Кључ катанца на ОХР-у има само Савјет безбједности

Ведрана Кулага Симић
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Кључ катанца на ОХР-у има само Савјет безбједности

БАЊАЛУКА - Промјене у међународним односима, уз заокрет у спољној политици САД и дипломатску офанзиву Републике Српске, оживјели су расправу о улози и будућности Канцеларије високог представника (ОХР), а у таквим околностима се полемише не само о року трајања, већ и томе ко има одлучујућу ријеч када је у питању судбина те институције - да ли је кључ за њено затварање у БиХ, региону или ипак у Њујорку.

ОХР је дио БиХ од како су њени нови темељи ударени у Дејтону 21. новембра 1995. године, а свечано потписани 14. децембра исте године у Паризу. У том мировном споразуму дефинисана је улога високог представника, а како је и сам Дејтон мијењан, и то најчешће силом странаца, тако се мијењала и улога страних тутора у тој фотељи. И то махом позивом на "бонска овлашћења" о којима нема ни слова у Дејтонском мировном споразуму као ни о такозваном Савјету за примјену мира (ПИК) који чак почео и да именује дипломате који сједају у фотељу високог представника.

Такав развој ситуације довео је тога да је ОХР, а с њим и високи представник постао камен спотицања и вишедеценијска омча око врата БиХ умјесто да буде краткотрајна помоћ домаћим лидерима, како је првобитно замишљено.

На то је упозорено на сједници Савјета безбједности Уједињених нација (СБ УН) у мају када је и америчка представница потврдила да САД мијењају свој став о ОХР-у и да је вријеме да се отворено прича о његовом затварању.

Међутим, у међувремену је дошло до затезања односа САД-а и Европе, прије свега са Британијом и Њемачком у оквиру ПИК-а што је довело до тога да на сједници ПИК-а, прошле седмице, није именован високи представник у БиХ те је у фотељи и даље њемачки дипломата Кристијан Шмит којег Српска не признаје откако је 2021. почео службу у БиХ јер није потврђен у СБ УН.

Американци су чак и запријетили да би могли да размотре своју улогу у БиХ, а све то је испраћено салвом супротстављених реакција о будућности ОХР-а, овлашћењима која би требало да има високи представник, року трајања тог међународног протектората, уз питање ко је надлежан за његово затварање.

ФАМОЗНИ АНЕКС 10

Један од анекса Дејтона који је, како пише у анализи која је прије неколико година разматрана у републичком парламенту, изазвао и изазива највише контроверзи је Анекс 10 који се односи на високог представника и његов мандат у БиХ.

Анекс су потписали представници Хрватске, РБиХ (која више не постоји), СРЈ чија је правна насљедница Србијa те ФБиХ и Републикa Српскa с циљем дефинисања кључних области и механизама за спровођење цивилних аспеката мировног рјешења.

- У члану 1.2. констатовано је да "у погледу сложености са којима су суочене, стране траже постављање високог представника који ће бити именован у складу с релевантним резолуцијама СБ УН да би помогао у напорима да мобилишу те, по потреби, координишу активностима организација и агенција које су укључене у цивилне аспекте мировног рјешења, извршавајући доље наведене задатке, на начин на који му је то повјерено резолуцијама Савјета безбједности УН-а - наведено у анализи Анекса 10.

Даље су прецизирани задаци који ће, у циљу помоћи странама, обављати високи представник постављен на њихов захтјев.

- Члан под називом "мандат и методе координације и сарадње" дефинише стриктно ограничен мандат, на основу ког високи представник има обавезу да учествује у тим активностима и да "прати", "одржава тијесан контакт са странама", "помаже", "учествује на састанцима", "даје смјернице" и "извјештава". Коначно, једина надлежност која је експлицитно додијељена високом представнику Анексом 10. јесте надлежност за тумачење "овог Споразума о спровођењу цивилног дијела мировног рјешења" како гласи званичан назив Анекса 10 – наглашено је у анализи.

Међутим, не пише ко је задужен за затварање ОХР-а.

ДЕЈТОН КАО БРАК

Република Српска је и у тој анализи из 2021. навела да стране потписнице никад не би прихватиле високог представника да су знале да ће присвојити и употребљавати овлашћење да влада БиХ и кажњава појединце обичним одлукама, а све то без икакве одговорности.

Уз то је наглашено да је дошло вријеме да БиХ крене напријед без високог представника и ОХР-а и да је то њен став као једне од пет страна-потписница.

