Како је у тајности припреман напад на колону ЈНА у Тузли?

БАЊАЛУКА - Напад на припаднике ЈНА који су у предвечерје 15. маја 1992. кренули у мирно повлачење из касарне „Хусинска буна“ у Тузли и данас, 34 године касније, је злочин без казне кога су, до танчина, према свједочењима, испланирале тамошње цивилне и војне службе.

КЉУЧНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ

• У нападу на колону ЈНА у Тузли 15. маја 1992. убијена су 54 војника, рањено 78, а злочин ни након 34 године није добио судски епилог.
• Свједочења указују да је напад био унапријед испланиран, уз постављање барикада, „јежева“ и оружаних положаја дуж руте повлачења.
• Свједок Мирјана Ђукановић тврди да је прије напада дешифровала поруку: „Колона ће бити нападнута око 17 часова.“
• Очевици су описали паљење возила, убијање рањеника и присуство ТВ екипа које су снимале напад.
• Посмртни остаци дијела жртава пронађени су у масовној гробници на локалитету „Трновац“.
• За напад на „Тузланску колону“ нико није правоснажно осуђен.

Тузла је у СФРЈ, како пише у Атласу злочина на Србима током Одбрамбено-отаџбинском рату за 1992. који је издао Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих Српске, доживљавана као примјер југословенског града у којем складно живе разне етничке групације и то без икаквих проблема. 

Међутим, према записаним изјавама свједока савременика, односи су почели да се заоштравају и прије кобног 15. маја нападима наоружаних хрватских и муслиманских формација на припаднике ЈНА током одслужења војног рока  у касарни „Хусинска буна“. 

Рупе и јежеви

Да су се Муслимани у Тузли активно припремали за рат видљиво је, стоји у Атласу, и из дописа Предсједништва општине. Неколико дана прије изласка колоне ЈНА по рути кретања су, према наводима, копане рупе у асвалту за мине, постављани јежеви те прављени заклони. 

На сам дан извлаћења колоне у правцу Скојевске улице није било цивилног становништва. Само наоружани униформисани припадници. 

- Представници цивилне и војне власти Тузле гарантовали су мирно измјештале одобреним правцем, а у тајности су спремали оружани напад на колону у рејону Брчанске малте – пише у Атласу. 

Шифрована порука

Да је напад унапријед био испланиран потврђује и свједочење Мирјане Ђукановић које је, уз бројне друге, записано у публикацији Центра. 

- Од '76. године радила сам у Штабу Територијалне одбране. Припрема за напад на „Тузлански колону“ су интензивиране два мјесеца пред догађај. Огледале су се у организовању запрека на раскрсницама, довлачењу „јежева“, постављању грудобрана и организовању Зелених беретку – пише у Атласу злочина. 

Дежурство на радном мјесту је кобног дана преузела око девет часова. 

- Око 11.30 часова, преко система везе, примила сам шифровану поруку коју сам на своју иницијативу дешифровала, а порука је гласила: Колона ће бити нападнута око 17 часова. Све је спремно и распоређено – посвједочила је. 

Када је напустила канцеларију, видјела је запосједнуте улице, посебно раскрсницу Брчанска малта и околину. 

- Видјела сам припаднике ТО у црним униформама са наоружањем, као и митраљеска гњезда. На раскрсницама су биле цистерне са експлозивом као препреке. Када је колона изашла из касарне, односно када је почело пуцање на њу, видјела сам како горе камиони и тијела војника, уз прасак и детонацију и како припадници ТО скачу на војнике, на рањенике, газе их и убијају – пише у записнику о саслушању Мирјане Ђукановић у бијељинском Основном суду у мају 1996. године. 

Фамозне куле 

О нападу на припаднике ЈНА је говорио и свједок Саво Милутиновић. 

- У Тузли сам живио од 1958. године гдје сам радио у органима унутрашњих послова. Тог кобног 15. маја 1992. у мој стан дошла су два наоружана лица и запријетила мени и супрузи да не излазимо и не користимо телефон, а они су изашли на балкон, заузели борбени положај. Имали су аутоматске пушке. Истовремено сам видио како се на два сусједна солитера, који се зову кула „Г“ и кула „Ф“ инсталирају ТВ екипе са камерама. Ја сам на телевизору могао да посматрам директан пренос кретања возила по улицама. Пренос је организовао ТВ „Студио Тузла“  – испричао је Милутиновић који је свједочио и у Окружном суду у Београду двије године након напада на колону. 

Поруке и здравица 

Интересантан детаљ који се десио у тренутку паковања преосталих ствари из касарне у камионе испричао је 1996. на саслушању Видоје Савичић. 

- У касарну „Хусинска буна“ моја јединица је стигла 15. маја око осам часова и учествовали смо у утоварању опреме у камионе. У касарни сам видио и једног водника ЈНА, муслимана чије ми име и презиме није познато, и чуо га како је говорио „товарите, товарите, али нећете изаћи“. 

О којем официру ЈНА се радило објаснио је Горан Ђурић. 

- Међу старјешинама у овој касарни примјетио сам старијег војника ЈНА Муминовића који је испољавао незадовољство због евакуације касарне и чуо сам када је арогантно коментарисао „товарите, товарите, али видјећемо да ли ћете то извући“. 

Ћурић памти и сцену непосредно пред почетка напада на колону. 

- Када смо пролазили кроз раскрсницу на Брчанској малти  и скренули у правцу Пожарнице, на крову једне од стамбених зграда, видио сам групу припадника ТО са пивским флашама у рукама које су подигли у правцу нас као у знак наздрављања, а одмах затим је почела пуцњава и напад на колону – записано је у публикацији Републичког центра у којем су заведена и свједочења војника о томе како су и колеге убијане, а чији су посмртни остаци бачени у гробницу на локалитету „Дјечје гробље Трновац“. 

Након бројних опструкција, ексхумација је почела 19. октобра 1999. године. Тијела су била спаљена, а ДНК анализом до сада је идентификовано 22 тијела за која је утврђено да је ријеч о жртвама напада на колону ЈНА у Тузли. 

Злочин без казне 

Муслиманске јединице у Тузли напале су 15. маја 1992. колону ЈНА и, према званичним подацима, убиле 54 војника, а раниле 78, прекршивши договор према којем је колона, која је као и остале јединице ЈНА напуштала БиХ, требала да мирно оде из града. 

Од 44 заробљена војника петорица су касније убијена, а остали су злостављани и мучени. 

Међутим, за злочин над колоном ЈНА у Тузли правоснажно није нико осуђен, иако је до сада вођено неколико процеса. 

Најпознатији је предмет против Илије Јуришића који је вођен пред правосуђем Србије. Иако је првобитно проглашен кривим и осуђен на казну затвора у трајању од 12 година, Апелациони суд у Београду га је ослободио свих оптужби 2015. 

Једини предмет који је окончан правоснажном осуђујућом пресудом тиче се Ивана Колера, али њему није стављано на терет сам напад на колону ЈНА, већ нечовјечно поступање према заробљеницима који су наком напада заробљени у затвору у Тузли. 

Потврђена му је казна у трајању од једне и по године затвора.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.