Кришок закључава ОХР?

БАЊАЛУКА - Епилог сједнице Савјета безбједности (СБ УН) потврдио је да међу најважнијим свјетским играчима не постоји сагласност о улози и даљем постојању Канцеларије високог представника (ОХР) у БиХ, а то је појачало тврдње да амерички дипломата Луис Кришок добија уговор на неодређено и да би управо он могао да "угаси" свјетло протектората.

КЉУЧНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ

• Чланице Савјета безбједности УН једногласно су продужиле мандат мисије ЕУФОР „Алтеа“ у БиХ за годину дана, али су остале подијељене око будућности ОХР-а.
• САД позивају домаће институције да преузму већу одговорност за унутрашња питања, док Русија и Кина траже затварање Канцеларије високог представника.
• Велика Британија и ЕУ подржавају наставак рада ОХР-а и залажу се за именовање новог високог представника.
• Политиколог Невен Ђенадија сматра да би Луис Кришок могао остати на функцији вршиоца дужности до затварања ОХР-а, чиме би било избјегнуто именовање новог сталног високог представника.
• На будући статус Канцеларије могли би утицати и предстојећи изборни циклуси у САД и Европи.

Иако су чланице СБ УН једногласно усвојиле одлуку о продужењу мандата војне мисије ЕУФОР "Алтеа" за годину, ток расправе у Њујорку показао је да питање међународног надзора остаје једно од најосјетљивијих политичких питања у БиХ.

Подијељени ставови великих сила

Сједница, која је одржана у петак, је потврдила да је, када је ријеч о ОХР-у, његовим овлашћењима и условима за затварање, међународна заједница и даље подијељена те да ће тешко бити приближени ставови између САД, Русије и Кине те Велике Британије и ЕУ о будућности ОХР-а.

Иако није донијела конкретан одговор на питање будућности, односно рока трајања ОХР-а, показана је промјена међународног политичког контекста према улози високог представника и његовим овлашћењима.

Америка задржава правац у спољној политици који је први пут потврђен на засједању СБ УН почетком маја ове године.

Замјеник амбасадора САД у УН Тами Брус поручила је да успјех за високог представника значи сигурну, стабилну и суверену БиХ, чак и ако то значи гашење те позиције, уз отворен позив Луису Кришоку који је још у својству в.д. високог представника, да усмјери власти на нивоу БиХ да преузму пуну одговорност за унутрашња питања.

Руски амбасадор у УН Василиј Небензја тврди да је запад створио проблеме у БиХ, а покушава да припише кривицу Републици Српској, која је одлучно покушала да заштити Дејтонски споразум, који гарантује децентрализоване темеље земље.

Он је упозорио да се ОХР срамно користи у БиХ као инструмент за мијешање у унутрашње послове суверене земље те за контролу њеног законодавства, правосуђа, снага за спровођење закона и изборних институција.

- Покушаји да се први замјеник високог представника Луис Кришок прикаже као тзв. вршилац дужности високог представника немају никакво правно упориште. Овлаштења може да има само легитимни високи представник чију кандидатуру потврди Савјет безбједности УН - нагласио је Небензја.

Шеф делегације ЕУ у УН Ставрс Ламбринидис је изјавио да ЕУ подржава ОХР, као и агенду пет плус два, те да се нада да ће држављанин овог блока ускоро бити именован као "нови високи представник".

Подршка ОХР-у стигла је и из Велике Британије, уз поруку да Лондон сматра да та Канцеларија и даље има важну улогу у БиХ те да је пред Управним одбором Савјета за спровођење мира (ПИК) важан задатак именовања новог високог представника у БиХ.

Ђенадија: Приближавање ставова не значи и договор о ОХР-у

Политиколог и аналитичар Невен Ђенадија каже за "Глас Српске" да поруке са сједнице СБ УН углавном прате већ познате дипломатске линије, али уз неколико примјетних нијанси у ставовима великих сила.

Све је, тврди, очигледнији консензус и приближавање ставова Вашингтона, Москве и Пекинга о потреби да домаћи лидери преузму пуну одговорност за будућност земље и самостално доносе политичке одлуке.

- Ипак, док Русија и Кина траже хитно затварање ОХР-а, САД и даље пружају подршку тренутном вођству Канцеларије док се не испуне услови за пренос суверенитета на домаће институције. Мислим да ова динамика у великој мјери зависи и од предстојећих међуизбора у САД заказаних за 3. новембар, који би могли додатно учврстити правац америчке спољне политике - казао је Ђенадија.

Што се тиче Канцеларије високог представника, њен 70. редовни извјештај остао је категоричан и оштар у оцјенама политичке ситуације у БиХ.

- Иако је Кристијан Шмит отишао, извјештај носи исти тон и реторику, што јасно показује да институционални континуитет одржавају дугогодишњи правни експерти и аналитичари ОХР-а који припремају документе. Једина суштинска разлика на овом засједању била је техничке природе - вршилац дужности високог представника, амерички дипломата Луис Кришок није лично присуствовао сједници у Њујорку, већ је извјештај достављен у писаној форми - истакао је Ђенадија.

Двије могуће варијанте за будућност Канцеларије

Сматра да, у погледу наставка мандата шефа ОХР-а, тренутно имају на столу двије отворене политичке варијанте. Прва је останак Кришока до затварања ОХР-а.

- Усљед приближавања ставова водећих сила о потреби за слабљењем међународног интервенционизма, све је извјеснији сценарио у којем ће Кришок остати на позицији в.д. предсједника ОХР-а све до његовог коначног гашења, чиме би се избјегло именовање новог сталног лица са пуним бонским овлашћењима - навео је.

Друга варијанта је везана за предстојеће предсједничке изборе у Француској, гдје се, како је навео, очекује побједа Марин ле Пен.

- И та потенцијална промјена власти у Паризу могла би довести до усклађивања француске спољне политике са Вашингтоном. То би могло деблокирати тренутну пат-позицију између ЕУ, која инсистира на свом кандидату, француском дипломати Ренеу Троказу, и САД, које подржавају избор италијанског дипломате Антонија Занардија Ландија. Да ли ће доћи до компромиса о новом имену или ће се статус кво са в. д. рјешењем продужити до краја мисије, показаће наредни мјесеци и исход изборних циклуса у САД и Европи - закључио је Ђенадија.

В.д. већ четири мјесеца

Луис Кришок је, наиме, након оставке Кристијана Шмита, преузео позицију као в.д. високог представника. 1. јула ове године. Иако је првобитно речено да ће обављати ту дужност 14 дана и да ће, у међувремену, бити именован нови представник, то до тога још није дошло, јер нема сагласности у вези са тим између Вашингтона и Брисела ни након неколико сједница ПИК-а.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.