Фото: Калинић: Наставак селективног односа Хага према осуђеним србима
ИСТОЧНО САРАЈЕВО - Савјетник српског члана Предсједништва БиХ Драган Калинић изјавио је Срни да прекидање деценијске праксе пријевременог пуштања на слободу осуђених у Хашком трибунала, односно након одслужене двије трећине казне, представља наставак селективног односа према кривици Срба у односу на припаднике друга два конститутивна народа током трагичног сукоба у БиХ.
Калинић је истакао да све информације говоре да су се ове особе примјерено понашале током издржавања вишедеценијске казне.
"Аргумент да неки од њих нису у међувремену показали знаке кајања и саосјећања са жртвама, наравно да спада у домен личних разлога и одлука. Нико од њих својевремено није тражио нагодбу са Судом прије пресуде, па су према томе прихватили да тежину личне кривице изнесу у годинама заточеништва", навео је Калинић.
Он је оцијенио да ова чињеница не ослобађа оне који су за то надлежни да заобиђу правне чињенице у вези са стицањем услова за пријевремено ослобађање.
Према његовим ријечима, о овоме би требало очекивати да се огласе и Министарство правде Републике Српске, али и Министарство правде у Савјету министара, као и друге релевантне институције у БиХ.
"Све су чешћи захтјеви да многи од хашких осуђеника остатак казне служе у домицилним земљама при чему би се Резидуалном хашком механизму омогућио пуни надзор над спровођењем ове процедуре", додао је Калинић.
Он сматра да би се за почетак ова пракса могла увести и у случају оних којима се упорно, без ваљаног образложења одбија скраћење затворске казне, па би преосталу једну трећину казне могли служити у земљи одакле потичу, нагласивши да и Република Српска и БиХ имају валидне ресурсе да то и омогуће.
"Вечерње новости" објавиле су данас да су Срби осуђени у Хашком трибуналу испунили услове за пуштање на слободу, пошто су одслужили двије трећине казне, али их Хаг не пушта.
Двије трећине казне одслужили су Радивоје Милетић, Сретен Лукић, Радослав Брђанин и Властимир Ђорђевић.
Поменуте новине наводе да неписано правило да се хашки осуђеници пуштају на слободу послије одлежане двије трећине казне престаје да се примјењује у посљедњих годину дана, када су на ред за излазак дошли српски држављани.
Коначну одлуку о захтјевима осуђеника доноси предсједник Механизма, насљедника Хашког трибунала, тако да ће судија Кармел Ађијус одлучивати о захтјеву полицијског генерала Сретена Лукића, осуђеног на 20 година због злочина над косовским Албанцима.
Одговор чека и српски политичар из Републике Српске Крајине Радослав Брђанин, којем је двије трећине тридесетогодишње казне за злочине против несрпског становништва истекло 6. јула.
Такође и српски генерал Властимир Ђорђевић чека одговор већ пет мјесеци, пошто је одслужио у Њемачкој 12 од укупно 18 година због злочина на Космету.
И генерал Небојша Павковић, осуђен на 22 године због злочина на Космету, за 11 дана стиче право да поднесе захтјев за привремено пуштање на слободу.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.