Како је похлепа довела свијет у зачарани круг криза

Свијет је од 2008. прошао кроз низ великих и турбулентних глобалних криза које су обликовале економију, политику и друштво. Финансијска криза која је почела те 2008. настала је због колапса тржишта некретнина у САД, ризичног кредитирања и проблема у банкарском сектору.

КЉУЧНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ

• Свјетска финансијска криза 2008. године почела је колапсом тржишта некретнина у САД и изазвала глобалну рецесију, губитак милиона радних мјеста и масовне државне интервенције у банкарском сектору.
• Европска дужничка криза (2010–2012) погодила је Грчку, Италију, Португал, Шпанију и Ирску, доносећи високу незапосленост, штедњу и политичку нестабилност.
• Раст цијена хране и енергије почетком прошле деценије довео је до протеста и био један од окидача за Арапско прољеће.
• Цунами у Јапану 2011. и нуклеарна катастрофа у Фукушими изазвали су поремећаје у глобалним производним и енергетским ланцима.
• Мигрантска криза 2015. године довела је више од милион људи у ЕУ и изазвала политичке подјеле унутар Европе.
• Пандемија вируса корона 2020. изазвала је највећи пад глобалне економије од Велике депресије и гурнула милионе људи у сиромаштво.
• Рат у Украјини од 2022. године довео је до енергетске кризе, инфлације и нестабилности на глобалном тржишту хране.
• Нови сукоби на Блиском истоку (2025–2026) додатно су подигли тензије и угрозили кључне енергетске руте попут Ормуског мореуза.
• Све ове кризе довеле су до раста глобалне неједнакости, док најбогатији један одсто становништва контролише скоро половину свјетског богатства.

У преводу - због похлепе банкара дошло је до глобалне рецесије, пада привредне активности у многим земљама, спашавања банака државним интервенцијама и губитка милиона радних мјеста. И ту није био крај. Само у протекле готово двије деценије планета се суочила са изазовима који су, свако мало, будили нова жаришта и човјечанство бацало у бригу како да преживи сутра.

Грчка и "Арапско прољеће"

Финансијска криза из 2008. године имала је огромне глобалне посљедице. Само у САД нестало је више од осам милиона радних мјеста, док је вриједност имовине домаћинстава пала за више од 16 билиона долара. Америчка влада је тада покренула програм спасавања финансијског система вриједан око 700 милијарди долара, док су централне банке широм свијета убризгале више од десет билиона долара ликвидности у банкарски систем како би спријечиле потпуни колапс глобалне економије.

Након тога, између 2010. и 2012. године, Европа се суочила са финансијском кризом. На удару су се нашле земље попут Грчке, Италије, Португала, али и Шпаније и Ирске које су имале прекомјеран дуг. Криза је довела до фискалне штедње, рецесије у еврозони и политичке нестабилности. Спашавање Грчке и других земаља изазвале су високу незапосленост и социјалне немире.

Европска дужничка криза показала је колико су поједине економије еврозоне рањиве. Јавни дуг Грчке у једном тренутку премашио је 180 одсто бруто домаћег производа, док је незапосленост младих у тој земљи достигла чак 50 одсто. Слична ситуација била је и у Шпанији и Португалу, гдје је читаву генерацију младих погодила дуготрајна економска стагнација.

У исто вријеме свијет је прошао кроз кризу цијена хране и енергије, јер су глобални поремећаји на тржиштима, климатски проблеми и геополитичке тензије, посебно на Блиском истоку, изазвали раст цијена, што је довело до штрајкова и протеста у Африци и земљама Блиског истока и био један од окидача за Арапско прољеће.

Криза цијена хране почетком прошле деценије довела је до драматичног раста цијена основних намирница. Према подацима УН, цијена пшенице и кукуруза порасла је и за више од 70 одсто. У многим сиромашним земљама људи су ионако трошили више од половине прихода на храну, па је такав раст цијена изазвао таласе протеста и друштвених немира.

Цунами, мигранти, корона

Природне катастрофе, као што су цунами у Јапану 2011. урагани у САД и поплаве у Европи и Азији, додатно су оптеретиле економије и изазвале хуманитарне кризе. Разорни цунами и нуклеарна катастрофа у Фукушими изазвали су и глобалне поремећаје у енергетском сектору и производним ланцима, посебно у технолошкој индустрији.

Неколико година касније, између 2015. и 2016. мигрантска криза погодила је Европу због рата у Сирији, нестабилности у Либији и других дијелова Блиског истока. Милиони људи тражили су сигурне дестинације у Европи, што је довело до политичке поларизације и изазова у интеграцији. Посебно је дошао до изражаја безбједносни аспект, збиг низа терористичких акција.

