ТЕМА: Трамп на тесту из економије

Око 210 милиона Американаца регистровано је за гласање, а исход избора 3. новембра показаће колико ће Доналд Трамп имати простора за политичке потезе у посљедње двије године мандата. Републиканци бране већину у оба дома Конгреса, док демократе настоје да незадовољство због рата с Ираном, скупог горива и трошкова живота, претворе у изборну предност.

Амерички предсједник није на гласачком листићу, али ће избори за свих 435 мјеста у Представничком дому и 35 сенаторских мандата показати колико бирачи подржавају његову политику. За преузимање Представничког дома демократама су потребна три нето мјеста, док је пут до већине у Сенату тежи и захтијева нето добитак од четири мјеста. Због различитог распореда изборних трка, национална подршка странкама не мора се директно пресликати на коначан број мандата. Демократе могу освојити више гласова на нивоу цијеле земље, а да то не буде довољно за преузимање оба дома. Избори ће показати да ли Трамп и даље може да рачуна на републиканску већину као ослонац или ће се у завршници мандата суочити са снажнијим институционалним отпором.

ЦИЈЕНЕ КВАРЕ РАЧУНИЦУ

Најновији показатељи јавног расположења не иду наруку републиканцима. Према анкети "Ројтерса" и "Ипсоса", Трампов рад одобрава 32 одсто испитаника. Међу регистрованим бирачима демократе имају предност од 47 према 36 одсто на питању за коју би странку гласали за Конгрес. Када се урачунају и опредијељени одговори неодлучних, однос је 50 према 41 одсто, док међу бирачима који ће највјероватније изаћи на изборе демократе воде са 53 према 44 одсто. Посебно је неповољно што 73 одсто испитаника сматра да се трошкови живота крећу у погрешном смјеру. Када је ријеч о управљању економијом, 37 одсто више вјерује демократама, а 33 одсто републиканцима. Разлика се види и у мотивацији за излазак на биралишта: 46 одсто демократа каже да је веома мотивисано да гласа, у поређењу са 30 одсто републиканаца. Анкета је спроведена онлајн међу 1.679 одраслих Американаца, укључујући 1.280 регистрованих бирача. Резултати, међутим, не значе да је исход одлучен. Националне анкете показују опште расположење, али се контрола над Конгресом одређује у појединачним изборним јединицама и савезним државама, гдје локална питања, кандидати и излазност могу да промијене однос снага.

Сличну слику дају и анкете медија и истраживачких кућа које се често повезују са конзервативним бирачким круговима. "Фокс њуз" је у октобарском истраживању забиљежио предност демократа од девет процентних поена у трци за Представнички дом, док је Расмусен регистровао разлику од пет поена. Различита величина предности указује на то да резултати зависе од узорка и методологије, али и да незадовољство економским приликама представља проблем за републиканце и у истраживањима која не долазе из медија блиских демократама.

За Трампа је проблем што се незадовољство односи и на обећања важна за његов повратак у Бијелу кућу. Обуздавање инфлације и смањење трошкова живота требало је да покажу да ће његова политика донијети економско олакшање. Високе цијене горива и свакодневних потреба сада постају мјерило према којем бирачи процјењују резултате администрације.

РАТНИ ТРОШКОВИ СТИЖУ ДО БИРАЧА

Рат с Ираном и поремећаји на енергетском тржишту додатно су закомпликовали изборну рачуницу. Раст цијена нафте и горива повећава трошкове превоза, пољопривреде и производње, а дио тог притиска преноси се на цијене робе и услуга. За америчка домаћинства то значи мање новца за друге потребе, док се за Бијелу кућу отвара питање како ублажити посљедице сукоба који је постао једна од главних тема кампање. Трамп је у политички живот ушао обећањима да ће Америка избјегавати дуготрајне стране ратове и да ће економски интереси грађана бити на првом мјесту. Продужавање сукоба и раст цијена енергената зато доводе у питање његову поруку да спољнополитичке одлуке доноси у интересу домаће економије.

Аналитичар међународних односа Александар Јаковљевић указује на то да дипломатски резултати неће нужно донијети политичке поене ако се не одразе на животни стандард. За Трампа је важно да покаже да његове спољнополитичке иницијативе могу да произведу опипљиве користи и допринесу стабилизацији тржишта енергената.

