Kрајишник: Неки нас нападају као да смо у хашком суду

Источно Сарајево - Први предсједник Народне скупштине Републике Српске Момчило Крајишник сматра да није коректно ни добро што се не вреднује допринос оних који су стварали Српску.

"Све што сам чуо од разних појединаца који себи узимају право да штите интересе бораца или угрожених људи и што сам чуо од неких посланика у расправи у Народној скупштини Српске - слушао сам и у Хагу од тужиоца:
'Да смо профитери, да смо живјели у удобним кућама, јели јагњетину, бавили се црном трговином и слично... То није часно ни коректно", истиче Крајишник у интервјуу Срни.

Он сматра да такви ставови "не долазе само од посланика, већ да су у томе учествовали и споредни фактори, а што је најгоре прави се раскол између војне и цивилне структуре, које су заједно стварале Републику Српску".

Коментаришући противљење неких посланика и друштвених група да први сазив Скупштине Српске буде материјално награђен, Крајишник напомиње да су, осим посланика, Српску стварали и борци и новинари и људи у болницима, професори и цијела армија људи...

Крајишник каже да је "тужан што је СДС данас против својих оснивача, који су стварали Републику Српску и СДС".

"Прихватам да није иста ситуација као 1991, '92. или '96, гдје смо имали патриотску обавезу да рјешавамо ствари, али, ипак, тешко је наћи оправдање за чињеницу да је СДС значајно промијенио курс и нисам срећан што је то тако", наводи он.

Његова порука руководству СДС-а јесте да позове људе који су незадовољни и који су почели да формирају нову странку - Изворни СДС и поразговарају са њима да се тај раскол превазиђе.

Он је упозорио да је "савез са Бакиром Изетбеговићем, у основи, под знаком питања". "Чим се Бакир Изетбеговић хвали нечим - одмах је то позив за аларм. Ја сам цијенио његовог оца, али Бакир све ради да и посљедњег Србина окрене против муслимана", сматра Крајишник.

Он оцјењује да треба направити заједнички наступ српских странака на оба нивоа, на ентитетском и на нивоу БиХ. "Немамо право да радимо на 'два колосијека', прије свега, због економских проблема", истиче Крајишник.

Крајишник сматра да Република Српска има право на референдум и подсјећа да је то било договарано још 1993. године током разговора о Овен-Столтенберговом плана.

"Изашла је књига 'Јачи од силе и судбине' и у прилогу је заједничка декларација потписана у септембру 1993. године. Њу смо потписали Алија Изетбеговић и ја, те Лорд Овен и Торвалд Столтенберг", истиче Крајишник.

У тој декларацији јасно је наведено да српска страна има право да распише референдум послије пет година функционисања БиХ и да одлучи о својој судбини. Тадашње муслиманско руководство потписало је такву декларацију и са Хрватима.

Ипак, сматра он, "расписивање референдума о правосуђу није било потребно, јер је јасно шта асполутна већина грађана Српске мисли о Суду и Тужилаштву БиХ".

"Људи мисле да те институције завађају народе, а не мире. Боље је било да се тражило да се одреди рок до кога би овај суд требало да постоји. Мора Суд БиХ да оконча свој рад. Онако како је Међународни кривични суд за Југославију завршио свој вијек трајања", сматра Крајишник.

Он је оцијенио да би требало једног дана да се грађани Републике Српске изјасне да ли желе овакву БиХ или не. "То није никакав јерес - зашто би остали народи имали право на референдум, а ми не? Не мора то бити облигаторан референдум, ја сматрам да у БиХ ништа не смије бити донесено наметањем воље", наводи Крајишник.

Некадашњи први човјек Народне скупштине Српске сматра да неки бошњачки политичари, у великој жељи да остваре нешто и сачувају БиХ, у ствари, дубоко раде против ње.

"Не можете одржати неку државу ако имате три народа, од којих је један брани, а два су незаводољна. Преношење надлежности на заједнички ниво је погубно за БиХ, која је сада међу најскупљим земљама на свијету и сасвим је нефункционална", оцјењује Крајишник у интервјуу Срни.

Коментаришући године проведену у затвору, као и процјене многих домаћих и страних правника да се радило о политичком процесу, Крајишник каже да би и данас, као први човјек Скупштине, доносио исте одлуке, али "не што је хтио, него што је морао и што је и тада /и сада/ мислио да су исправне".

"Не бих могао да не прођем исти пут. Имао сам прилику да у Хагу по неколико пута прегледам све одлуке које сам донио и нема оне за коју бих рекао: 'Ту смо се праварили'", наводи Крајишник.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.