Клицоноше праве и сервирају храну

Бањалука - Бањалучани треба добро да отворе очи када стају у ред пред киосцима брзе хране, што потврђује и податак да су инспектори за храну и санитарну заштиту од почетка године издали 236 рјешења о забрани рада запосленима у оваквим објектима јер су били потенцијални преносиоци обољења.

Према ријечима координатора Одјељења за инспекцијске послове Игора Врућинића, контроле су вршене по пријавама овлашћених здравствених установа Дома здравља и Института за јавно здравство РС.

- Поменутим рјешењима клицоношама је забрањен рад до изљечења, послије чега су враћени на своја радна мјеста - рекао је Врућинић.

Нагласио је да је највећи број ових радника евидентиран у производњи, припреми, обради, преради, паковању, промету и послуживању хране.

- Већи број њих је евидентиран и на одржавању система за снабдијевање становништва водом за пиће, у производњи козметичких средстава, на пословима са дјецом у јаслицама, вртићима и дјечијим домовима - казао је Врућинић.

Како он наводи, надлежне здравствене установе које прегледају раднике дужне су да сваку утврђену заразну болест или клицоноштво у року од 24 часа пријаве надлежној инспекцији.

- У брисевима носа и грла код радника се најчешће откривају бактерије које се лако кијањем или кашљањем преносе на радне површине, а потом и намирнице. Чести су и случајеви салмонеле, као и цријевних паразита. По добијеној пријави инспектори ванредно контролишу послодавца код којег је тај радник запослен, забрањују му рад и он се упућује на преглед код доктора породичне медицине - истакао је Врућинић.

Додао је да је свако лице које ради са храном дужно прије свега да води рачуна о хигијени радног простора и о личној хигијени.

- Посебан акценат ставља се и на ношење радне одјеће, која мора бити чиста и уредна. Свако лице које ради са храном дужно је да и само води рачуна о ажурности своје санитарне књижице, односно о редовном обављању санитарних прегледа - додао је Врућинић.

Грађани истичу да није риједак случај да су у киосцима брзе хране примијетили да радници не воде рачуна о чистоћи.

- Често примијетим отворене посуде са мајонезом и кечапом које стоје на тезги на овој врућини или да, на примјер, изван фрижидера држе шунку и другу храну. Раднице послије коришћења телефона не оперу руке, а послужују храну - рекла је Бањалучанка Сања Митровић.

Казне

У току ове године због преношења заразних болести издата су три прекршајна налога у износу од 6.000  марака.

- Предвиђене су новчане казне за послодавца уколико запосленима не обезбиједи здравствену контролу, односно ако им не обезбиједи санитарну књижицу и ако запошљава радника код којег је утврђена заразна болест или клицоноштво. За правно лице изриче се казна од 10.000 до 50.000, а за одговорно лице у правном лицу од 1.000 до 5.000 марака. Власник објекта се кажњава казном од 2.000 до 10.000 марака - рекао је Врућинић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.