Демократе настоје да рат и скупље гориво представе као доказ да Трамп није испунио економска обећања, док републиканци морају да покажу да администрација има план за стабилизацију цијена и да дипломатски потези могу да донесу резултат. Како наводи Јаковљевић, у том контексту треба посматрати и Трампове потезе усмјерене на повећање понуде дизела. Амерички предсједник недавно је саопштио да је са руским предсједником Владимиром Путином договорена почетна испорука више од 300.000 тона дизела, уз најаву додатних количина. Ријеч је о приближно 2,25 милиона барела, али најављена количина не значи да је све гориво већ испоручено. Вашингтон настоји да повећа понуду горива да би ублажио притисак на цијене, чак и када то захтијева договор са Москвом. Ипак, политички ефекат зависиће од стварних резултата. Ако дизел остане скуп, сама најава испорука неће бити довољна да промијени расположење бирача.

РАЧУНИЦА СА МОСКВОМ

Договор о дизелу отвара ширу дилему америчке политике према Русији. Трамп настоји да покаже да директни разговори са Путином могу да донесу економске користи, док критичари упозоравају да попуштање ограничења за руске енергенте може да ослаби притисак на Москву због рата у Украјини.

Покушаји да се ограничи украјинско гађање руских рафинерија и енергетске инфраструктуре додатно усложњавају ситуацију. Напади утичу на руску производњу и извоз горива, али истовремено могу да изазову нове поремећаје на међународном тржишту. Зато сваки потез који се представља као корак ка стабилизацији цијена мора да се мјери и дипломатским и безбједносним посљедицама.

Цијене горива, међутим, не зависе само од договора Вашингтона и Москве. Ризици у Персијском заливу, поремећаји у поморском саобраћају и неизвјесност у вези са даљима током сукоба с Ираном настављају да утичу на цијене нафте и деривата. Чак и када додатне количине стигну на тржиште, њихов утицај може бити ограничен, ако је глобална понуда под притиском.

Економиста и аналитичар Бранимир Ђокић упозорава да би раст трошкова горива могао да се претвори у озбиљан политички проблем за републиканце, нарочито међу бирачима који су подржали Трампа очекујући економско олакшање. Према његовој процјени, високе цијене могу да утичу не само на исход избора за Представнички дом, већ и на трке за Сенат.

- Није највећи проблем то што ће републиканци изгубити Представнички дом, већ што постоји шанса да ће изгубити и Сенат - навео је Ђокић.

Губитак Представничког дома био би озбиљан ударац Трампу, јер би демократе добиле већу могућност да покрећу истраге и блокирају дио законодавне агенде. Губитак Сената додатно би отежао потврђивање именовања и односе снага у горњем дому Конгреса. Уколико би републиканци изгубили оба дома, Трамп би се суочио са сложенијим политичким окружењем у посљедње двије године мандата. Ђокић сматра и да би Трамп након избора могао да покуша да покаже одлучност у сукобу с Ираном ако процијени да му је потребан спољнополитички успјех. То је процјена могућег потеза, а не извјесност. Даљи развој сукоба зависиће од војних, дипломатских и економских околности, али и од тога колико ће Вашингтон бити спреман да прихвати ризик нове ескалације.

ТРКА ЗА СЕНАТ

Иако се највећи дио пажње усмјерава на Представнички дом, исход избора за Сенат могао би да има дугорочне посљедице за Трампову администрацију. Демократе морају да побиједе у више савезних држава у којима републиканци имају снажну позицију или се очекују неизвјесне трке. Зато локална питања и лични рејтинг кандидата могу бити једнако важни као и расположење према предсједнику.

У Тексасу се демократа Џејмс Таларико надмеће са републиканцем Кеном Пакстоном. Тексас је традиционално упориште републиканаца па би евентуална демократска побједа имала снажан симболички значај. У Охају се бивши сенатор Шерод Браун суочава са републиканцем Џоном Хастедом. Та трка показала би могу ли демократе да освоје подршку у држави која је посљедњих година све више нагињала републиканцима.

У Мичигену се за сенаторско мјесто надмећу демократа Абдул Ел-Сајед и републиканац Мајк Роџерс, док у Ајови демократа Џош Турек покушава да побиједи републиканку Ешли Хинсон. У овим тркама укрштају се економско незадовољство, питања радних мјеста и локалне политичке прилике. Демократама су побједе у више таквих држава неопходне да надокнаде неповољан распоред сенаторских мандата који су ове године на изборима.

