Крајем недјеље: Опасно коцкање

ВИ сте најбројнији народ и стога носите највећу одговорност. Ви ћете морати бити дарежљивији и више прихватати компромис од других уколико желите да имате државу, у којој се највише питате, а у којој ће се и други осјећати довољно безбједно да могу пружити сигурну будућност за сву дјецу БиХ. Овим се ријечима некадашњи високи представник за БиХ Педи Ешдаун, у једној новогодишњој поруци грађанима БиХ посебно обратио Бошњацима. Бошњачки члан Предсједништва БиХ Харис Силајџић, Ешдаунов је "очински савјет" озбиљно схватио и већ је почео да га спроводи у дјело. Као представник "најбројнијег народа у БиХ" већ је првим наступима послије изборне побједе наговијестио да ће његов политички ангажман остати на платформи скројеној још почетком деведесетих година прошлог вијека. A она је позната: грађанска БиХ у којој ће се, наравно, Бошњаци највише питати. Нема, дакле, дилеме да су компромис и "дарежљивост" на коју је Ешдаун позвао, Силајџићу најомраженије ријечи. Уосталом, ко је пратио његов успон али и пад морао је једно да схвати: и када се политички актери и околности мијењају он чврсто остаје одан својој идеји. Пресуда Међународног суда правде у Хагу додатно је подигла Силајџићев политички адреналин. Не желећи да схвати да обавља дужност која га обавезује на поштовање закона земље којој служи али и права других народа, а не само оног који га је изабрао, он је легалну одлуку међународне правосудне инстанце, ма каква да је, претворио у "политички бич" којим свакодневно пријети. Није онда чудно што је на посљедњој сједници Предсједништва БиХ, уз свесрдну подршку хрватског члана Жељка Комшића, компромис погажен, а српски представник Небојша Радмановић прегласан. Умјесто суда, поменути двојац узео је правду у своје руке, држећи лекције Србији на шта је то хашка пресуда обавезује. То је, изгледа, њихов "допринос" унапређењу комшијских односа на новим темељима и заједничкој европској будућности. Политичка ароганција Хариса Силајџића и његових истомишљеника тешко да ишта добро овој земљи може да донесе. Ко жели да се присјети деведесетих година прошлог вијека јасно му је да су пропали компромис и прегласавање једног народа значиле и почетак катаклизме БиХ и њених грађана. Да ли можда неке "неохлађене" главе својим политичким дилетантизмом желе поново да све ставе на коцку? Раденко КУПРЕШAК

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.