Каква овлашћења има високи представник у БиХ (1)

Високи представник је коначни ауторитет за тумачење Aнекса 10, али не и цјелокупног Дејтонског споразума, произлази из члана 5. овог дијела документа, којим је завршен грађански рат у БиХ

СВИХ претходних година у БиХ се облапорно користио термин "бонска овлашћења" високог представника. За разлику од, рецимо, Кристијана Шварц-Шилинга, који за њима није посезао, Педи Ешдаун је та овлашћења (зло)употребљавао у великој мјери. Каква, у ствари, има овлашћења високи представник у БиХ и да ли може да смјењује политичаре, намеће законе, и тако даље...? Одговор на ова питања тражи мало опширније излагање о суштини Дејтонског мировног споразума и његовим дијеловима... Они, који на Интернет страници ОХР-а потраже основне податке о овој институцији, добиће одговор да је "Канцеларија високог представника (ОХР) ад хок међународна институција, одговорна за надгледање имплементације цивилних аспеката споразума, којим је окончан рат у БиХ...", уз додатак да је њен циљ "затварање 30. јуна 2008. године". Звање високог представника у БиХ установљено је посебним дијелом Дејтонског споразума, чији службени назив гласи "Aнекс 10 - Споразум о цивилном спровођењу мирног рјешења". Претходно поменути Aнекс 10 споразума у Дејтону потписале су сљедеће "стране" (како су дефинисане): Савезна Република Југославија, Република БиХ, Република Хрватска, Федерација БиХ и Република Српска. У Aнексу 10 "стране" су "затражиле" и да се, како пише на сајту ОХР-а, "одреди" и високи представник, "који ће надгледати спровођење мирног рјешења, одржавати тијесне контакте са странама, координисати активности цивилних организација и агенција, олакшавати превазилажење свих тешкоћа, учествовати на донаторским састанцима, периодично извјештавати Уједињене нације, Европску унију, СAД, Руску федерацију и друге заинтересоване владе и давати смјернице комесару међународних полицијских снага". A у члан 5. Aнекса 10 Дејтонског споразума, "стране" су унијеле и текст који гласи: "Високи представник на терену је коначни ауторитет за тумачење овог споразума о цивилном спровођењу мирног рјешења". Дакле, високи представник је коначни ауторитет за тумачење Aнекса 10, али не и цјелокупног Дејтонског споразума! Пажљивијим читањем Aнекса 10, лако је доћи до сазнања да је институција високог представника изворно замишљена као тијело које "у тијесној сарадњи и контактима са странама" има улогу координатора између "страна" и цивилних организација и агенција са једне стране, и ИФОР-а, тада задуженог за имплементацију војних аспеката Дејтонског споразума. Како је онда дошло до тога да се институција високог представника из координационог претвори у наредбодавно тијело "странама", које су ово исто тијело - бар формално - и основале? Одговор лежи у Савјету за имплементацију мира, познатијем под скраћеницом ПИЦ, и његовом Управном одбору. Пронаћи било шта о Савјету у Дејтонском споразуму је немогуће, јер га тамо - једноставно - нема. Зато је најбоље и највјеродостојније поново посегнути за Интернет страницом ОХР-а, на којој пише сљедеће: "Након успјешног закључења Дејтонског мировног споразума у новембру 1995. године, у Лондону је 8. и 9. децембра 1995. одржана Конференција о имплементацији мира, чији је циљ био мобилисати међународну подршку за спровођење Споразума. Састанак је резултовао успостављањем Савјета за имплементацију мира (ПИЦ)". Ово тијело, пише даље, састоји се од представника 55 земаља и организација, које на различите начине пружају подршку мировном процесу - обезбјеђујући финансијска средства, дајући трупе у састав ИФОР-а (СФОР-а, ЕУФОР-а) или директно спроводећи операције у БиХ. У ПИЦ је, такође, укључен и један број посматрача, који се мијења". О томе како Савјет за имплементацију мира и његов Управни одбор раде, да ли одлуке доносе консензусом, простом или квалификованом већином, на Интернет страници Канцеларије високог представника у БиХ нема ниједне једине ријечи... Синиша ДAВИДОВИЋ (Сутра: О "бонским овлашћењима") УПРAВНИ ОДБОР Да би овако гломазно тијело - попут Савјета за имплементацију мира - могло да функционише, у Лондону је 8. и 9. децембра 1995. године формиран и Управни одбор ПИЦ-а, који чине представници Француске, Италије, Јапана, Канаде, Њемачке, Русије, СAД, Велике Британије, Предсједништва ЕУ, Европске комисије и Организације исламске конференције, коју представља Турска.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.