Мигрантска криза 2015. године представљала је иначе највећи миграциони талас у Европи од Другог свјетског рата. Само током те године више од милион људи ушло је у Европску унију, углавном преко Турске и Балкана. Тај процес изазвао је дубоке политичке подјеле унутар ЕУ и отворио питања контроле граница, безбједности и будућности Шенгенског система.

Онда је дошла пандемија вируса корона која је почела 2020. Она је парализовала земље и затворила границе. Економије су доживјеле пад, милиони људи су изгубили животе, а ланац снабдијевања опет је био поремећен. Све је пратило прекомјерно штампање новца и увођење рестриктивних закона која су ограничавали слободе.

Пандемија је оставила драматичне економске посљедице. Према процјенама Свјетске банке, глобална економија се 2020. године смањила за више од три одсто, што је највећи пад од Велике депресије. Централне банке САД, Европе и других великих економија убризгале су више од 15 билиона долара како би стабилизовале финансијски систем. Истовремено, према подацима УН, пандемија је гурнула више од 90 милиона људи широм свијета назад у екстремно сиромаштво.

Прича око овог вируса посебно је интересантна јер је све више оних који тврде да је он намјерно пуштен. Мотиви? Још увијек званично непознати. Пандемија је открила и огромне слабости у глобалним ланцима снабдијевања. Због затварања фабрика у Азији и прекида транспорта, несташица микрочипова погодила је ауто-индустрију и технолошки сектор. Само 2021. глобална аутомобилска индустрија произвела је око десет милиона возила мање него што је планирано.

Ратни пламен

У периоду од 2021. до 2023. године свијет је био погођен енергетском кризом и инфлацијом због поремећаја у снабдијевању, раста цијена енергије и хране те геополитичких тензија, а посебно због рата у Украјини који је почео 2022. Рат у Украјини имао је и огроман утицај на глобално тржиште хране. Русија и Украјина заједно учествују са око трећином свјетског извоза пшенице и значајним дијелом извоза кукуруза и сунцокретовог уља. Због поремећаја у транспорту и санкција дошло је до нестабилности на тржиштима, што је повећало цијене хране у бројним земљама Африке и Блиског истока.

Од краја 2025. и почетка 2026. године нова криза на Блиском истоку. Израел и САД покренули су војне ударе на Иран, циљајући војну инфраструктуру, ракетне капацитете и кључне званичнике, а Иран је узвратио масовним ракетним и беспилотним нападима на Израел, америчке војне базе и сусједне земље Персијског залива.

Конфликт је разбуктао напетости широм региона, посебно у Персијском заливу и Ормуском мореузу кључним рутама за глобалну трговину нафтом, што је имало директан ефекат на цијене енергената и глобалну економију. Инвеститори страхују да би дуготрајни рат на Блиском истоку могао да изазове стагфлаторни шок сличан оном из 1970-их, када је поремећај снабдијевања енергената утицао на раст инфлације и успорио економију.

Улога запада

Политиколог и стручњак за геополитичке односе из Београда Александар Павић је подсјетио да је за вријеме Хладног рата постојала противтежа, али су, када је нестала, на политичком западу веома брзо почеле игре.

Александар Павић

- Све мање је било контроле, а похлепа је играла важну улогу. Није им ишло на руку што су двадесетак година послије пада Берлинског зида почели да се појављују нови центри моћи који су били изазов том једнополарном свету. Москва се поново враћала на међународну сцену, и Кина. То је постао изазов за политички, колективни запад и почели су да, практично, воде хибридни рат свим средствима против ривала – каже Павић за “Глас”.

Мислили су, додаје, да је могуће да овладају свијетом.

- Стварно су веровали у нови светски поредак и да ће они да намећу правила, да ће они да буду та светска влада и када се то није дешавало, односно како су јачали њихови ривали, а они настојали да задрже доминацију, додатно је изгубљена дисциплина - рекао је Павић.

Тврди и да актери нису одустали од мегаломанских циљева.

- Ковид је био припреман годинама, то је сад јасно свима. Ипак, ковид је на крају, уместо да ојача те центре моћи, још их више искомпромитовао. Систем је, дакле, у великој кризи. Послије великих губитака 2007. и 2008. те ковида створене су милијарде долара, евра ни из чега те је балон дуга постајао све већи. Увек је излаз из тих криза био рат. Највећи проблем човечанства су центри моћи на западу, а сад је и јасно по изласку Епштајнових докумената, да су то владари из сенке. И желе рат, а сада државе посједују оружје за масовно уништење које може да уништи цео свет или да га врате у камено доба. Као што је рекао Ајнштајн – не знам како ће изгледати Трећи светски рат, али четврти ће се водити тољагама. Систем у кризи неће да призна пораз и дошли до тренутка када је светски мир угроженији него икада – поручио је Павић.

