Ко је ко на Криму

Београд, Кијев - Док лидери протеста у Кијеву, послије чијег је крвавог расплета свргнут "Јануковичев режим", дијеле политички плијен и планирају наступе у званично отвореној изборној кампањи, сви погледи упрти су ка полуострву Криму, новом потенцијалном жаришту сукоба у Украјини.

У главном граду те аутономне области, Семферопољу, у сриједу је пала и прва жртва: по извјештајима медија, старац је страдао у стампеду послије кошкања између учесника "митинга" и "контрамитинга".

На улицама оближњег Севастопоља, опажена су руска оклопна возила.

Главни актери "проевропских" протеста на Криму су локални Татари, муслимани који су осим "Украјина није Русија" данас викали и "Слава Алаху". "Твитераши" са трга (Евро)Мајдан у Кијеву читав дан шаљу поруке подршке "браћи Татарима".

С друге стране су Руси, који чине скоро 60 одсто становништва Крима - области која је до 1954. године била дио Русије, а историчари ни данас не могу да објасне зашто је поклоњена Украјини. Тај поклон који ових дана "показује зубе" је шездесетих година прошлог вијека представљао симбол братства Украјинаца и Руса, а одлуку је донио Врховни совјет у годинама кад је СССР водио етнички Украјинац, Никита Хрушчов... па је Крим проглашен "украјинском совјетском републиком".

На Криму, у Севастопољу, граду у којем живи око 350.000 људи, налази се и сједиште руске црноморске флоте. Севастопољ - послије Одесе друга по величини украјинска лука - заправо је и изграђен 1783. године као поморска цитадела, по наређењу царице Катарине Велике, у част побједе над Турцима.

 Шпекулише се да је смијењени предсједник Украјине Виктор Јанукович, којем се губи сваки траг откад је напустио своју резиденцију у Балаклави, баш преко Севастопоља војним бродом побјегао у Русију.

Од понедељка, са зграде градске скупштине у Севастопољу вијори се руска застава, а застава Руске Федерације данас је окачена и на зграду кримског парламента у Семферопољу.

Британски "Гардијан" оцјењује да би Крим могао да прогласи независност од Кијева и да тражи да се придружи Руској Федерацији, евентуално "послије референдума који би охрабрио Кремљ".

"Овај сценариј је, ипак, мало вјероватан. Али имајући у виду нејасне намјере Москве и вакуум власти у Кијеву, Севастопољ је кључ будућности Украјине као централизоване државе", констатује британски лист.

Више од половине становништва Крима (између 58 и 60 одсто, по различитим изворима) чине Руси. Руска флота у Севастопољу упошљава више од 25.000 људи и ужива огромну подршку локалаца.

"За разлику од већег дијела Украјине, гдје су у револуционарном заносу обаране статуе Лењина, џиновски севастопољски Лењин још увијек спокојно гледа у Црно море", примјећује "Гардијан".

Да се становништво Крима и деценијама послије "додјеле" Украјини осјећа руским било је кристално јасно и 2008. године, кад је тадашњи предсједник, прозападни вођа Наранџасте револуције Виктор Јушченко, објавио план да избаци руску флоту из Севастопоља. Политичари на Криму поручили су му тада да ће резултат сваког таквог потеза бити - сукоб.

Управо свргнути Јанукович, који је на изборима 2010. у другом кругу побједио Јулију Тимошенко, продужио је уговор с Русијом о закупу у Севастопољу на још 25 година, а Москва је заузврат Украјини дала попуст на цијену гаса.

Украјински десничари истовремено оптужују Москву да планира да са Кримом "одигра" исти сценариј као претходно са Јужном Осетјом и Абхазијом у Грузији: прво подјели руске пасоше грађанима који желе, а затим изврши инвазију, бранећи "нове држављане" од напада. И западни извори потврђују да засад нема доказа о "подржављавању" становништва Крима, иако је руски премијер Дмитриј Медведев - говорећи о цјелокупној ситуацији у Украјини - нагласио да "постоји реална пријетња" по интересе Москве и животе руских грађана.

Би-Би-Си (ББЦ), међутим, указује да "Украјина није Грузија" и да та по величини друга европска држава још има способне оружане снаге.

Кад је ријеч о етничким подјелама на Криму, историја - као и обично - објашњава цијелу ствар: године 1944, Стаљин је депортовао локалне Татаре, муслимане у централну Азију, а умјесто њих на Крим доселио Словене из Русије и са истока Украјине. Али није то цијела истина: Татари су, наиме, претходно масовно сарађивали са нацистима...

Послије пада Совјетског Савеза, Татари су почели да се враћају на Крим. Зависно од извора, њихова бројност данас процјењује се на између 200.000 и 300.000 људи. Добро су међусобно повезани, организовани и лојални Кијеву.

Кримски Руси, међутим, имају другачије виђење ситуације. Олег Родилов, члан кримског парламента, поводом приче о руској флоти је 2008. то "пластично" објаснио, елаборирајући зашто нема разлога да га сматрају сепаратистом због проруског расположења: "Мит је да Украјина није дио Русије. Ми у то не вјерујемо... За вас, Украјина и Русија су априори различите државе. За нас, Украјина и Русија су априори иста држава... Заједно смо већ 350 година."

Прије ере совјета, Крим је био познат као "игралиште руских царева", због топле климе и мора.

Севастопољ је и "град руске славе", како га Руси зову још од Кримског рата у 19. вијеку у којем су с противничке стране заједно били Уједињено Краљевство, Француска, Османлије и Пијемонт.

Аналитичари оцјењују да би украјинска криза могла да се оконча и подјелом те земље, а ако до тога дође - очигледно је "на коју ће страну" Крим. Као, додуше, и остале источне и централне области.

Амерички Си-Ен-Ен (CNN) објавио је на свом интернет порталу занимљив графички приказ Украјине, по регионима: очигледно је да је и на прошлим предсједничким изборима, 2010, подршка прозападним и проруским снагама подјељена тачно по линијама које одвајају дијелове земље у којима се углавном говори украјински, односно руски. Линијама које дијеле Украјину на источну и западну.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.