Комисија припрема терен за плијен тежак 500 милиона КМ

Бањалука - Управни одбор Централне банке БиХ именовао је комисију, чији је задатак да размотри модалитете за обезбјеђивање новца за оснивање развојно-инвестиционог фонда на нивоу БиХ, сазнаје "Глас Српске".

План је да за оснивање фонда буде искоришћен дио слободних девизних резерви, које износе око 500 милиона КМ. Вишак девизних резерви тиме би путем новооснованог фонда био преусмјерен институцијама БиХ иако би требало да припадне ентитетима као оснивачима Централне банке БиХ. Осим директне штете за ентитете, оснивање фонда представља и пренос ентитетских надлежности на ниво БиХ.

Иако је било планирано да Управни одбор Централне банке одлуку о формирању развојно-инвестиционог фонда усвоји у у петак, то питање је, како сазнаје "Глас Српске", скинуто са дневног реда док комисија не заврши посао.

Скривени план

У Централној банци ни у петак, ни јуче нису жељели да кажу ни ријеч о оснивању развојно-инвестиционог фонда, а на два пута упућена питања стигао је идентичан одговор да је Управни одбор разматрао питања о пословању банке. И чланови Управног одбора скривају од јавности иницијативу за оснивање фонда.

- Све пише у саопштењу за јавност које је послато у петак. Немам ништа посебно ни додати, ни одузети. Управни одбор је разматрао материјале који су у таквом степену припремљености да не могу ићи у јавност или нису толико припремљени да има ефеката да се нешто може конкретно рећи. Сигурно ће сви медији у неком тренутку бити обавијештени кад се донесе одлука која нешто значи. Кад се то расправља о радном материјалу, нема се шта причати, поготово кад су дате дезинформације у јавност у том погледу - рекао је Маринковић.

Члан Управног одбора Кемал Козарић рекао је да је на конференцији и да не може разговарати, док се остали чланови Љубиша Владушић и Анкица Колобарић нису јављали на телефон.

Владајућа коалиција на нивоу БиХ, у којој СДС, ПДП и НДП представљају РС, ужурбано врши припреме за успостављање двије нове институције на нивоу БиХ, које би функционисале под плаштом развојно-инвестиционог фонда - агенције за мала и средња предузећа и фонда за развој малих и средњих предузећа. То представља пластичан примјер преноса надлежности на ниво БиХ, јер се ради о дјелатностима које су искључива надлежност ентитета, а оснивање наведених институција нема ни уставно утемељење. Оснивање поменутих институција предвиђено је у експозеу предсједавајућег Савјета министара БиХ Дениса Звиздића, који је на ту функцију именован као кадар СДА. Експозе су приликом избора Савјета министара подржали посланици СДС-а и НДП-а у Парламенту БиХ.

- Да је реализација тог плана почела потврђује и чињеница да је Предсједништво БиХ затражило од Централне банке да сагледа могућност и модалитете да дио слободних девизних резерви усмјери у развојно-инвестициони фонд. Централна банка БиХ и њени органи, међутим, не могу удовољити захтјеву Предсједништва БиХ о усмјеравању дијела слободних девизних резерви у те сврхе без измјене Закона о Централној банци. Постојећи закон забрањује кредитирање и донације било ком правном субјекту и институцији - казао је "Гласу" саговорник из Савјета министара БиХ.

Посланик СНСД-а у Парламенту БиХ Никола Шпирић, који је први упозорио на штетне посљедице оснивања развојно-инвестиционог фонда, каже да је то веома проблематична иницијатива.

- Све што се ради изван уставне и законске сарадње између ентитета и институција БиХ представља проблем и мислим да неће допринијети ничему сем дизању тензија, а то никоме не би требало да буде циљ - рекао је Шпирић.

Он је истакао да су чланови Управног одбора Централне банке из РС Триво Маринковић и Љубиша Владушић, те српски члан Предсједништва БиХ Младен Иванић на великом испиту.

- Очекујем од њих да бране интересе РС и не дозволе формирање нове институције за коју нема уставног основа. Од Иванића, који има уставне надлежности да заступа интересе РС када је у питању Централна банка, очекујем да упозори представнике РС у Управном одбору да све што је незаконито и неуставно не долази у обзир. Вјерујем да он, поготово знајући да је економиста, неће дозволити да се те ствари даље развијају - казао је Шпирић.

Девизне резерве припадају ентитетима

Осим преноса надлежности, спорно је и право коришћења вишка девизних резерви у износу од 500 милиона КМ, које представљају збир оснивачког капитала и профита Централне банке, који је акумулиран од њеног оснивања. Оснивачки капитал Централне банке у износу од 25 милиона КМ обезбијеђен је 1998. године из кредита на основу стенд-бај аранжмана са Међународним монетарним фондом (ММФ). Обавезу враћања кредита преузели су ентитети - ФБиХ двије трећине, а РС трећину. Из тога произлази да су оснивачки капитал обезбиједили ентитети и да им на основу тога припада право на власништво и сва права која из тога произлазе попут права на управљање и остварени профит. То значи да ентитети имају право и на дио вишка девизних резерви, које износе око 500 милиона КМ.

- Умјесто да измјеном Закона о Централној банци буду створени услови да највећи дио вишка девизних резерви буде усмјерен ентитетима за реализацију великих развојних пројеката из области инфраструктуре и енергетике, који могу повући развој многих привредних дјелатности, предлажу се рјешења која немају уставно утемељење, нити могу дати реалне економске ефекте. Ово није ништа друго него наставак започетог процеса урушавања субјективитета РС, који води ка њеном постепеном нестанку и успостављању унитарне државе са доминацијом бошњачког народа. Ово се у потпуности уклапа у програм СДА за нестанак РС, али нажалост, све се одвија уз снажну подршку представника Српске у Савјету министара и Парламенту БиХ из СДС-а, ПДП-а и НДП-а - казао је саговорник "Гласа Српске" из Савјета министара БиХ.

Шпирић каже да је једино рјешење да Централна банка буде основана као акционарско друштво.

- То је требало учинити на самом почетку, али ни сада није касно, јер би били ријешени сви проблеми. Ситуација је чиста, јер је оснивачки капитал Централне банке обезбијеђен из стенд-бај аранжмана који су сервисирали РС и ФБиХ - казао је Шпирић.

Прва замисао је, како је истакао, била да Централна банка буде акционарско друштво и да се сходно власничком удјелу њена добит дијели између ентитета.

- С обзиром на то да су тадашње власти биле несмотрене, урађено је то што је урађено. Али, уколико се инсистира на томе да се из вишка девизних резерви формира државни фонд, мислим да ствари треба да буду враћене на почетак, односно да Централна банка буде пререгистрована у акционарско друштво. У том случају сваки ентитет би могао улагати своја средства у инфраструктурне и енергетске пројекте који су од интереса и за ентитете и за земљу у цјелини. Уколико тај фонд буде централизован, РС ће остати без свог новца и бити заобиђена - нагласио је Шпирић.

Према процјенама, за развојне пројекте би од 500 милиона марака, колико тренутно износе слободне резерве, могло бити искоришћено око 300 милиона, док би остатак служио Централној банци као генерална резерва за потенцијалне ризике у пословању.

Свјетска пракса

Влада РС у више наврата је покретала питање права власништво и права на остварени профит Централне банке БиХ, али је то наилазило на блокаду бошњачких политичара и представника у Централној банци. Иницијатива није наишла на подршку иако у свијету постоје бројни примјери организације централних банака као акционарских друштава.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.