Економиста Бранко Павловић каже да свједочимо несумњивом паду запада.

- До тога није дошло само због њихове похлепе, јер су такви вековима, па се и поставља питање зашто пљачкање више не даје жељене резултате па морају да прибегавају све отворенијим мерама насиља, преварама које више не функционишу као обмана. Просто се види да је превара. Остатак света, на челу са Русијом и Кином, су схватали те игру и почеле пре 2008. године да играју веома активно против тог западног империјализма. Кина уназад 45, 50 година, а Русија од доласка Путина на власт – изјавио је Павловић.

Бранко Павловић

Подсјетио је да су се поправили односи Русије и Кине те почело стварање и организација попут Брикса.

- У том смислу је маневарски простор империјалног запада веома сужен. Више нема онакву доминацију какву је имао. Глобачни југ, односно глобална већина је сузила простор империјалном западу и видимо све бруталније потезе, од отимања Мадура до напада на Иран као израз њихове немоћи, а не као израз њихове снаге. Убеђен сам да их ове године чека велика економска криза, већа и од 2008 – рекао је Поповић.

Опрез и подјеле

Закључак - данас се свијет још једном суочава с глобалном економском несигурношћу која је резултат комбинације претходних криза, пандемије, рата у Украјини, нових конфликата на Блиском истоку, климатских промјена и политике централних банака. Расте цијена кредита, привредни раст је спорији, а животни стандард становништва је под све већим притиском. Све ове кризе показују колико су глобални системи међусобно повезани и колико један проблем у једном дијелу свијета може имати дугорочне и шире посљедице.

Нажалост, све наведене кризе довеле су до огромне поларизације унутар друштава. Богатији су постали још имућнији, а број сиромашних се повећао. Појам средње класе готово да не постоји. Једна од највећих промјена у глобалној економији у посљедњих неколико година је нагли раст неједнакости. Према подацима више међународних организација, најбогатији један одсто становништва свијета контролише готово половину укупног глобалног богатства.

Ако бацимо поглед у будућност постоји реална опасност суочавања са новим и још већим кризама које би могле додатно угрозити стабилност свијета. То укључује климатске катастрофе, нове пандемије, раст глобалне неједнакости, социјалне тензије, геополитичке конфликте, нестабилност на Блиском истоку, ризике у енергетском сектору, као и кризе повезане с технологијом, сајбер нападима и финансијским балонима.

Према оцјенама саговорника „Гласа Српске“ човјек својом похлепом, безобзирношћу и слијепим и себичним интересима, игра кључну улогу у свим наведеним кризама. Иако природни фактори и непредвидиви догађаји могу погоршати ситуацију, начин на који људи управљају ресурсима, доносе одлуке и реагују на проблеме одређује колико ће штета бити велика.

Да ли ће сљедећа кризе бити због Кине и Тајвана, геополитичких превирања на просторима Индопацифика, покушаја стварања великог Израела, евентуалног распада Европске уније због рата глобалиста и суверениста или обрачуна Пекинга и Вашингтона чија ће земља бити најмоћнија у свијету остаје питање на које одговор тек долази.

Војна потрошња

Један од најјаснијих показатеља растућих глобалних тензија јесте и нагли раст војне потрошње у свијету. Укупна војна потрошња на глобалном нивоу премашила је 2,2 билиона долара годишње, што је највиши ниво од завршетка Хладног рата. САД издвајају више од 800 милијарди долара за одбрану, док Кина убрзано повећава војни буџет који је већ прешао 220 милијарди долара. Русија је након почетка рата у Украјини значајно повећала издвајања за војску, а сличан тренд прате и европске државе које убрзано јачају своје оружане снаге. Многе чланице НАТО савеза почеле су издвајати више од два одсто бруто домаћег производа за војску. Њемачка је покренула фонд од 100 милијарди евра за модернизацију војске, док су Пољска, Француска и Велика Британија такође значајно повећале војне буџете. Истовремено се убрзано развијају нове војне технологије попут хиперсоничних ракета, беспилотних система, сајбер оружја и војне примјене вјештачке интелигенције. Према оцјенама дијела стручњака оволика милитаризација, гледано кроз историју, никада до доброг није довела.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.