- За останак ОХР-а не постоји ни став "Републике Босне и Херцеговине", јер

таква творевина више не постоји, укинута је Дејтонским споразумом. Не постоји јединствена подршка опстанку ОХР-а ни у ФБиХ, јер су се и легитимни представници хрватског народа више пута залагали за престанак. Само је бошњачка политичка структура упорна у захтјевима за наставак превазиђеног међународног протектората који никоме није ништа добро ни корисно донио. Није одржавао мир, јер су то чиниле међународне војне снаге - прво ИФОР, па СФОР, а сада мисија Алтеа ЕУ - наведено је у анализи.

О затварању ОХР-а, у свјетлу актуелне ситуације, прошле седмице је говорио посланик ДФ-а Златан Бегић, наводећи да је Дејтон као брак јер има стране уговорнице.

- Само стране уговорнице могу својим накнадним споразумом промијенити или ставити ван снаге један од анекса, у овом случају Анекс 10 . То је једини правни начин. Не може ни Америка, ни ПИК - казао је, између осталог, Бегић.

ПОВЕЉА УН

Став о затварању ОХР-а има и професор међународног права Драган Дакић. Тврди да су УН једине компетентне да одлучују о спровођењу тог дијела међународног уговора, те тумачења и његових правила.

- У оквиру система који је развијен у УН и Повеље која даје врло широка овлашћења, СБ УН може да интервенише у било који уговорни поредак на планети. Поставила je хијерархију на сљедећи начин - државе чланице УН су дужне да поштују одлуке СБ и кад су у супротности са њиховим међусобним уговорима. Тако да нема дилеме да, према члану те повеље, СБ УН може да интервенише у било који правни режим, да га мијења, укида, ствара нови. Видјели смо Резолуцију 1244 и привремену суспензију суверенитета Србије са Косова и Метохије и увођење међународне администрације - рекао је Дакић.

У БиХ су уговорнице овластиле међународну заједницу да под одређеним условима, са дефинисаним циљем, може да врши дио овлашћења.

- То је та привремена ад хок инстанца међународне заједнице која се зове високи представник. Али дошло је до извјесног сажимања два модела јер је осим анекса десет и уговорница које су овластиле међународну заједницу и сам СБ УН је узео учешће како у дејтонском споразуму јер га је верификовао Резолуцијом 1995. године те тако што је наведен као инстанца која учествује у спровођењу анекса десет. Његова улога је круцијална ту јер је СБ УН у БиХ овлашћен да представља међународну заједницу. Никакав ПИК, нико други него СБ УН јер се у складу са резолуцијама именује високи представник – изјавио је Дакић.

Могуће је, не негира, и да уговорнице кажу да неће више ОХР.

- Али без амина СБ УН то не би имало никаквог значаја. Чак и да хоћемо то да задржимо у нашем правном поретку, СБ УН је овлашћен да каже да се то укида - рекао је Дакић наводећи да Српска кроз правне и дипломатске акције није настојала да оспори титулу високог представника већ овлашћења особе која није потврђена у СБ УН.

С друге стране, има и политичара и правника који тврде да само ПИК може да затвори ОХР, подсјећајући на спорни пакет "пет плус два" услова из 2008. који су стављени пред домаће лидере које треба испунити прије стављања катанца на ту Канцеларију. Уз питање имовине, потребна је и, како пише, позитивна процјена ПИК-а да институције БиХ могу да функционишу без међународне супервизије. 

 

ДЕКЛАРАЦИЈА

У Народној скупштини Републике Српске крајем маја је усвојена Декларација о затварању ОХР-а. У њој је наведено да Скупштина, као највиши орган Српске - стране уговорнице Анекса 10 Општег оквирног споразума за мир у БиХ, захтијева од СБ УН да хитно усвоји резолуцију којом се окончава функција високог представника и затвара ОХР.

- Коначан и потпуни прекид уговорног режима који је успостављен Анексом 10, а који је давао легитимитет ОХР-у за привремено и ограничено вршење функција из надлежности домаћих органа, десио се 2021. године ступањем на дужност Кристијана Шмита, насупрот јасно израженој вољи Српске која је утврђена у закључцима НСРС и без изричите потврде од стране СБ УН – наведено је у Декларацији. 

Дипломирани новинар. У редакцији „Гласа Српске“ ради од фебруара 2009. године. Ужа област унутрашња политика.

Све вијести аутора →

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.