Криза враћа кући хиљаде радника

Бaњaлукa - Готово 3.500 радника из БиХ који су били запослени у Словенији, за само седам мјесеци ове године добили су отказ због кризе у тој земљи.

Међутим, ако се у обзир узме и број радника који су радили на црно, али и оних који имају стални боравак у Словенији па им није потребна радна дозвола, сигурно је да је број радника из БиХ који су остали без посла у Словенији далеко већи.

У Заводу за запошљавање Словеније истакли су да је економска криза “донијела” отказе како домаћим, тако и страним радницима.

- Институту за престанак радног односа за седам мјесеци ове године пријавило се 3.440 радника из БиХ. Због престанка рада на одређено вријеме пријавило се 1.536 радника, због престанка пословања предузећа 54 радника, због стечаја предузећа отказ је добило њих 255, а технолошким вишком проглашена су 932 радника - навели су у Заводу за запошљавање.

У овом заводу су рекли да они воде евиденцију свих издатих и важећих радних дозвола у Словенији.

- Подаци о важећим дозволама за запошљавање и дозволе за рад показују да је дошло до одређеног пада, али треба имати у виду да према новом Закону о запошљавању странаца у Словенији од 2011. године, странцима који у Словенији добију дозволу за стални боравак више не треба радна дозвола. Зато се од априла до маја 2011. године смањио број издатих радних дозвола за раднике из БиХ за приближно 20.000, јер су у складу са тим законом сви радници добили дозволу за слободан приступ тржишту рада - навели су у Заводу.

Економски аналитичар Зоран Павловић каже да је криза која је довела и до пада кредитног рејтинга Словеније утицала и на број радника из БиХ који су тамо остали без посла.

- Криза у Словенији се продубљује па због тога и наши радници који су традиционално радили тамо, посебно у металском сектору, добијају отказе. Питање је колико је тих радника могло да остане у Словенији због трошкова живота. Сматрам да се највећи број радника вратио у БиХ - казао је Павловић.

Он је нагласио да се може очекивати и даље компликовање ситуације, што значи не само повратак отпуштених радника у БиХ, него и чињеницу да ће се смањити девизни прилив који је БиХ имала од тих радника, било кроз званичне канале, било кроз готов новац.

- Једино рјешење које постоји јесте да представници домаћих власти почну да размишљају како да БиХ потпише међудржавне уговоре, прије свега са Русијом, у којој постоји константна потреба за радном снагом а које ми имамо вишак. То се прије свега односи на грађевинарство које нам је у значајном паду. Тако је урадила Србија и она сада има најмање 10.000 радника у Русији и другим земљама које су настале послије  распада Совјетског Савеза - рекао је Павловић.

Дужничка криза све више пријети да на кољена баци и Словенију. Aгенција “Мудис” недавно је оцијенила бонитет ове земље само два нивоа изнад “смећа”, а ту одлуку слиједиле су и друге свјетске агенције за кредитни рејтинг.

Словенија је до почетка кризе имала добар економски раст, незапосленост је била нижа од просјека ЕУ, а до кредита није уопште било тешко доћи.

Све се то скоро преко ноћи промијенило 2008. године. Словенија се одједном нашла у ситуацији да јој је извоз пао за петину, све грађевинске инвестиције су престале, док је економија пала за чак 8,1 одсто.

У међувремену су нарасли и дугови државе - 2007. су износили 27 одсто БДП-а, а данас су већ на 48 одсто. Буџетски дефицит је сада изнад шест одсто, а циљ је да дође испод три одсто, па влада спроводи мјере штедње.

Фирме

У Словенији тренутно ради седам компанија из БиХ, а у Заводу за запошљавање Словеније истичу да није примијећено значајно смањење посла код ових фирми, с обзиром на то да и прије кризе обим посла није био велики.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.