Како све што има српски предзнак у ФБиХ постаје предмет узурпације

"Поштовање. Правни сам насљедник имања у ФБиХ, општина Бихаћ, надомак Кулен Вакуфа. Тамо више не живи нико од Срба. Домаћи муслимани су врло активни у сјечи шуме. Сваке године се окупљамо за Преображење на нашем гробљу. Тада и обилазимо имања. Све што је доступно је посјечено. Без страха и без стида сијеку наше шуме, гајеве. Нико их не спречава у томе. Шта се да направити?"

Тако гласи само један међу хиљадама и-мејлова који су у протеклим годинама стигли на адресе канцеларија за пружање правне помоћи које стоје на располагању многобројним Србима који су током сукоба деведесетих година прошлог вијека протјерани са огњишта, а која су, из овог или оног разлога, у расподјели територије остала у границама ФБиХ.

Ратни вихор угасио је многа огњишта. Хиљаде душа са територије данашње ФБиХ морало је да напусти родну груду. Многи, осим оног што су тад имали на себи и у покојој врећици, нису ништа више ни понијели са собом, а иза њих је остајало све што су почесто и генерације с муком стварале - куће, окућнице, стока, баште, извори, воћњаци, шуме које су немилице почели да сијеку као да су њихове. А нису.

На удару

У ФБиХ је живјело, према подацима Одбора за заштиту Срба у Федерацији, 542.889 Срба и били су већински народ на 32,2 одсто територије, а данас су на нивоу статистичке грешке.

Власништво над имовином у ФБиХ има, према процјенама, око 400.000 Срба, али је велики број њих већ преминуо, а у знатном броју случајева нису урађене ни оставинске расправе.

Размјере тог проблема испливале су на видјело када је ФБиХ прије неколико година почела са хармонизацијом земљишно-књижних листова, а заузели су став да, за разлику од праксе у Републици Српске, не практикују слање ни позива сваком уписаном власнику и посједнику да би заштитио права те био уписан у евиденцији, већ број парцеле објављују у службеним гласницима. То је био окидач за Српску и Србију да се удруже и покушају да што више стварних власника то и остане након нових уписа у времену када у ФБиХ раде на уједначавању земљишне књиге и катастра.

Из Српске и Србије је упозоравано да у ФБиХ уједначавају земљишне књиге (грунтовнице) и катастар. У том поступку Срби могу остати без имовине јер се не поклапају подаци грунтовнице и катастра. Такође, постоји могућност да Срби остану без земље уколико неко други користи њихову земљу више од 20 година, а они нису дали сагласност за коришћење њихове земље.

Уз то, позивали су све који имају земљу у ФБиХ да им се јаве како би добили бесплатну правну помоћ и заштитили своју имовину.

Велики број Срба, који су некада живјели у ФБиХ, а данас су расути по свијету, покреће активности да би сачувао своја имања, куће, шуме и њиве у том дијелу БиХ.

Међутим, из Одбора су поново овог мјесеца упозорили да обесправљени Срби у ФБиХ немају правну могућност да заштите имовину па су, осим кућа и објеката, изгубили и шуму коју Бошњаци бесправно експлоатишу и то већ деценијама. Неке процјене говоре о милионима и милионима марака који су зарађени по том основу.

Предсједник Одбора за заштиту права Срба у ФБиХ Ђорђе Радановић навео је да се шума бесправно сијече масовно и на подручју Бихаћа и Озрена, гдје је посјечено чак и више од 300 хектара, као и  Петровца, Ливна, у мјестима око Сарајева и Зенице.

- У Зеници има човјек којем је исјечена шума на површини од 70 дунума. Човјек плаче. Вратио се, живи у шупи, а од шуме, да му је нису исјекли, могао је кућу направити - истакао је Радановић и додао да им стално стижу дописи и пријаве Срба који су напустили своја имања.

Све што је могло, посјечено је на подручју Илијаша, Нишићке висоравни, на подручју Хаџића, према Брадини, а забиљежени су и случајеви гдје су Срби били приморани да за мале паре продају шуму и комплетна имања јер би свакако остали без тога.

Неријетко се дешава да Срби, када дођу на гробље гдје им почивају родитељи и други чланови породица, гледају како им шуму извлаче, али због страха не смију да реагују.

