Комитет министара Савјета Европе: Приоритет измјене Устава и закона

Свјетлана Шурлан
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Комитет министара Савјета Европе: Приоритет измјене Устава и закона

СТРАЗБУР - Комитет министара Савјета Европе позвао је политичке лидере у БиХ да се договоре о амандманима на Устав и законе, који су потребни за извршење одлука у предметима "Сејдић и Финци" и "Зорнић".

Комитет је у закључцима објављеним након дводневног засједања, одржаног прошле седмице, навео да су са задовољством примили к знању изјаву усвојену у БиХ, а у којој је наведено да ће се посветити пажња извршењу одлуке "Сејдић и Финци".

- Охрабрујемо власти и политичке лидере у БиХ да се побрину да ова писана обавеза доведе до конкретних резултата и позивамо их да појачају напоре и да брзо дођу до договора о амандманима на Устав и законе, потребних за извршење одлука, као и да се побрину да усвајање потребних амандмана буде приоритетна ствар - закључио је Комитет.

Комитет је позвао власти у БиХ да му редовно пружају информације о предузетим конкретним корацима за извршење одлука, заједно са временским распоредом.

Тренутно на извршење у БиХ чека 25 одлука Европског суда, а чак 12 их је под појачаним надзором Савјета Европе. Одлука "Сејдић и Финци" на извршење чека још од 22. децембра 2009. године, а њоме је БиХ наложено да измијени Устав и изборно законодавство и усклади их са Конвенцијом о људским правима. У РС постоји консензус о рјешавању ове одлуке, док договор о томе не постоји у ФБиХ. И у одлуци у случају Азре Зорнић суд је донио одлуку да свим грађанима мора бити омогућено да се кандидују за Предсједништво БиХ и Дом народа Парламента БиХ.

Поред одлуке "Сејдић и Финци", под појачаним надзором Савјета Европе су и случајеви "Бокан", "Чолић", "Ћосић и други", "Докић", "Игњатић", "Јањић", "Маго", "Мактоуф", "Мишковић", "Рунић и други" и "Томић и други". Поред ових, постоји још 13 одлука које чекају на рјешавање у БиХ, а које су под стандардном супервизијом.

Од укупно 47 чланица Савјета Европе, БиХ је међу земљама које годишње исплаћују највише новца због кршења људских права. Изгубљени спорови и пријатељске нагодбе у Европском суду до сада су БиХ коштали 14,5 милиона КМ.

- На крају 2014. у Стразбуру је вођено 20 поступака на основу апелација које су поднијели држављани БиХ, а потраживања премашују 24,6 милиона КМ. Појединачни захтјеви за надокнаду се крећу од 22.000 па до 12,6 милиона КМ - кажу у Канцеларији агента БиХ пред Европским судом за људска права. Пред Европским судом је на крају прошле године било око 890 апелација поднесених из БиХ, а лани их је поднесено 617.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.