли то­ком окто­бра. У сва­ком слу­ча­ју, фи­нан­сиј­ски, одно­сно бан­кар­ски се­ктор у БиХ по­ло­жио је први испит про­вје­ре по­вје­рења. На­име, гра­ђа­ни су, због гло­бал­не кри­зе у сви­је­ту, то­ком ко­је су нај­ве­ће бан­ке про­па­да­ле и до­жи­вје­ле гу­бит­ке, а и због стра­ха да се не по­но­ви при­ча са ста­ром де­ви­зном штедњом, по­че­ли ди­за­ти ште­дне уло­ге.

Та њихо­ва нер­во­за, ме­ђу­тим, би­ла је при­су­тна не­ко­ли­ко да­на, али је ва­жно ре­ћи да је си­ту­аци­ја би­ла дру­га­чи­ја од оне ко­ју на­ши гра­ђа­ни пам­те. Сви де­по­нен­ти су до­би­ли свој но­вац, сви­ма су ис­пла­ће­ни њихо­ви де­по­зи­ти. Ис­ти­на, у прва два или три да­на  не­дос­та­ја­ло је ко­ор­ди­на­ци­је у по­гле­ду снаб­ди­је­вања го­то­ви­ном, али је ка­сни­је све би­ло нор­мал­но. Посљедњи по­да­ци го­во­ре да  гра­ђа­ни вра­ћа­ју но­вац у бан­ке. Њихо­во по­вје­рење у бан­ке је, мо­жда у је­дном тре­нут­ку би­ло пољуљано, али је у сва­ком слу­ча­ју и даље на ви­со­ком ни­воу.

То­ком окто­бра про­шле го­ди­не по­ву­че­но је око 800 ми­ли­она КМ од уку­пног изно­са де­по­зи­та, од че­га је ста­но­вниш­тво по­ву­кло око 678 ми­ли­она КМ. У по­гле­ду ро­чнос­ти, око 270 ми­ли­она КМ је би­ло уго­во­ром оро­че­но, а 530 ми­ли­она КМ су би­ли де­по­зи­ти по ви­ђењу. Ина­че, гра­ђа­ни у ко­мер­ци­јал­ним бан­ка­ма у БиХ, до та­да, држа­ли су бли­зу шест ми­ли­јар­ди КМ де­по­зи­та. Врло ва­жна чињени­ца је да ни­је­дна ко­мер­ци­јал­на бан­ка ни­је има­ла про­бле­ма са ли­кви­днош­ћу, па су сви зах­тје­ви гра­ђа­на за ис­пла­та­ма испо­што­ва­ни. Овај при­мјер је по­ка­зао ко­ли­ко је бан­кар­ски се­ктор у БиХ био на здра­вим осно­ва­ма. Мје­ре ко­је је пре­ду­зе­ла Цен­трал­на бан­ка Бо­сне и Хер­це­го­ви­не зна­тно су по­држа­ле на­по­ре ко­мер­ци­јал­них ба­на­ка. Ве­ћи­на ко­мер­ци­јал­них ба­на­ка је омо­гу­ћи­ла гра­ђа­ни­ма по­врат нов­ца у бан­ке под ис­тим усло­ви­ма ка­кви су би­ли и при­је ра­зро­чења, чи­ме су на­гра­ди­ле гра­ђа­не за њихо­во по­вје­рење. Мо­же­мо ре­ћи да су се то­ком но­вем­бра про­шле го­ди­не де­по­зи­ти у ко­мер­ци­јал­ним бан­ка­ма ста­би­ли­зо­ва­ли, а да су то­ком де­цем­бра биљежи­ли пос­те­пен раст.

* ГЛAС: Оче­ку­је­те ли да ће по­вје­рење гра­ђа­на у бан­ке рас­ти или опа­да­ти у то­ку ове го­ди­не?

ВЛA­ДУ­ШИЋ: Ве­ћи­на ба­на­ка је у ше­ми оси­гу­рања де­по­зи­та, што зна­чи да га­ран­ту­ју за ште­дне уло­ге у изно­су до 20.000 КМ, што та­ко­ђе мо­же би­ти је­дан од ра­зло­га за ја­чање по­вје­рења у бан­кар­ски се­ктор. Осим то­га, по­сло­вање на­ших ба­на­ка је зна­тно дру­га­чи­је од ба­на­ка у земљама у ко­ји­ма су до­жи­вје­ле слом. На­ше бан­ке се ба­ве тра­ди­ци­онал­ним бан­кар­ством, за њих је ка­ра­кте­рис­ти­чан не­ри­зи­чан на­чин по­сло­вања, те да ни­су ко­ти­ра­не на бер­за­ма, одно­сно ни­су пре­дмет спе­ку­ла­ци­ја на тржи­шту. Про­блем мо­же би­ти са пла­сма­ни­ма, одно­сно кре­ди­ти­ма, али што се ти­че са­ме си­гур­нос­ти нов­ца, она ни­је упи­тна.

