Лидер ДФ Милан Кнежевић за "Глас Српске“: Суд у Стразбуру није оцјењивао уставност закона

БАЊАЛУКА - Европски суд за људска права у Стразбуру одбио је захтјев београдске адвокатске канцеларије Радић да се забрани провођење Закона о слободи вјероисповијести до доношења одлуке Уставног суда Црне Горе о уставности закона зато што је тај захтјев преурањен, а не зато што сматра да закон није споран, каже за „Глас Српске“ један од лидера Демократског фронта Милан Кнежевић.

Он истиче да су у ДФ-у увјерени да је ријеч о још једној подвали црногорског режима.

- Уставни суд Црне Горе није се уопште изјашњавао о спорном закона, тако да је јасно да је суд у Стразбуру у складу са својом праксом тај захтјев одбацио као преурањен, а не зато што сматра да закон није споран. Суд дакле није уопште оцјењивао уставност закона - каже Кнежевић.

Он пита и зашто Влада Црне Горе није навела образложење суда из Стразбура зашто је тако поступио, већ је на своју руку изнијела тумачење да „одлука суда у Стразбуру представља још један доказ да су примједбе које се износе на рачун Закона о слободи вјероисповијести искључиво политичке и идеолошке природе и да немају утемељања ни у домаћем ни у међународном праву“.

- Познајући политички профил адвоката из канцеларије која је поднијела ту апелацију, ми с правом сумњамо да је ријеч о још једној подвали актуелног недемократског режима у Црној Гори - каже Кнежевић.

Влада Црне Горе објавила је јутрос на свом сајту да је „Европски суд за људска права у Стразбуру одбио је захтјев београдске адвокатске канцеларије Радић да се Црној Гори забрани провођење Закона о слободи вјероисповијести до доношења одлуке Уставног суда Црне Горе о уставности Закона или до закључења темељног уговора са Српском православном црквом“.

У саопштењу се наводи да је 2012. године Црна Гора добила спор пред Европским судом за људска права по тужби Српске православне цркве (СПЦ), која је захтијевала реституцију црквене имовине у Црној Гори.

- Суд у Стразбуру је тада одбацио тужбу СПЦ, којој се придружила у својству умјешача и Република Србија, као неосновану и неприхватљиву, устврдивши да подноситељи тужбе нису имали „постојећу имовину“ нити „легитимно очекивање“ за повраћај имовине чију су реституцију захтијевали - наводи се у саопштењу.

- Најновија одлука Суда у Страсбоургу представља још један доказ да су примједбе које се износе на рачун Закона о слободи вјероисповијести искључиво политичке и идеолошке природе и да немају утемељења ни у домаћем ни у међународном праву - поручили су из Владе Црне Горе.

Подсјећамо, Црна Гора је крајем 2019. године усвојила Закон о слободи вјероисповијести којим се регулише и питање власништва над имовином вјерских заједница. СПЦ тај закон види као параван за отимање њезине имовине у Црној Гори.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.