Европa на мети "усамљених вукова"!

БАЊАЛУКА – Рат на Блиском истоку могао би да активира иранске „спавачке ћелије“ и „усамљене вукове“ широм Европе и Балкана. У случају ескалације сукоба између Вашингтона и Техерана, поједини европски градови и институције могли би постати директне мете одмазде.

КЉУЧНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ 

• Стручњаци упозоравају да би рат на Блиском истоку могао активирати иранске „спавачке ћелије“ и „усамљене вукове“ широм Европе.
• Балкан није примарна мета, али може послужити као логистичка база за екстремистичке мреже. 
• У БиХ постоје различите верске фракције и структуре са потенцијалним везама према иранским обавјештајним круговима.
• У случају ескалације сукоба, могући су терористички напади, саботаже и сајбер операције широм Европе.
• Европске и америчке безбједносне службе већ су подигле степен приправности и појачале надзор.

Упозоравају на ово саговорници „Гласа Српске“, наводећи да те илегалне групе несумњиво постоје и да се налазе под директном или индиректном контролом иранских обавјештајних служби. Они истичу да је ризик већи него икада, нарочито ако рат буде у Техерану схваћен као егзистенцијалан за Иран, што би се највероватније манифестовало кроз терористичке нападе, саботаже и сајбер операције.

Према ријечима главне и одговорне уреднице часописа "Одбрана и безбедност" Јасмине Андрић, пријетња од активирања „спавача“ и „усамљених вукова“ никада није била већа. Како је истакла, не ради се само о тим групама, већ и о појединим иранским организацијама дијаспоре које контролише Хезболах.

Јасмина Андрић

– Бојим се да никада нисмо били ближе моменту у којем би могло доћи до великих и масовних терористичких напада, како би се изазвао што већи хаос – истакла је Андрић.

Ризик постоји

Када су у питању балкански простори, она сматра да је директан напад мање могућ, те да ће ови региони најчешће служити као одскочна даска радикалних екстремиста за дјеловање широм Европе.

– Нисмо им толико интересантни, јер нисмо учесници овог рата. На овим просторима живи врло мало Јевреја, а нема ни америчких база. Ипак, никада се са сигурношћу не може искључити могућност. Ризик постоји, посебно у БиХ, где делују различите верске фракције са везама према Ирану и њиховим обавјештајним службама – каже Андрић.

Слично мишљење има стручњак за безбједност и директор Центра за стратешку анализу Дарко Обрадовић. Према његовим ријечима, иранска ратна стратегија предвиђа активирање илегалних ћелија, нарочито ако се у Ирану процени да је режим егзистенцијално угрожен.

– Након убиства иранског вође Алија Хамнеија објављена је фатва која позива на „свети рат“ против САД и Израела. Уколико Техеран оцени да је режим пред поразом, вероватно би се ишло на додатну радикализацију и изазивање глобалног хаоса, који би спроводиле бројне групе, најчешће повезане са иранским амбасадама. На ову претњу недавно су упозориле и неке обавјештајне агенције, које сматрају да Иран има логистичке капацитете за такве операције – истиче Обрадовић.

Дарко Обрадовић

Он додаје да велики број миграната широм Европе представља додатни фактор ризика. Иако већина њих нема везе са екстремизмом, у масовним миграционим токовима увек постоји могућност да се сакрије мали број радикализованих појединаца или припадника илегалних мрежа.

Обрадовић истиче и да ирански обавјештајни систем функционише не само преко државних агената, већ и путем прокси група и симпатизера, што омогућава оснивање дубоко илегалних ћелија које чекају сигнал за активирање. Управо због тога пријетња од активирања ових структура у условима великог геополитичког сукоба остаје веома реална.

Трамп одлучује

Када је у питању евентуални крај рата и непријатељстава Обрадовић сматра да прст на том дугмету држи амерички предсједник Доналд Трамп.

– Он је недавно поручио да се није уморио од овог рата на Блиском истоку, а што би у преводу значило да ће исти бити настављен и у наредном периоду и то несмањеном жестином – каже Обрадовић. 

Искуство из претходних терористичких напада у Европи, од Париза и Брисела до Беча, показује да чак ни најразвијенији безбједносни системи не могу у потпуности елиминисати ризик. Нападачи су често особе које годинама живе у европским државама, што указује да се радикализација може дешавати и унутар самих друштава.

Европски стручњаци који се баве безбједношћу сматрају да, ако рат на Блиском истоку буде дуготрајан и интензиван, његове посљедице осјетиће се и далеко од фронта кроз саботаже, терористичке акције или сајбер ударе.

Доналд Трамп

Поједине европске државе већ су реаговале и појачале безбједносне мјере. Њемачке власти затражиле су да све безбједносне институције дигну степен приправности на максимум. Члан парламентарног одбора који надзире обавјештајне службе, Марк Хенрихман, упозорио је да се не може искључити могућност напада или активирања илегалних ћелија, јер је Техеран и раније проводио операције ван својих граница.

Слична упозорења долазе и из Велике Британије, гдје службе пажљиво прате потенцијалну активност иранских мрежа. Поред класичних терористичких пријетњи, појачан је и надзор у сајбер простору, јер постоји повећан ризик од иранских хакерских активности усмјерених на инфраструктуру, компаније и институције повезане са Блиским истоком.

Поред Њемачке и Велике Британије, европске службе у Италији, Шпанији и Белгији такође прате ситуацију, нарочито око дипломатских представништава, јеврејских институција и америчких установа. Иран годинама гради сложену и разгранату обавјештајну мрежу на европском континенту, користећи криминалне мреже, локалне групе и иностране посреднике. Примјер таквог посредничког дјеловања је Фоxтрот мрежа у Шведској, која је по налогу Техерана била повезана са нападима на израелске и јеврејске циљеве.

И САД, као директни актер овог сукоба, озбиљно прате ситуацију. ФБИ и друге агенције повећале су надзор на потенцијално ризичним подручјима и прате активности које би могле бити повезане са иранским активним ћелијама. Недавни инциденти, као што је пуцњава у Аустину, подигли су ниво јавне и службене пажње, иако званично није потврђена директна веза са иранским мрежама.

Планирање акција

Европске службе су у прошлости разоткриле више планираних напада повезаних са Техераном, укључујући случај дипломате Асада Осадаија у Белгији 2020. и операцију „Марко Поло “, која је открила ћелију намјењену нападима на јеврејске и израелске циљеве. Ови примјери показују да иранске мреже годинама припремају потенцијалне операције на европском тлу, а тренутни геополитички напетости, према оцјенама стручњака, додатно повећавају ризик од нових инцидената.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.