* ГЛAС: Да ли је штедња гра­ђа­на без­бје­дна?

ВЛA­ДУ­ШИЋ: Ми­слим да сам већ дао од­го­вор, уз ра­зло­ге ко­ји га­ран­ту­ју штедњу гра­ђа­на.

* ГЛAС: Ка­кво је тре­ну­тно стање у бан­кар­ском се­кто­ру? Да ли се и код нас ви­ди ути­цај кри­зе?

ВЛA­ДУ­ШИЋ: Ми­слим да је бан­кар­ски се­ктор БиХ у про­шлој го­ди­ни ос­тва­рио скро­мни­је ре­зул­та­те по­сло­вања, због ути­ца­ја свјет­ске фи­нан­сиј­ске кри­зе, али ће­мо ипак са­че­ка­ти зва­ни­чне по­ка­за­теље. Већ сам спо­ме­нуо нер­во­зу гра­ђа­на то­ком окто­бра, ка­да су по­ди­за­ли де­по­зи­те. По­сли­је ви­ше го­ди­на пос­те­пе­ног смањивања ка­ма­тних сто­па, то­ком про­шле го­ди­не смо би­ли свје­до­ци бла­гог по­ве­ћања ка­ма­тних сто­па, што је та­ко­ђе посљеди­ца кри­зе. Но, оне су по­ве­ћа­ле и ка­ма­тну сто­пу на штедњу, ка­ко би оси­гу­ра­ле до­да­тна, при­је све­га, до­ма­ћа сред­ства из ко­јих би мо­гле врши­ти пла­сма­не.

Чињени­ца је да бан­ке те­же до­ла­зе до сред­ста­ва на ме­ђу­на­ро­дном тржи­шту, па је и у БиХ при­су­тан про­блем пла­сма­на, одно­сно чињени­ца да су усло­ви за до­би­јање кре­ди­та не­што стро­жи­ји. ЦББиХ је већ не­ко­ли­ко пу­та ис­ти­ца­ла да ће смањена кре­ди­тна акти­вност до­да­тно оте­жа­ти рад при­вре­дни­ци­ма и ути­ца­ти на смањење еко­ном­ске акти­внос­ти, а са­мим тим и бан­ка­ма ће би­ти огра­ни­чен број ква­ли­те­тних кли­је­на­та са ко­ји­ма ће мо­ћи убу­ду­ће са­ра­ђи­ва­ти. Кре­ди­тна акти­вност ни­је је­ди­на акти­вност ба­на­ка, па би бан­ке тре­ба­ло да ра­змо­тре ин­тер­не мо­гу­ћнос­ти за смањење тро­шко­ва у по­сло­вању, ка­ко би се на­до­кна­ди­ло по­ве­ћање тро­шко­ва узро­ко­ва­но пос­купљењем ка­пи­та­ла на свјет­ским тржи­шти­ма и из­бје­гло пре­ба­ци­вање тро­шко­ва на кли­јен­те, по­се­бно при­вре­ду.

* ГЛAС: Да ли су на­дле­жни на ври­је­ме и пра­вил­но ре­аго­ва­ли ка­ко би се спри­је­чи­ле ве­ће посљеди­це кри­зе на БиХ?

ВЛA­ДУ­ШИЋ: Мо­гу ре­ћи за ЦББиХ да је на ври­је­ме и аде­ква­тно ре­аго­ва­ла, до­но­се­ћи мје­ре ко­ји­ма је оси­гу­ра­ла до­да­тну ли­кви­дност ко­мер­ци­јал­них ба­на­ка и са­мим тим ола­кша­ла њихо­во по­сло­вање. Ту је, на­ра­вно, што се ти­че дру­гих ин­сти­ту­ци­ја и одлу­ка Са­вје­та ми­нис­та­ра БиХ о по­ве­ћању изно­са оси­гу­ра­ног де­по­зи­та са 7.500 КМ на 20.000 КМ. Ме­ђу­тим, то је са­мо је­дан ко­рак и ми­слим да би и даље тре­ба­ло ра­ди­ти на по­ве­ћању изно­са оси­гу­ра­ног де­по­зи­та, ка­ко су то учи­ни­ле и земље у окру­жењу.