Значај имају и трке у Џорџији, Њу Хемпширу, Мејну, Сјеверној Каролини, Аљасци и Канзасу. У свакој од њих другачији су односи снага, структура бирачког тијела и политички приоритети. Демократама зато није довољно да воде у националним анкетама, већ морају да побиједе у конкретним тркама неопходним за већину.

ВИШЕ ОД ГЛАСАЊА

Међуизбори ипак неће бити једноставан референдум о Трампу. На резултат ће утицати излазност, квалитет кандидата и локалне теме па би губитак конгресне већине могао да одражава незадовољство дијелом његове политике, а не одбацивање цијеле агенде. Чак и ако демократе освоје Представнички дом, то не би значило да су бирачи одбацили Трампов приступ миграцијама, безбједности или спољној политици. Дио републиканских бирача могао би да казни власт због економских проблема, а да задржи ставове о другим темама.

Промјена односа снага у Конгресу имала би посљедице и изван САД. Већи отпор Бијелој кући могло би да закомпликује усвајање закона и финансирање појединих спољнополитичких приоритета, док би Трамп задржао значајна овлашћења у међународним односима. За савезнике и партнере Вашингтона зато ће бити важно не само ко побиједи него и колико ће америчке институције послије избора моћи да постигну договор о најважнијим питањима.

ГУБИТАК МАНДАТА

Ако демократе преузму Представнички дом, добиће снажније инструменте за конгресни надзор над администрацијом: моћи ће да покрећу истраге, организују саслушања, траже документа и утичу на законодавну агенду. То не значи да ће аутоматски зауставити Трампове одлуке, али би усвајање важнијих закона и преговори о финансирању државе могли да постану тежи.

Губитак Сената имао би шире посљедице, јер тај дом потврђује именовања високих званичника и савезних судија. Демократска већина могла би да успори или блокира кандидате Бијеле куће. Трамп би и даље задржао извршна овлашћења, укључујући значајан простор у спољној политици, али би му било теже да обезбиједи законодавну подршку и кадровски обликује институције. Губитак једног или оба дома могао би да отвори и питање опозива предсједника.

Представнички дом може да изгласа опозив простом већином, али су за осуду и смјену у Сенату потребне двије трећине гласова присутних сенатора. Трамп је већ два пута био опозван у Представничком дому, 2019. и 2021. године, али га је Сенат оба пута ослободио оптужби. Губитак већине зато не би значио да је смјена извјесна, већ да би се повећала могућност политичких истрага и сукоба између Конгреса и Бијеле куће.

Промјена већине могла би да закомпликује и економску политику. Преговори о буџету, пореским мјерама и државној потрошњи постали би тежи, а застој би могао да повећа неизвјесност на финансијским тржиштима. Ако републиканци задрже већину у оба дома, Трамп би добио простор да настави са својом агендом и тврди да су бирачи подржали његову политику. То, међутим, не би само по себи уклонило незадовољство због цијена и рата.

Избори 3. новембра биће тест Трамповог другог мандата, али и провјера могу ли демократе незадовољство бирача претворити у институционалну предност. Главна линија подјеле није само однос према предсједнику и његовој спољној политици, него и питање да ли ће Американци осјетити побољшање у свакодневном животу. Ако цијене горива и остали трошкови остану високи, дипломатски потези тешко ће надокнадити незадовољство на домаћем терену. У случају губитка већине, Трамп више не би могао да рачуна на Конгрес као на поуздан ослонац своје политике.

ПОРЕЗ ЗА МИЛИЈАРДЕРЕ

Уз изборе за Конгрес гласачи у више од 30 савезних држава одлучиваће о око 150 посебних мјера. У Калифорнији се гласа о једнократном порезу од пет одсто на укупну имовину милијардера, чији би приход углавном био усмјерен у здравство.

У Ајдаху је на гласачком листићу приједлог за заштиту права на абортус до одрживости плода, док би бирачи у Мисурију могли да подрже поновно увођење широке забране.

НАГРАДА ОД 5.000 ДОЛАРА

Амерички предсједник Доналд Трамп понудио је награду од милион долара свакоме ко пријави изборну превару, под условом да информације доведу до хапшења и осуђујуће пресуде одговорних. То није једина финансијска најава којом Трамп настоји да привуче пажњу бирача.

Обећао је да ће сваки одрасли амерички држављанин добити 5.000 долара ако републиканци задрже контролу над оба дома Конгреса. Процјене трошкова прелазе билион долара.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.