- Шума се масовно сијече, имали смо доста имовинско-правних захтјева да се шума и земља заштити. У ФБиХ не постоји српско имање да није узурпирано. Ако нису могли узети кроз папире, да отму кроз излагања, то су исјекли и уништили - категоричан је Радановић.

Уколико Срби полицији пријаве бесправну сјечу шуме, наводи, само бивају више малтретирани.

- Сваке седмице их позивају да дају изјаве о томе када су примијетили да се шума сијече, на кога сумњају и томе нема краја, а никада нико не одговара за то. Они то и раде у договору са шумарима, јер шумари знају гдје Срби ријетко долазе и они их пошаљу у то подручје да сијеку - рекао је Радановић.

Приватне шуме у власништву Срба су бесправно сјечене широм ФБиХ. Према подацима до којих је дошао "Глас Српске", такви случајеви су забиљежени на Озрену, односно у општинама Завидовићи, Маглај и Лукавац, а често се то на дјелу види и на подручју Коњица те у катастарским општинама на подручју Бихаћа.

На подручју Бановића сјечено је у српским селима Лозна и Сеона, у општини Какањ, без сагласности власника, сјечено је у катастарским општинама међу којима су Драчићи, Сарановићи, Видуша, Миочи. Слична ситуација је била и у травничким насељима Варошлук, Засеље и Орлице.

- Гледамо и даље масовну узурпацију имовине избјеглих Срба на територији Федерације - закључио је Радановић.

Страх

Осим што страхују за огњишта, иако су многи нове домове свили далеко од родног краја, махом јер нису имали услова за живот достојан човјека у ФБиХ, и данас страхују и за себе, не желећи јавно да причају о стварима са којима се муче.

Шуме су једна од њих.

- Пријављивао сам све надлежнима у општини којој припада моја парцела, али ништа се није десило. Стар сам 69 година и годинама живим у Словенији. Наслиједио сам око 12 хектара земљишта. Имао сам великих проблема у вези са сјечом шуме које сам власник. То траје. Нема начина да се то спријечи. Исто је и са пољопривредним земљиштем. Хвала за и-мејл. Лијеп поздрав и молим Вас не наводите моје име и презиме како не бих имао још проблема када дођем у завичај, гдје ни огњишта више нема. Све је уништено 1994. и 1995. године - истакао је за "Глас" човјек који жели да заштити благо које има у ФБиХ иако годинама живи у Словенији.

Многи се, с друге стране, нису никада вратили тамо гдје су направили прве кораке управо из страха, али и због чињенице да нису могли од руине поново да праве дом јер за њих није било и нема посла у ФБиХ.

Упућени тврде да, осим углавном у Кантону десет, односно Ливањском, нема услова за одржив повратак и да је то заправо од почетка био циљ - да се Срби не врате на огњишта, да иста прекрије коров, а земљу и шуме присвоји било ко други само не они, чак и у случајевима постојања доказа о власништву.

Да је то тако, за "Глас" истиче и Миле Марчета који је предсједник Удружења протјераних грађана општине Дрвар "Одрживи повратак".

- Послије сваког рата настрада шума и сиромах. Дошли су, направили су пилана колико хоћеш, раде и не може им се нико супротставити, а закони се не поштују. Можда и два пута више сијеку од онога за шта постоји основа - рекао је Марчета тврдећи да је својевремено и високи представник за БиХ Педи Ешдаун ходао тим шумама и обилазио шумска газдинства.

Српског народа у ФБиХ, додаје, нема јер нема гдје да се запосли пошто су све други окупирали и злоупотребљавају шуму "до бола".

- А шума са ових наших простора је била главни ресурс који је стварао, давао. Људи су то штитили, чували, а данас нема ни инспектора нити било ко пита шта је са сјечом шума. Једноставно, што би кад је српска. Ако се овим темпом настави и ако се не буде строго пришло томе, имаћемо шуме зло - истакао је Марчета.

Не улаже се ни у путеве. Доказ је, указује, онај који повезује Дрвар и Источни Дрвар.

