Како су се модерне изборне технологије показале у свијету

САРАЈЕВО - Увођење нових технологија, првенствено скенера, у изборни систем годинама је предмет опсежних расправа, али такво стање није само у БиХ него и у далеко развијенијим земљама у којима су чак и судови донијели коначну одлуку о томе да ли ће тамошњи званичници бити бирани на модеран или традиционалан начин.

Најновија одлука Кристијана Шмита из фотеље високог представника у БиХ, а којег Српска не признаје јер није именован у складу са процедурама које су на снази у Савјету безбједности УН, отворила је врата увођењу скенера.

Иако се о увођењу технологија у изборни процес прича годинама, да постану дио система омогућио је Шмит још лани коришћењем такозваних бонских овлашћења, односно наметањем измјена и допуна Изборног закона којима је омогућено спровођење пилот-пројеката.

Тако су нове технологије први пут биле видљиве на дијелу биралишта лани у октобру кроз четири пилот-пројекта на дан избора 2024. на више од 450 бирачких мјеста, а односили су се на идентификацију бирача, скенере на гласачким мјестима и видео-надзор.

Раније рачунице ЦИК-а су ишле у правцу да је потребно око 110 милиона марака за постављање 6.000 уређаја за верификацију бирача, као и 6.000 скенера, те спровођење других активности. С обзиром на то да буџет институција БиХ још није усвојен, Шмит је одлучио да наметне одлуку према којој ће ЦИК морати да има на рачуну потребан новац за набавку опреме иако су чак и из ЦИК-а још раније тврдили да је вријеме готово истекло.

И док је Шмит таквим ставом отворио нови терен за вербални рат странака из власти и опозиције о томе ко је за, а ко против оваквих промјена у БиХ, у парламентарном истраживању су откривени подаци о употреби оптичких скенера у изборном процесу у појединим европским државама и Аустралији.

У анализи за потребе посланика и делегата је истакнуто да се 20 година у Савјету Европе и чланицама дискутује о увођењу дигиталних технологија у изборе с фокусом на е-гласању и е-бројању. Е-давање гласа у виду обављања гласања на електронским уређајима, пише, се примјењује у Белгији и Бугарској, а е-бројање листића и то коришћењем оптичких скенера који дигитализују папирне листиће, а затим пребројавају примјењује се у Мађарској (само за прелиминарне резултате), Летонији, Малти, Норвешкој, Швајцарској.

У Аустрији, према наводима, бирачи гласају на традиционалан начин путем гласачког листића, поште или путем мобилног гласања за особе које су непокретне, у болницама или у затворима.

- Не ради се на увођењу електронског гласања откако је 2021. Уставни суд поништио одредбе о електронском гласању за избор органа Аустријске уније студената. Суд је у одлуци навео да процес електронског гласања мора бити разумљив за бирача и провјерљив за органе који спроводе изборе, као и за Уставни суд, у случају да се тражи оцјена овог суда о изборима, а то поменутим одредбама није било прописано - наведено је у истраживању.

У Белгији се користи штампани испис са бар-кодом у 187 општина.

- Свака кабина за гласање на електронском бирачком мјесту опремљена је уређајем за е-гласање са дисплејом на додир - истакнуто је у документу.

Додаје се да бирач тако бира кандидате, а након коначне потврде свог избора штампа се гласачки листић, односно штампани испис.

- Гласачка кутија има поклопац који се отвара аутоматски те се листић може убацити тек након што је исправно скениран - пише у истраживању.

У Бугарској се не користе скенери. У тој земљи бирачи могу бирати између гласања на електронским уређајима и традиционалног на папиру. Бугарске власти су након четири успјешна пилот-пројекта одлучиле да 2021. омогуће електронско гласање, купљено је 9.600 уређаја који су коштали 18,2 милиона евра, а затим још 400 који су коришћени у бугарским амбасадама.

- Уређаји су од 2021. до 2023. коришћени на пет избора, а посљедњи пут на пријевременим парламентарним изборима 2023. Ипак, изборна комисија је само 36 сати прије отварања биралишта донијела одлуку да се ти уређаји не користе на локалним изборима крајем те године. Одлуку су образложили немогућношћу опремања бирачких мјеста сертификованим уређајима за електронско гласање, што је изазвало бурне реакције политичких странака и протесте у земљи - истакнуто је у документу.

Електронски уређаји за гласање коришћени су у Њемачкој од 1999. до 2005. године за Европски парламент и на савезним парламентарним изборима за Бундестаг. Међутим, њемачки Уставни суд је 2009. донио одлуку да је коришћење холандских уређаја за гласање неуставно јер се не обезбјеђује начело јавности или транспарентности гласања које захтијева да се уређаји заштите од потенцијалне манипулације или грешке кроз поступке који су разумљиви просјечном грађанину, али су подржали резултате.

Оптички скенери се користе у Норвешкој и Аустралији, а заговорници тих технологија су става да је такав систем бржи и да спречава манипулације. 

Камере

Члан Централне изборне комисије (ЦИК) БиХ Ирена Хаџиабдић је појаснила да камере неће бити на бирачким мјестима и да оне нису ни биле дио студије изводљивости, већ да је предложена имплементација технологија које су се најбоље показале на пилот-пројектима на локалним изборима 2024. године.

- То је оптичко скенирање гласачких листића и њихова аутоматска достава резултата - истакла је у петак за федералне медије.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.