Не­да­вно је Удру­жење ба­на­ка БиХ пре­дло­жи­ло не­ко­ли­ко мје­ра ка­ко би ефе­кти кри­зе на БиХ би­ли убла­же­ни. Не­ке од тих мје­ра, ипак, за­хти­је­ва­ју да аген­ци­је за бан­кар­ство до­не­су одре­ђе­не одлу­ке ка­ко би се те мје­ре мо­гле и спро­вес­ти. Чињени­ца је да је фи­нан­сиј­ска сна­га на ен­ти­те­ти­ма, та­ко да би и они тре­ба­ли, а ко­ли­ко знам не­што је и ура­ђе­но, да на­пра­ве одре­ђе­не про­гра­ме по­мо­ћи, при­је све­га у ре­ал­ном се­кто­ру, гдје ће се им­пли­ка­ци­је свјет­ске кри­зе у овој го­ди­ни по­се­бно ма­ни­фес­то­ва­ти.

* ГЛAС: Ра­ни­је сте изја­ви­ли да је у БиХ све те­же до­би­ти кре­дит, јер бан­ке по­ош­тра­ва­ју усло­ве кре­ди­ти­рања. Да ли се си­ту­аци­ја про­ми­је­ни­ла? Оче­ку­је­те ли да ће кре­ди­ти у овој го­ди­ни би­ти скупљи, а усло­ви кре­ди­ти­рања ош­три­ји или ће си­ту­аци­ја би­ти обрну­та?

ВЛA­ДУ­ШИЋ: Усло­ви за до­би­јање кре­ди­та су стро­жи­ји, али не и за оне ко­ји уре­дно сер­ви­си­ра­ју сво­је оба­ве­зе, јер бан­ке ће, у управљању ри­зи­ци­ма, има­ти се­ле­кти­ван прис­туп кли­јен­ти­ма, па ће они ко­ји су уре­дни у от­пла­ћи­вању сво­јих оба­ве­за пре­ма бан­ка­ма мо­ћи до­би­ја­ти кре­ди­те по, да ка­жем, по­вољни­јим усло­ви­ма. Ме­ђу­тим, ако го­во­ри­мо о гра­ђа­ни­ма, тре­ба ре­ћи да су гра­ђа­ни кре­ди­тно за­си­ће­ни, да је мо­гу­ће да то­ком го­ди­не бу­де и оних ко­ји ће ос­та­ти без по­сла, те да ви­ше не­ће у то­ли­ком бро­ју би­ти оних ко­ји ће би­ти у по­зи­ци­ји да по­ди­жу и от­пла­ћу­ју кре­дит, као до са­да.

* ГЛAС: Шта ЦББиХ, а шта влас­ти мо­гу да ура­де ка­ко би фи­нан­сиј­ски сис­тем БиХ ос­тао ста­би­лан?

ВЛA­ДУ­ШИЋ: ЦББиХ ће пра­ти­ти си­ту­аци­ју и пре­ду­зи­ма­ти мје­ре ко­је јој, у окви­ру њене на­дле­жнос­ти, сто­је на ра­спо­ла­гању. Ме­ђу­тим, ин­сти­ту­ци­је у БиХ се, по гло­бал­ним и ре­ги­онал­ним стан­дар­ди­ма, сма­тра­ју сла­бим, а БиХ је ме­ђу посљедњим држа­ва­ма по тран­зи­циј­ским про­мје­на­ма. Та­ко­ђе се оче­ку­је сло­жен оквир фис­кал­ног управљања огро­мном вла­дом и смањење фис­кал­не фле­кси­бил­нос­ти ко­ју пра­те ве­ли­ке по­тен­ци­јал­не оба­ве­зе, као и све ве­ћа спољна осјетљивост, при­је све­га због де­фи­ци­та те­ку­ћег ра­чу­на. За бан­кар­ски се­ктор, ко­ји го­ди­на­ма ос­тва­ру­је по­зи­ти­вне ре­зул­та­те, оче­ку­је се ја­чање ка­пи­тал­не осно­ве, те до­ка­пи­та­ли­за­ци­ја, али свјет­ска кри­за мо­же зна­тно успо­ри­ти ове про­це­се и ути­ца­ти на смањење ди­рек­тних стра­них ин­вес­ти­ци­ја, до­зна­ка из инос­тран­ства и кре­ди­та из инос­тран­ства. Из тог ра­зло­га ће ко­мер­ци­јал­не бан­ке по­све­ти­ти пажњу ап­сор­бо­вању до­ма­ће штедње као кљу­чном изво­ру до­да­тног ка­пи­та­ла за даљу кре­ди­тну мул­ти­пли­ка­ци­ју.

