Космет "кроји" унитарну БиХ?

ЕУ, СAД и НAТО желе да учврсте централизовану, унитарну државу БиХ, да би предупредили могуће посљедице једностраног проглашавања независности Космета, а то, прије свега, значи могућност да Република Српска у том случају затражи право на самоопредељење, објаснили су агенцији Бета дипломатски извори у Бриселу.

БРИСЕЛ - ЕУ, СAД и НAТО желе да учврсте централизовану, унитарну државу БиХ, да би предупредили могуће посљедице једностраног проглашавања независности Космета, а то, прије свега, значи могућност да Република Српска у том случају затражи право на самоопредељење, објаснили су агенцији Бета дипломатски извори у Бриселу. Ти извори су указали на став међународног и изасланика ЕУ за БиХ Мирослава Лајчака да ће он и даље користити "бонска овлашћења" и наметати рјешења у БиХ без обзира на ставове локалних политичара. Лајчак је то у Бриселу ове недјеље рекао амбасадорима у Политичко-безбједносном комитету ЕУ, нагласивши да се неће обазирати ни на "притиске и пријетње" које, с тим у вези, долазе из Србије. Лајчак је ставио до знања да има чврсту подршку међународног Савјета за примјену Дејтонског споразума у БиХ, нагласивши да најновије мјере преуређења устројства централне власти у БиХ ни на који начин не доводе у питање Дејтонски споразум и постојање ентитета. Високи представник у БиХ и у разговору с челницима НAТО-а пренио је оцјену да је стање у БиХ веома назадовало и да сада личи на ситуацију из 1995. године, дакле на прилике кад је склапан Дејтонски споразум. Политичко-безбједносном комитету се, истовремено, обратио и Волфганг Ишингер, представник ЕУ у посредничкој "тројци" Контакт групе у преговорима Београда и Приштине о Космету, рекавши да је досад остварен мршав напредак у приближавању ставова српске и албанске стране, кад је ријеч о 14 понуђених тачака "тројке" за напредовање ка рјешењу за статус Космета. Ишингер и Лајчак су, према изворима ЕУ, изразили забринутост због опасности да, у случају да рјешавање косовског проблема измакне контроли, дође до "преливања" нестабилности у региону. Подвучено је, ипак, да Космет не може и не смије бити веза и условљавати развој у БиХ и, првенствено, Републици Српској. У Савјету министара ЕУ и Европској комисији су, истовремено, одбачене критике из Федерације БиХ, а прије свега бошњачког члана Предсједништва БиХ Хариса Силајџића због парафирања Споразума о стабилизацији и придруживању ЕУ - Србија. Европски комесар Оли Рен је ставио до знања да, напротив, "то треба да послужи као подстрек политичарима у БиХ". Иако су оштрице критике ЕУ упућене на све политичаре у БиХ због, како се сматра, неспособности и помањкања политичке воље за нагодбу о преустројству институција и јачању централне државе, јавно се замјерке више упућују премијеру Републике Српске Милораду Додику. Ипак, у круговима Савјета министара је Бети пренесено да је, како сад стоје ствари, "тешко замислити да се неко политичко рјешење и повољнији развој у БиХ може замислити без онога што политички представља Додик". На питање агенције Бета како гледају на ставове Српске да су "бонска овлашћења" само политичка декларација, коју су усвојили међународни чиниоци ангажовани у БиХ, која нема правни темељ, па су зато и супротна Уставу БиХ, европски функционери су рекли да је таква тврдња тешко подложна расправи. Они су навели да је то право међународног изасланика за БиХ, иако је то у једном случају поништио Уставни суд БиХ, и без сумње је добило снагу "стеченог права" на темељу досадашњих коришћења. ТAЛAЦ Коментаришући изјаву бошњачког члана Предсједништва БиХ, Хариса Силајџића да је "криза у БиХ повезана са кризом и рјешавањем статуса Космета" високи представник Мирослав Лајчак је рекао: - Космет јесте чињеница која има своје регионалне размјере, али БиХ ни у ком смислу није његов талац. Она има све инструменте у својим рукама и дефинисан статус. Нико не треба да се крије иза Космета када је ријеч о проблемима које треба да ријеши БиХ - истакао је Лајчак јуче у Сарајеву.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.