Комарица: Не желимо да БиХ буде штала за бриселске коње

Бањалука – Многим нашим суграђанима, који и данас куцају на врата политичара, онемогућен је одржив повратак, рекао је данас у Бањалуци Фрањо Комарица, бискуп бањалучки.

Бискуп се се заједно са кардиналом Винком Пуљићем обратио медијима послије 70. засједања бискупске конференције БиХ.

"И док год се та политика одржава ми као вјерујући људи не смијемо дозволити себи да шутимо, јер би то само значило да их подржавамо", истакао је Комарица.

Додао је да им је жао да они који су били задужени проводити анекс све ове поратне године то издалека нису урадили како су морали.

"Не можемо дозволити, оно што је мени речено у име бриселске политике, што горе то боље, то јест да се овдје не жели правна држава. Не смијемо дозволити да будемо, како ми је речено, само штала за њихове коње", казао је Комарица.

Политичари се недовољно баве проблемом исељавања становништва

У Бањалуци је данас завршено засједање 70. Бискупске конференције БиХ, на којој је оцијењено да је исељавање народа све већи проблем на овим просторима, те да се политичари њиме не баве довољно.
Бискуп бањалучки Фрањо Комарица оцијенио је да, када је ријеч о проблематици Католичке цркве у БиХ, Србији, Црној Гори, /самопроглашеном/ Косову, Македонији, Хрватској и Словенији, да је заједнички проблем све бројније исељавање становништа ових земаља према средњој и западној Европи.

"Очигледно је да је то озбиљан друштвени проблем, којим се политичари премало баве, иако се ово подручје све више празни, а демографска слика је све лошија", рекао је Комарица на конференцији за новинаре.

Он сматра да је потребно одговорити на питање "зашто се то догађа и да ли се мора догађати".

Комарица је навео да има и оних који нису присиљени да напусте родни крај, гдје имају радно мјесто и нормалан живот, али га напуштају, јер им се нуди прилика за већу зараду.

"Питамо се шта раде наши политички и сви друштвени фактори у овим земљама да се људима омогући да остану у свом родном крају, те колико апелују на богатије земље да помогну жекономским ињекцијамаж да би се зауставио талас исељавања", рекао је Комарица.

Он је изразио жаљење што "они који су били задужени за спровођење Анекса седам Дејтонског мировног споразума то нису радили озбиљно, како су то морали".

Комарица је поручио да је потребно питати и зашто је то тако и под чијим се одобрењем тако радило, те да се не смије дозволити да на овим просторима и даље вриједи бриселска политика чији је принцип "што горе-то боље".

Говорећи о утицају међународне заједнице на положај Хрвата у БиХ, надбискуп врхбосански Винко Пуљић је рекао да би за БиХ било најбоље када би се о њеној судбини могли договорити домаћи политичари.

"Најпаметније би било да домаћи људи схвате да морамо једни са другима пронаћи начин да живимо у равноправности. Тек тада можемо говорити о будућности ове земље", истакао је Пуљић.

Он је навео да су током конференције БиХ бискупи размијенили и искуства у раду, истичући да је једна од важних дјелатности Католичке цркве рад "Каритаса", који би требало учинити што дјелотворнијим и усклађенијим.

У саопштење након завршене Бискупске конференције БиХ, које је прочитао генерални секретар конференције Иво Томашевић, наведено је и да су бискупи одобрили општи правилник "Каритаса БиХ", те прихватили годишњи извјештај и извјештај надзорног вијећа ове организације.

"И овом приликом бискупи захваљују свим директорима и радницима и онима који су подржавали жКаритасж, те подстичу све вјернике на жарку молитву за толике добротворе који су помагали у тешким ратним данима, а многи то чине и данас", наведено је у саопштењу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.