Ко има оригинал Дејтонског споразума и шта предвиђају његови анекси

Ведрана Кулага Симић 20.11.2025 14:00

Фото: Анадолија | Дејтонски споразум

БАЊАЛУКА – Мировни споразум, иза којег су 1995. године стале велике свјетске силе и који је закочио пушке, има 11 анекса, а један од њих, онај под редним бројем четири, је уједно и Устав БиХ који стране потписнице читају свака на свој начин. Уз то, деценијама касније, нема заједничког става ни о ефектима дијела тог међународног акта којим је дефинисан правац повратка избјеглих и расељених лица те улога онога који сједи у главној фотељи у ОХР-у – високог представника.

Анекси Дејтона представљају дио споразума којим су, на одређени начин, дати и задаци домаћим властима, али и правилници како треба да се понашају у новоформираној државној заједници - БиХ, земљи без префикса који би приближио ширим масама своје уставно уређење.

Устав, ОХР, избјеглице

Дејтонским принципима је, с друге стране, БиХ дефинисана као заједница, састављена од два ентитета - Републике Српске и ФБиХ у којима живе три конститутивна народа, односно Срби, Бошњаци и Хрвати.

Анекси под редним бројевима четири и десет годинама су понајвише у жижи јавности усљед актуелне ситуације коју диктира политичка сцена, с обзиром на то да републички представници веома често упозоравају да се сви не држе слова Дејтона и оног што пише у Уставу БиХ.

Критике годинама могу да се чују и на рачун углавном бошњачких представника, али и страних западно оријентисаних дипломата у амбасадама и међународним канцеларијама у БиХ, да својевољним прекрајањем и тумачењем дејтонских одредаба ударају у темеље БиХ, али и на неиспуњавање обавеза међу којима је и маркирање међуентитетске линије што бојкотују у ФБиХ.

Анекс десет, којим су прецизирани мандат и улога високог представника у БиХ, је посебно "извлачен" из ладица, имајући у виду чињеницу да ни у једној својој реченици не даје могућност ни право онима који се налазе у тој врућој столици да мијењају уставе, законе и намећу своја правила понашања.

Високи представник је, наиме, саставни дио БиХ готово од њених темеља из Дејтона, а анекс десет прописује да је улога високог представника, између осталог, да "прати", "одржава тијесан контакт са странама", "помаже".

Али како је и Дејтон, односно Устав БиХ мијењан, најчешће силом странаца, тако је мијењана и улога високих представника, који су добили у руке оруђе звано "бонска овлашћења", односно моћ да доносе амандмане, намећу чак и законе те исте мијењају по свом нахођењу, без икакве контроле, смјењују функционере, одузимају права и лична документа без права на жалбу.

Анекс седам Дејтонског мировног споразума, с друге стране, према многим оцјенама, такође није спроведен до краја. Ради се о дијелу који се односи на повратак и интеграцију становништва које је избјегло из ратом захваћених подручја.

Миле Марчета из Дрвара, предсједник Удружења "Одрживи повратак", које ускоро обиљежава 30 година постојања, истакао је да деценијама указује на проблеме повратника и залаже се за досљедно поштовање споразума.

Повратничке општине у ФБиХ, тврди, трпе посљедице непоштовања одлука и споразума, економске запуштености и занемаривања.

- Дејтон је био добар оквир, али је годинама урушаван. Ако се институције не поштују, нема одговорности и повратничке средине препуштају саме себи, јавља се незадовољство и неповјерење. Зато вјерујем да је важно изабрати људе који разумију ситуацију на терену и желе да раде - рекао је Марчета.

За "Глас" се присјетио да је и сам својевремено као избјеглица из Дрвара пратио вијести из Дејтона.

- Били смо принуђени на то, јер нисмо знали ни куда ћемо ни како ћемо. Први сам изашао у медије и подржао Дејтон - рекао је Марчета и најавио да ће до краја јануара најкасније писати свим институцијама и онима који стоје иза Дејтона, тражећи одговор на неколико питања.

Ко има и какав папир?

У низу полемика, супротстављених тврдњи и различитих тумачења свега што је тих новембарских дана стављено на папир у Дејтону јесте и питање које је било актуелно прије неколико година.

Ријеч је о томе да ли и која институција у БиХ у свом посједу има примјерак Дејтонског споразума и на којем језику.

Процедура превођења Споразума договорена је, према појашњењима ОХР-а, а која су пренијели медији, у Паризу 1995. Тада је прописано је да свака од потписница - Хрватска, Југославија/Србија и БиХ треба да ураде свој нацрт превода документа, који је потом требало да буде враћен у Француску гдје би стручњаци финализирали преводе прије него што постану званични.

То су урадиле Хрватска и Србија, али не и БиХ тако да енглеска верзија текста анекса Општег оквирног споразума за мир остаје званична.

Да је тако, наводи се и посљедњим медијским анализама у којима је ова тема била предмет истраживања.

Једини примјерак Дејтонског мировног споразума, барем онолико колико је познато у јавности, је овјерена копија која је у БиХ дошла 2019. из Париза, путем ОХР-а, на захтјев Славена Ковачевића, савјетника хрватског члана Предсједништва БиХ.

Овај документ је у згради Предсједништва БиХ, а агенција Анадолија је имала увид у примјерак. Документ се састоји од 11 анекса, али и дијела који јасно појашњава како је и ко био задужен за превод.

ОХР је 2019. године, усљед недостатка службеног превода, објавио да свих 11 анекса Споразума важи у службеној верзији искључиво на енглеском језику.

Један примјерак Дејтонског споразума има Марчета.

- Имам и чувам га – поручио је за "Глас".

Линија између ентитета

БиХ је у новембру те 1995. године, након исцрпних вишедневних преговора, подијељена на два дијела – ФБиХ на 51 одсто те Републику Српску која је тада постала власник 49 одсто територије некадашње СР БиХ. Линија која је утврђена у Дејтону ни данас, три деценије касније, није још овјерена.

Међа између Српске и ФБиХ описана је у споразуму, у чијем Анексу два је прецизирано да стране имају обавезу да успоставе заједничку комисију која треба да састави договорени документ који садржи прецизан технички опис међуентитетске линије разграничења.

Прецизан опис, како су потврдили и у НАТО штабу у Сарајеву, насљедник некадашњег СФОР-а са којим су домаћи стручњаци након потписивања Дејтона почели да се баве међуентитетском линијом на терену, представља исправљање одступања од плус – минус 50 метара на оригиналној дејтонској карти која остаје мјеродавна и коначна у све сврхе.

И ту се, практично, стало. "Маркере" је одложило одбијање ФБиХ да сједне за преговарачки сто и подебља оно што је у Дејтону потписано.

Међуентитетска линија разграничења је дужине 1.150 километара и захвата 42 општине Републике Српске, а цијепа тачно 279 катастарских општина и пролази и кроз 520 километара квадратних приватних посједа. Републичка управа за геодетске и имовинско-правне послове је прије неколико година уложила велике напоре да се овај посао приведе крају. Сачињен је био чак и план маркирања међуентитетске линије разграничења, утврђене Анексом два Дејтонско-париског споразума, а Влада је усвојила закључак са планом да обавијести Савјет министара БиХ и Владу ФБиХ да заједно, у року од 30 дана формирају комисију која би описала линију како је предвиђено Дејтоном.