Фото: архива
БАЊАЛУКА - Република Српска, по свему судећи, неће за рођендан 2027. године добити нови устав, како је првобитно планирано, иако за то постоји политичка подлога, а струка поручује да надлежни треба том послу да приступе максимално опрезно, јер свака грешка у корацима може скупо да кошта.
Први Устав Републике Српске усвојен је 28. фебруара 1992. под именом Устав Српске Републике БиХ. Од 1992. до 2011. године мијењан и допуњаван чак 17 пута, са 122 амандмана што, према ријечима и правника и политичара, указује да је уставноправни систем значајно реформисан, и то махом под притиском високих представника.
Прича о потреби усвајања новог текста устава Републике Српске отворено је прије више од десет година, али је заустављена у Вијећу народа Српске гдје бошњачки делегати, првенствено из странака са сједиштем у Федерацији, у протеклим сазивима имали довољан број руку да "оборе" уставне реформе.
Својевремено затишје је прекинуто лани у марту када је Народна скупштина на посебним сједницама покренула процедуре и разматрање новог Устава.
Нацрт, са 150 чланова, добио је зелено свјетло у републичком парламенту. У тексту је изражена опредијељеност за поштовање Дејтонског споразума, уз став да Српској припадају све државне функције и надлежности, осим које су чланом три Устава БиХ изричито предвиђене као надлежности институција БиХ.
Предвиђено је и право на самоопредјељење, увођење Војске Српске, укидање Вијећа народа и потпредсједника, проглашење Бањалуке за главни град јер је то још Сарајево у важећем Уставу, док би Источно Сарајево, односно Пале, могле да буду њена престоница.
* Закони Парламентарне скупштине БиХ примјењиваће се на територији Српске тек након што их потврди Народна скупштина
* Република Српска има право на самоопредјељење.
* Бањалука главни град, престоница Источно Сарајево/Пале.
* Република Српска има своју војску
* Укидање Вијећа народа и позиција потпредсједника
Ова тема стављена је поново на дневни ред у октобру, недуго након што су спроведени општи изборим, када је најављено да је могуће да Српска добије нови устав на свој 35. рођендан, односно 9. јануара 2027. године.
Међутим, то, према ријечима предсједника СНСД-а Милорада Додика, ипак неће бити могуће. У те активности ће се, како је рекао, ући након формирања Владе Републике Српске и усвајања буџета за наредну годину.
- Нема отпора у Српској, имамо двије трећине, можемо то донијети, вјерујем да ћемо направити консензус са свима - рекао је Додик.
Он је навео да се неће стићи до 9. јануара провести сва процедура како је планирао, те је подсјетио да је Устав Републике Српске усвојен 28. фебруара 1992. године и можда да буде тог датума.
- Видјећемо, радићемо на томе - закључио је он.
Највећи печат у Уставу Српске, писаном те 1992, оставили су правни експерт Радомир Лукић и покојни академик Гашо Мијановић.
Лукић за "Глас" подвлачи да Скупштина има уставотворну надлежност и да је то изван сваког спора и дефинисано у републичком Уставу. Према уређењу БиХ, подсјетио је, Устав Српске мора да буде у сагласности са Уставом БиХ.
- Постојећи Устав који је доживео толико измена да је више амандмана и њима створених чланова него изворног текста а има велику техничку ману да се њиме веома тешко може служити с обзиром на то да није обичај да се праве пречишћени текстови на нашем подручју. Утолико би тај нови устав требало да у одређеној мери отклони тај технички недостатак постојећег устава са амандманима, било онима које је донела Скупштина или оним такозваним које су, како се каже, наметали високи представници који немају нити могу да имају де јуре уставотворну власт у Српској - казао је Лукић који је раније истицао за "Глас" да је темељни Устав написан у тешко вријеме, али у рекордном року.
Данас поручује и да треба бити опрезан у томе да се измјенама устава на неки начин не погорша положај Републике Српске с обзиром на могућа рјешења која би одступила од реченог, а која би изазвала реакције одређених чинилаца који су веома утицајни.
У вријеме усвајања нацрта устава је појашњавана и процедура гласања. Једна од опција је била да се гласа, тајно или јавно у Скупштини, а друга је уставни референдум. За усвајање новог устава потребна је двотрећинска већина што у овом сазиву Народне скупштине има владајућа коалиција на челу са СНСД-ом.
Скупштина српског народа БиХ донијела је Устав 28. фебруара 1992. године који је једногласно усвојен на темељима Декларације о оснивању и који је гарантовао пуну равноправност и једнакост народа и грађана Републике.
Највиши правни акт Српске, који је уз амандмане и данас на снази, донесен је прије избијања трагичних сукоба и једностраног бошњачког и хрватског проглашења независности БиХ, а након референдума који је одржан 1. марта и на којем нису учествовали Срби.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.