Легализовано отимање српске имовине у ФБиХ

Сарајево - Уставни суд БиХ утврдио је јуче да су оспораване одредбе Закона о земљишним књигама ФБиХ у складу с Уставом БиХ Европском конвенцијом у вези са правом на правично суђење и правом на имовину, потврдио је “Гласу Српске” регистрар Уставног суда Звонко Мијан.

Судије су ову одлуку донијеле након разматрања захтјева Клуба посланика СНСД-а у Народној скупштини РС за оцјену уставности Закона о земљишним књигама ФБиХ. Посланици су поднијели захтјев сматрајући да су Законом о земљишним књигама ФБиХ онемогућени грађани у коришћењу имовине. Приликом формирања земљишних књига у ФБиХ, за разлику од РС, утврђивање података о власницима врши се без позивања људи који су вишегодишњи власници имовине. Остављан је рок од 30 дана за прибављање података, а да при томе нису позивани људи који имају имовину. Постоји бојазан да на тај начин Срби могу да остану без имовине у ФБиХ.

Шеф Клуба посланика СНСД-а у Народној скупштини РС Радован Вишковић рекао је да је разочаран одлуком Уставног суда БиХ.

- Нека им је на част тврдња да је Закон о земљишним књигама ФБиХ у складу с Уставом. Не треба ићи на правни факултет и не треба бити правник, а не судија Уставног суда, да се види да ту нешто није у реду. Не бих да користим неки други израз. Немогуће је обезбиједити да власници имовине учествују у процесу успостављања земљишних књига јер о томе нису обавјештавани на адекватан начин - рекао је Вишковић.

Додао је да је на сцени покушај отимачине имовине у ФБиХ, нарочито у власништву Срба који тамо не живе.

- Овдје је ријеч о тихој и “легалној” отимачини имовине. Због тога је Влада РС, не чекајући одлуку Уставног суда, са Републичком управом за геодетске и имовинско-правне послове формирала пет теренских канцеларија у подручним јединицама Источно Сарајево, Требиње, Бањалука, Бијељина и Добој како би помогли грађанима и осујетили намјеру да им отму имовину. То што раде је више него апсурдно јер је власничко право најстарије право које се не смије брисати административним радњама. Очито то може у ФБиХ и с оваквим Уставним судом - рекао је Вишковић.

Уставни суд је констатовао и да није извршена његова одлука и да нису измијењени Закон о Обавјештајно-безбједносној агенцији и Закон о кривичном поступку. Суд, међутим, није ставио ван снаге спорне одредбе, иако је судија Златко Кнежевић раније најавио такав сценарио.

- Уставни суд је закључио да ће до коначног извршења његове одлуке оспорене одредбе Закона о кривичном поступку бити примјењиване са стандардима из одлуке којом је утврђена њихова неуставност и у складу с општим стандардима људских права и слобода из Устава БиХ и Европске конвенције за заштиту људских права и слобода које се односе на ту област. Такође, примјењиваће се у складу са праксом Уставног суда и Европског суда за људска права које се односе на ову област - рекао је Мијан.

Одредбе Закона о кривичном поступку се односе на посебне мјере прислушкивања и праћења у најтежим случајевима организованог криминала и тероризма. Одлука Уставног суда БиХ није испоштована јер не постоји консензус у вези с измјенама закона ни у Савјету министара, нити у Парламенту БиХ.

ОХР, ОЕБС и амбасадори САД, Канаде, Француске, Њемачке, Јапана, Холандије, Шпаније, Турске и Велике Британије су за неусвајање измјена Закона о кривичном поступку оптужили ХДЗ БиХ и опозициони СНСД. Предсједник СНСД-а Милорад Додик изјавио је да то представља најбруталније мијешање у унутрашња питања у БиХ и да није допустиво ни у једној сувереној земљи свијета.

- СНСД није дио већине у Парламенту БиХ и нема никакву обавезу да као опозициона партија подржава измјене поменутог закона, а коју заговара већина коју су управо представници тих амбасада саставили. Због слијепе подршке тих амбасада СДА, ми смо данас у слијепој улици - рекао је Додик.

Замјеница предсједника ХДЗ-а БиХ Борјана Кришто одбацила је као неутемељене критике појединих амбасада, ОХР-а и ОЕБС-а.

- Садашња ситуација је и настала због одлука међународне заједнице. Шта друго и очекивати од појединих амбасада него да стоје иза својих одлука. Њих није брига ни за БиХ нити да она функционише као правна држава. Ништа се у овој БиХ не ради него се само тражи неки кривац, а кривце траже и конструишу они који мисле да на такав начин раде добро БиХ. Можда се заједно сви морамо упитати гдје се налазимо са таквом ситуацијом - рекла је Кришто.

У парламентарној процедури у овом тренутку се налазе најмање четири верзије измјена Закона о кривичном поступку.

Кнежевић нови предсједник

Уставни суд БиХ је за свог предсједника изабрао Златка Кнежевића умјесто досадашњег Мирсада Ћемана, коме је истекао мандат. Кнежевић је до сада био потпредсједник Уставног суда БиХ.

Ћеман ће у наредне три године бити потпредсједник Уставног суда БиХ из бошњачког народа, а на исте позиције изабрани су и Мато Тадић из хрватског народа и Маргарита - Цаца Николовска из реда међународних судија.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.