Како рат на Блиском истоку може да утиче на БиХ и њене становнике

Иран није близу земаља бивше Југославије, али далеко од тога да све што се дешава на Блиском истоку не утиче на свакога од нас.

Ескалација сукоба у том региону може се осјетити и хиљадама километара далеко – кроз безбједносне ризике, економске потресе и психолошки притисак који ратне вијести изазивају код људи.

НАЈВАЖНИЈЕ ЧИЊЕНИЦЕ:

• Ескалација сукоба могла би активирати „спавачке ћелије“ и „усамљене вукове“ у Европи.
• Република Српска и БиХ већ су појачале безбједносне мјере због раста глобалних тензија.
•  Због кризе у Ормуском мореузу цијена нафте расте, а ново поскупљење горива у БиХ је извјесно.
• Ако барел достигне 100 долара, цијена литра горива могла би се приближити три марке.
• Ратне вијести и страх од ширег сукоба изазивају психолошки притисак и анксиозност код становништва.           

Ево на које све начине рат на Блиском истоку може утицати на становнике Европе, Балкана, па тиме и БиХ.

БЕЗБЈЕДНОСНО: Могу ли се активирати „спавачке ћелије“ у Европи

Рат на Блиском истоку, упозоравају експерти из области безбједности,  могао би да активира иранске „спавачке ћелије“ и „усамљене вукове“ широм Европе и Балкана. У случају ескалације сукоба између Вашингтона и Техерана, поједини европски градови и институције могли би постати директне мете одмазде.

 - Aмеричко-израелски сукоб са Ираном прелива се на цели регион Блиског истока и неће бити брзо окончан, а због тог сукоба угрожена је не само безбедност региона, већ и Европе и Западног Балкана  - упозорио је професор безбједносних наука Мирослав Бјеговић који мисли да крвави сукоб тек слиједи у наредним недјељама и мјесецима.

Декан Факултета безбједносних наука Универзитета у Бањалуци Предраг Ћеранић каже да се, с обзиром на то да су врховне старјешине Ирана позвале своје мреже да нападају америчке циљеве било гдје, може очекивати да се напади догоде и у Европи, што је забрињавајуће и за становнике БиХ.

Према ријечима главне и одговорне уреднице часописа "Одбрана и безбедност" Јасмине Андрић, пријетња од активирања „спавача“ и „усамљених вукова“ никада није била већа. Како је истакла, не ради се само о тим групама, већ и о појединим иранским организацијама дијаспоре које контролише Хезболах.

Када су у питању балкански простори, она сматра да је директан напад мање могућ, те да ће ови региони најчешће служити као одскочна даска радикалних екстремиста за дјеловање широм Европе.

Српска је већ подигла ниво безбједности, а превентибне мјере наложило је и Министарство безбједности БиХ.

ЕКОНОМСКИ: Раст цијена нафте и ново поскупљење горива

Ормуски мореуз, код обала Ирана, који игра кључну улогу у испорукама нафте и гаса, блокиран је одлуком Техерана, тако да је цијена нафте већ почела да расте.

Нови талас поскупљења нафте на свјетским берзама, изазван ескалацијом сукоба на Блиском истоку, већ се прелио на домаће бензинске пумпе и пријети да покрене ланчани раст цијена робе и услуга у Републици Српској.

Након што је нафта на свјетским берзама у петак достигла вриједност од 87 долара по барелу, домаћи стручњаци упозоравају да би наставак овог тренда већ идуће седмице могао подићи цијене горива за додатних десет фенинга.

Милијардер Џон Кациматидис, савезник Доналда Трампа и власник регионалног нафтног рафинеријског и малопродајног гиганта „United Refining Company“

сматра да би цијена нафте у наредним данима могла достићи 100 долара по барелу, али наглашава да је ријеч о краткорочном скоку.

У случају раста на 100 долара, литар горива могао би се поново приближити граници од три марке. Промјене су већ видљиве на терену, а у Бањалуци је у петак дизел продаван и по 2,85 КМ, док су поједине пумпе у ФБиХ подигле цијене и до 50 фенинга.

Аналитичар и познавалац кретања на нафтном тржишту Владимир Грујић истиче да глобална дешавања већ имају директан утицај на цијене.

- Сваким даном наставка сукоба на Блиском истоку ситуација са поскупљењем горива биће све озбиљнија. Истовремено имамо два велика сукоба, у Ирану и Украјини, који утичу на ланце снабдијевања. Не очекујем прекид испорука домаћим пумпама, јер ће добављачи наћи алтернативне изворе, али је поскупљење извјесно - казао је Грујић.

Према његовим ријечима, набавне цијене горива већ су значајно порасле.

Директор Подручне привредне коморе Бањалука и економиски аналитичар Александар Љубоја истиче да се поскупљење горива са пумпи веома брзо преноси и на привреду.

- Прво што видимо јесте раст цијена на пумпама, што ће повећати трошкове транспорта и имати директан удар на кућне буџете - рекао је Љубоја.

Према његовим ријечима, поскупљење енергената аутоматски повећава производне трошкове.

ПСИХОЛОШКИ: Страх од рата и сталне лоше вијести

 

На крају, ту је зебња због рата.

Стрес, страх и неизвјесност шта ће се даље дешавати и те како могу да утичу на наш свакодневни живот, како функционишемо и спавамо.

Често помињање Трећег свјетског рата, у комбинацији са нуклеарним оружјем - иако то у овом тренутку није близу - уопште не помажу.

- Ако бисмо се трансгенерацијски вратили на све што се дешавало на овом подручју, свака помена рата многима сигурно изазива макар немир - каже психолог и психотерапеут Јелена Алексић Давидовић за BBC на српском.

Балкан је, додаје, вијековима ратно подручје-

- Па моја бака је и даље жива, а преживела је три рата, тако да је све ово свакако узнемирујуће и може да буде окидач многе трауме – каже она.

Додатни проблем је, додаје, што је рат на Блиском истоку, као и све друго, „свакодневно у нашим џеповима“.

Можемо га пратити из минута у минут, готово уживо гледати слике и видео снимке, а ако нешто и пропустимо ту су агресивне нотификације нас обавијесте.

Алгоритам и вјештачка интелигенција за то време уче шта гледамо и сличан садржај нам касније нуде данима, изазивајући doomscrolling, то јест бескрајно праћење лоших вести на друштвеним мрежама и у медијима.

- Та доступност и то што бројни медији не преносе чињенице, већ само нешто што је сензационално и бомбастично, отвара простор за разне интерпретације и додатно може да буде ретрауматизирајуће - сматра Алексић Давидовић.

Шта би онда било рјешење?

- Немогуће је све игнорисати, није паметно ни бити као пао с Марса и претварати се као да се ништа не дешава, јер реалност је таква каква је, али битно је препознати и примијетити како то све утиче на нас лично. Регистровати непријатна осећања или кад нам физички непријатно и једноставно престати – нема другог лека него да се на неко време склонимо од телефона – каже она.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.