* ГЛAС: Ка­ко ви­ди­те фи­нан­сиј­ско тржи­ште у 2009. го­ди­ни?

ВЛA­ДУ­ШИЋ: Фи­нан­сиј­ско тржи­ште је плит­ко и не­ра­зви­је­но, па ће се та­ко нас­та­ви­ти њего­ва изло­же­ност ве­ћој рањивос­ти и шпе­ку­ла­ти­вним уда­ри­ма. Да­кле, фи­нан­сиј­ски се­ктор БиХ не мо­же­мо по­сма­тра­ти у по­тпу­нос­ти одво­је­но од гло­бал­них де­ша­вања, одно­сно фи­нан­сиј­ских тржи­шта ши­ром сви­је­та, са је­дне стра­не и са дру­ге стра­не од ра­зви­је­нос­ти ин­сти­ту­ци­ја и ре­ал­ног се­кто­ра у БиХ. По­се­бне по­те­шко­ће у на­ре­дној го­ди­ни има­ће ре­ал­ни се­ктор еко­но­ми­је, а кре­тања ће си­гур­но има­ти нај­ве­ћи ути­цај на два ма­кро­еко­ном­ска по­ка­за­теља ко­ји су ве­ома ло­ши у БиХ, не­за­по­сле­ност и спољно­трго­вин­ски де­фи­цит. И на кра­ју, не мање ва­жно, ре­ал­но је оче­ки­ва­ти по­ве­ћање пос­то­је­ћег со­ци­јал­ног при­тис­ка. Ко­на­чно, мо­же­мо закључи­ти, ко­ли­ко год фи­нан­сиј­ски се­ктор у БиХ, по­се­бно бан­кар­ски се­ктор, био на здра­вим осно­ва­ма, ли­кви­дан и на кра­ју кра­је­ва по­зи­ти­ван при­мјер у БиХ, њего­во фун­кци­они­сање у 2009. го­ди­ни уве­ли­ко ће за­ви­си­ти од дру­гих кре­тања у земљи и окру­жењу.

Ин­фла­ци­ја

* ГЛAС: Мо­гу ли гра­ђа­ни да оче­ку­ју ве­ћу ин­фла­ци­ју то­ком ове го­ди­не?

ВЛA­ДУ­ШИЋ: Ин­фла­ци­ја је у зна­тном слабљењу у посљедња три мје­се­ца, усљед гло­бал­ног па­да ци­је­на, угла­вном енер­ге­на­та. На ин­фла­ци­ју у БиХ ути­чу спољни фа­кто­ри, као што су ин­фла­тор­на кре­тања у ЕУ и зби­вања на свјет­ском тржи­шту, јер с је­дне стра­не је мо­дел ва­лу­тног одбо­ра ко­јим се ве­зу­је на­ша ва­лу­та за евро, а с дру­ге стра­не је бх. еко­но­ми­ја, ко­ја је још у тран­зи­ци­ји и уво­зно је ори­јен­ти­са­на. БиХ, као ма­ла земља, не­ма моћ да за­ус­та­ви на­при­јед на­ве­де­не не­га­ти­вне ути­ца­је. Уко­ли­ко се не­га­ти­вни ути­ца­ји до­да­тно ства­ра­ју уну­тар БиХ, би­ло кроз одре­ђе­не мје­ре фис­кал­не по­ли­ти­ке или одре­ђе­не по­ли­ти­чке кри­зе, ин­фла­ци­ја мо­же би­ти и ве­ћа не­го ин­фла­ци­ја у ЕУ, да­кле и ве­ћа од оче­ки­ва­не, као што се то де­си­ло у про­шлој го­ди­ни. Про­цје­не го­во­ре да би ин­фла­ци­ја у овој го­ди­ни мо­гла изно­си­ти око 5,5 од­сто.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.