Лаушић и Бајић морају да буду оптужени за “Лору”

БAЊAЛУКA - Прва особа која је требало да се нађе на оптужници за злочине над Србима у “Лори 2” је тадашњи командант војне полиције генерал Мате Лаушић, а током поступка утврдило би се ко је у тој хијерархији од високопозиционираних политичара и припадника војске знао за догађаје у том сплитском логору, а није урадио ништа да их спријечи.

Изјавио је ово “Гласу Српске” предсједник Далматинског комитета за људска права Тончи Мајић и нагласио да је суђење за ратне злочине у “случају Лора 2” требало да почне много раније.

- Нико нормалан из хрватског правосуђа не може да објасни шта се дешавало са “Лором 2” посљедњих пет и више година када су сви свједоци били доступни, када су испитани и комплетна истрага завршена - рекао је Мајић и додао да је недостатак политичке воље и страх људи који су још на руководећим позицијама у политици или правосуђу и који спречавају да дубља истрага не доведе и до њих самих, учинили да се процес развуче.

Додаје да, док год је Младен Бајић актуелни државни тужилац или утицајна особа у хрватском Тужилаштву, озбиљне истраге о “Лори” неће бити.

- Нико није толико луд да би сам себе истраживао и довео себе у опасност да заврши у затвору, јер је Бајић у вријеме када су се дешавали злочини у “Лори” био војни тужилац и као такав је одговоран за све што се тамо дешавало - рекао је Мајић.

Истакао је да је Бајић у сукобу интереса и да би озбиљнија истрага довела до преиспитивања његове одговорности.

Каже да је то како ће се поступати са заробљеницима у “Лори” био дио политике етничког чишћења која је креирана на самом државном врху.

- Дакле, почев од тадашњег министра одбране, затим преко команданта војне полиције, до ових који су били испод њега, односно надређених команданата “Лоре”, међу којима је и Марио Баришић који је говорио о томе. Тужилаштво никада Баришића није хтјело да озбиљно искористи као инсајдера и свједока, јер би дубља истрага довела и до људи који и даље имају значајну улогу у хрватском правосуђу, међу којима је и Бајић - испричао је Мајић.

Говорећи о случајевима “Лора 3” и “Лора 4”, Мајић каже да се ни у овим предметима ништа не ради да би били процесуирани одговорни.

Поступак за ратне злочине у “Лори” Државно тужилаштво Хрватске активно води 12 година. Врховни суд Хрватске наложио је недавно, 20 година послије злочина у сплитском логору, да почне суђење у “случају Лора 2”.

Жалбе оптужених, команданта Војно-истражног центра “Лора” Томе Дуића и чувара Емилија Бунгура који су у бјекству седам година и који се противе да им буде суђено у одсуству, недавно су одбијене. Жртве и преостали оптуженици доступни су и чекају већ готово три године да суђење почне.

Кроз “Лору” је прошло хиљаду људи, од чега је 61 затвореник био са подручја Источне Херцеговине. “Лора” је затворена 1997. године, двије године послије потписивања Дејтонског споразума.

Застава и вјештачења

Говорећи о покушајима да га прогласе неурачунљивим, Мајић каже да притисака тренутно нема, првенствено због медијске реакције на посљедњи покушај “доказивања неурачунљивости” из децембра прошле године. Наглашава да и даље једном мјесечно шаље подерану заставу хрватском предсједнику Иви Јосиповићу, тужиоцу Бајићу, али и предсједнику Кантоналног суда Ивану Турудићу, у знак протеста због неријешеног случаја саобраћајне несреће с почетка деведесетих.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.