Какве су шансе да суд у Стразбуру промијени однос према страном туторству у БиХ

БАЊАЛУКА - На адресу Европског суда за људска права ускоро ће стићи нова пријава из Републике Српске због потеза које је повукао Кристијан Шмит са позиције високог представника, а појединци који су се прије готово 20 година у Стразбуру жалили на рад његових претходника сматрају да би било добро да судије коначно заузму исправан став.

Европски суд у Стразбуру, на годишњем нивоу заприми на десетине поднесака само из БиХ у којима појединци тврде да су им из неког разлога нарушена људска права.

Да ће правну борбу наставити тим путем потврдили су из адвокатског тима Милорада Додика након посљедње одлуке у правосудним институцијама на нивоу БиХ у предмету који је против њега, као предсједника Српске, отворен због непоштовања Шмитових одлука и пресуде према измјенама Кривичног закона који је наметнуо.

Ова опција је, наиме, помињања док је трајало суђење Додику у Суду БиХ. Још тада су појединци указивали на случај који је прије готово двије деценије већ био у рукама судија.

Суд у Стразбуру је, наиме, надлежан за одлучивање да ли се поштују обавезе из Конвенције за заштиту људских права и основних слобода. БиХ је 2002. године ратификовала Европску конвенцију, чиме је отворен пут да свако може поднијети апликацију уколико сматра да је лично и непосредно жртва повреде права предвиђених том конвенцијом и њеним протоколима.

Шмит, за кога републички врх тврди да није легалан високи представник, јод доласка у фотељу, као и они прије њега, наметао је нова правила, а, између осталог покренут је и судски поступак против Додика, који ће, због свега, затражити став и Стразбура.

Међутим, тај суд је 2007. одбацио тужбу 26 тадашњих функционера, махом из СДС-а, које је 2004. године смијенио високи представник Педи Ешдаун уз став да крше Дејтон, блокирају сарадњу са Хагом и помажу у скривању хашких оптуженика.

У том фамозном предмету "Берић и остали против БиХ", судије су, у суштини, заузеле став да нису надлежне за питања из домена Уједињених нација, а високи представник се управо ту и потврђује, одговарајућом резолуцијом.

Душан Берић, носилац ондашње апликације према Европском суду, подсјећа да су судије у Стразбуру тада рекле да они нису надлежни у том случају.

- Обично се тако велике ствари сломе, да нико није крив, а онај који је добио по ушима, добио је. Они су се прогласили ненадлежнима - изјавио је Берић за "Глас".

Да је Европски суд тада имао другачији став и да је донесена, како је појаснио, правичнија одлука, данас би била далеко другачија слика и у БиХ.

- Лично моја одлука почиње са "Душану Берићу, члану Главног одбора СДС-а, забрањује се рад у свим државним установама зато што је својим чињењем и нечињењем стварао неповољан амбијент за хватање оптужених за ратне злочине". Дакле, високи представник је донио одлуку, а Стразбур се није хтио петљати - истакао је Берић.

Сматра да ће тако бити и у случају апликације Милорада Додика.

- Високи представник је у суштини инструмент УН и Европски суд није надлежан за то, а друга је прича да ли је сада признат или не - закључио је он.

На предмет "Берић и остали" подсјетио је и Додиков адвокат Горан Бубић у саопштењу након што је Уставни суд БиХ одбацио њихове захтјеве у којима су тражили укидање пресуде Суда БиХ, истичући да Шмит није легалан.

- Суд је одбио аргументе који јасно доказују да члан 203а Кривичног закона БиХ није донесен уставним путем, јер га није усвојила Парламентарна скупштина БиХ, већ је наметнут од стране нелегалног високог представника који никада није потврђен од Савјета безбједности УН. Умјесто Устав БиХ Уставни суд је подржао самозваног странца, мимо досадашње познате праксе именовања високог представника за БиХ. Ово је супротно становишту Европског суда за људска права да је високи представник за БиХ дио мисије Уједињених нација (пресуда Душан Берић и други против БиХ, одлука 36357 и др. од 26.10.2007. године) - наведено је у саопштењу.

Управо би то, сматрају стручњаци, могао да буде преседан и у корист Додика на суду у Стразбуру, јер Кристијан Шмит нема иза себе адекватну резолуцију Савјета безбједности УН.

О томе се полемисало крајем прошлог мјесеца у самом Њујорку, на сједници Савјета безбједности УН коју је иницирала Русија и на којој су ситуација у БиХ и Шмит били једина тема.

Осим руског, тада је и представник Кине поручио да Шмит није легалан и у томе, према појединим наводима, Додикова одбрана на првом мјесту види и шансу за промјену става у Стразбуру.

Уколико судије размотре апликацију и утврде да су повријеђена људска права дјеловањем Шмита, БиХ би морала да измијени Кривични закон БиХ којим је прописано то кривично дјело и да га, практично, избрише. Пресуда као пресуда Додику за непоштовање одлука, тврде правници, остаје.

Рокови            

Од дана правоснажности одлуке највишег правосудног тијела у држави, а то је у случају у БиХ њен Уставни суд, онај ко жели да се обрати Европском суду за људска права има рок од четири мјесеца. Према упутству, ако истекне тај рок, судије неће ни прихватити представку. Европски суд нема надлежност поништавања домаћих одлука или укидања закона у државама чланицама, али су неке судске пресуде утицале и утичу на промјену закона и поступања у одређеним државама.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.