- Говоре о јединственој БиХ, да нема граница, да ово и оно. Сви су они дошли до границе са Републиком Српском и неће да уложе фенинга тамо гдје је српска већина. Ни владе ни шумска газдинства, а најтрагичнија је чињеница да су и поткупили наших људи и опет раде шта хоће. Не знам шта више да кажем као човјек који је дуже од 30 година у невладином сектору - закључио је Марчета.

Доста проблема је, према свједочењима и записима, било на подручју Озрена. Сада их је, барем када је ријеч о појединим дијеловима, далеко, далеко мање.

- Имамо неких дојава да појединци улазе из правца Завидовића, али то још није провјерена информација о сјечи шуме која је посебно била интензивна у првим послијератним годинама. Сјекло се гдје год је могло - истакао је за "Глас" Лазо Трипуновић, представник Завичајног удружења мјештана Горња Бријесница које окупља расељене Србе са тог подручја.

Један од разлога за далеко бољу данашњу ситуацију када је у питању сјеча, он види и у чињеници да су Срби чешће на некадашњим огњиштима на Озрену.

- И овом приликом позивамо све оне који имају гдје да се врате и шта да обилазе да барем чешће долазе да би и на тај начин спријечили да им имања зарастају, а шуме бесправно сијече неко трећи - истакао је Трипуновић.

Позив у помоћ

О стотинама примјера гдје су шуме и пашњаци у власништву избјеглих и расељених Срба у ФБиХ уписани као власништво општине, свједоче позиви и дописи које они са правом власништва шаљу, између осталог, на адресе шест канцеларија за пружање помоћи и двије које су успостављене у Београду и Новом Саду.

Циљ је поучавање о поступку регистрације некретнина у ФБиХ, односно информисање о поступку успостављања или замјене земљишнокњижних уложака на територији ФБиХ, као и заштита имовинскоправних интереса и евидентирање евентуалне злоупотребе српске имовине у ФБиХ.

Странке им се, према ранијим наводима, најчешће обраћају ради пружања општих информација о успостављању и замјени земљишне књиге, замјени катастарских евиденција, ради правних савјета у вези са започињањем оставинских поступака и поучавања о правима која се уписују у земљишну књигу и у катастар.

​Својевремено су из Канцеларије за пружање бесплатне правне помоћи која је смјештена у Источном Сарајеву истакли да су упознати са проблемима Срба који имају непокретности у ФБиХ као што су бесправна сјеча шуме, незаконита узурпација имовине, ометање посједа, те још невраћени војни и цивилни станови.

- Позивамо Србе који имају земљу у ФБиХ (куће, њиве, шуме, пашњаке, воћњаке, ливаде или друго земљиште) да пошаљу молбу за помоћ или да се јаве на телефоне како би добили бесплатну правну помоћ и заштитили своју имовину - писало је у једном од позива из Српске и Србије свим Србима који вуку коријене из данашње ФБиХ.

Смеће и отпад

Поруке које су стизале канцеларијама за пружање правне помоћи откривају много тога. Међу њима је и она са простора Србије у којој је истакнуто да је у то вријеме у Бихаћу био у току оставински поступак.

- Моја кућа, која је била изграђена пред рат, порушена је, а када сам дошао у родни крај, моја парцела је била затрпана смећем и којекаквим отпадом. И зна се ко је то оставио, али... - писало је у једној поруци Драгана М. који од 1995. године живи у Новом Саду.

Сметају и споменици

Ђорђе Радановић је својевремено упозоравао да су Срби избјегли са подручја ФБиХ, поред крајишких, прогнаних из Хрватске, највећи страдалници ратова на територији бивше Југославије. Он је навео да у ФБиХ постоје 163 насеља која су 1991. године била чисто српска, а која су потпуно срушена до те мјере да камен на камену није остао.

- Имамо цркве које ни дан-данас нису обновљене, попут оне у селу Врело поред Цазина. Суочени смо са рушењем гробаља, споменика. Евидентирани су и напади на објекте СПЦ, нарочито на подручју Сарајевског кантона. Имали смо и нападе на Србе током обиљежавања православних празника, од којих и онај током прославе Илиндана у Пожарници код Тузле, када је локални муслиман пуцао у ваздух и побјегао - навео је Радановић уз опаску да сва српска дјеца у ФБиХ не могу да уче ни ћирилицу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.