Како су странци разорили Изборни закон БиХ

БАЊАЛУКА - Изборни закон БиХ је, одлукама домаћих званичника, али и оним наметнутим из кухиње ОХР-а, измијењен више од 20 пута, а неславно су завршили бројни покушаји политичара да кроз стручне и страначке радне групе, некад и уз посредовање странаца, дођу до бољих рјешења, док је демонстрација силе на овом пољу само распиривала варнице на веома опасном терену.

Иако је по домаћем календару ова година требало да буде неизборна, дошло је до промјена. Пријевремени избори за предсједника Републике Српске су заказани за 23. новембар и посљедица су одлуке Централне изборне комисије (ЦИК) БиХ о престанку мандата Милораду Додику на тој позицији након правоснажности пресуде Суда БиХ којом је осуђен на годину затвора и шест мјесеци забране обављања јавних функција.

Додик је пресуђен јер, у својству предсједника Републике, није испоштовао одлуке Кристијана Шмита којег Српска не признаје за високог представника, које су се тицале поништавања аката иза којих је стала Народна скупштина.

А управо је Кристијан Шмит, иако није именован у складу са процедурама у Савјету безбједности УН, потписујући се као високи представник посезао за такозваним "бонским овлашћењима" и одлукама мијењао домаћа изборна правила, која су, као таква, остала на снази.

Наметања

Споразумом лидера СНСД-а, СДП-а и ХДЗ-а из децембра 2022. предвиђено је било да ће, између осталог, у року од шест мјесеци од конституисања власти промијенити Устав и Изборни закон БиХ те спровести пресуде које се односе на изборну област. Преговори о Изборном закону су, у неку руку, обиљежили прошли мандат на заједничком нивоу када је СДА била у власти. Прича се углавном сводила на спровођење пресуда судова које иду у корист Хрвата и оних који се не изјашњавају као припадници једног од три конститутивна народа, али је договор изостао јер, првенствено, није било договора између хрватских и бошњачких странака.

На тој листи је и пресуда Европског суда за људска права у Стразбуру која се тиче предмета "Сејдић и Финци" који датира још из 2009, а након што су и мандати радних група завршавали махом без договора или "козметичким" захватима, рукаве су засукали у ОХР-у.

Шмит је одлуком промијенио Изборни закон у дијелу који се односи на мандат садашњих чланова ЦИК-а да би остали на позицијама, иако су једно вријеме СНСД и ХДЗ упозоравали да нису легално изабрани, а саставом те комисије нису били задовољни ни у бошњачком блоку "тројка". То је и био један од разлога због којег је ово питање било у врху приоритета власти СНСД-ХДЗ-СДП/НиП/НС те и формирана радна група у којој су били њихови кадрови, али ништа није урађено, јер је брзо "пукла" владајућа коалиција.

Шмит је претходно, шест мјесеци прије локалних избора 2024. наметнуо око 100 одредаба којима је ојачан ЦИК и казне, отворена врата за увођење нових и модерних технологија у изборни процес, уведена нова правила за бирачке одборе и тако даље. У изборној ноћи 2022. је прогласио амандмане на закон и Устав ФБиХ који се односе на постизборно конституисање власти, а идуће године прогласио измјене федералног Устава да би, наводно, било лакше формирати тамошњу Владу као и кривичних закона у БиХ које би требало да предуприједе изборне преваре.

Наметнутим измјенама је 120 милиона КМ за увођење нових технологија "узео" са рачуна Централне банке БиХ, јер буџета за ову годину још нема.

Закон је мијењао својевремено и Педи Ешдаун одлуком према којој се нико од званичника које је смијенио не смије кандидовати на изборима.

С друге стране осим детаља попут висине изборног прага и сличних о којима је разговарано на састанцима домаћих радних група, фокус је помјерен на два члана Предсједништва из ФБиХ. Чак се ове године спекулисало и да је Шмит на излазним вратима и да би, прије него што напусти земљу, могао да поново посегне за "бонским овлашћењима" и наметне нова правила.

У парламентарној процедури су, наиме, били и бројни приједлози измјена потписани од стране посланика понаособ или странака, али махом није било довољно руку, јер сваки тражи подршку и у Представничком и Дому народа парламента БиХ, а за измјене Устава БиХ треба двотрећинска већина.

Један од приједлога који је још "жив" јесте онај ХДЗ-а БиХ који се односи на избор два члана Предсједништва БиХ из ФБиХ, а који је од виталног интереса за ту странку, да би, како тврде, имали легалног представника Хрвата. Ипак, против је бошњачки блок, а појединци, међу којима је и правник из Сарајева Дамир Сакић, сматрају да је једини разлог због којег Шмит још није наметнуо и те измјене Изборног закона БиХ тај што се инсистира на томе да то буде ријешено у Парламентарној скупштини БиХ.

- Од питања која су била у вези са Изборним законом умијешао се у готово све. Проширио је федерални Дом народа, спровео одлуку Уставног суда у предмету "Љубић" и једино што је преостало је да се ријеши избор чланова Предсједништва и мислим да би то могао да уради - рекао је Сакић недавно за "Глас".

Дијалог и став

Домаћи лидери су, с друге стране, након вишегодишњих разговора дошли до рјешења којима је, између осталог, омогућено спровођење избора у Мостару. Иако се у једном моменту очекивало да ће то погурати и остала питања, то се није десило.

Посланик СНСД-а у Представничком дому Милорад Којић за "Глас" каже да постојање одлука високих представника, па и оних неименованих, најбоље показује да БиХ и даље није демократско друштво.

- То је једна страна приче. Друга је да постоје јасно прописана правила да се неки прописи не могу мијењати више од половине. Код Изборног закона БиХ ми смо то већ одавно прекорачили - рекао је Којић.

На питање шта је рјешење, нагласио је да су то демократска начела, односно да само легитимни представници Републике Српске и ФБиХ могу мијењати и допуњавати законе па и овај изборни.

- Рјешење је децентрализација и поштовање Дејтонског споразума. Да ли ће до тога и доћи, зависи прије свега од унутрашњег дијалога, а који, показало се много пута, не желе Бошњаци. Док они не схвате да се једино кроз дијалог може доћи до измјена Изборног закона које би свима одговарале, бојим се да ни БиХ нема будућност те ће остати "заробљена". Највећи проблем је што и даље сматрају да једино кроз међународни интервенционизам могу доћи до рјешења која ће задовољити њихове интересе. Интереси друга два народа их не интересују - закључио је Којић.

Вехид Шехић, предсједник Форума грађана Тузла и члан Стратешког одбора "Коалиције под лупом", сматра да, када би сви учесници у изборном процесу поштовали одредбе Изборног закона и пропратна акта која доноси ЦИК те преузели одговорност, не бисмо ни говорили о изборним неправилностима.

- Међутим, с обзиром на то да су код нас избори ванредна политичка ситуација, а не празник демократије, морало се приступити одређеним измјенама тог закона да би се заштитио кредибилитет изборног процеса приликом избора предсједника и замјеника предсједника бирачких одбора, морају се увести и нове технологије у изборни процес и тако даље - рекао је за "Глас".

Чињеница јесте, како каже, да је до сада било више техничких измјена закона него оних суштинских.

- Ту се прије свега мисли на имплементацију одлуке суда у предмету "Сејдић и Финци" и осталих у којима је утврђена дискриминација. То је обавеза која стоји пред БиХ, а видјећемо како ће бити спроведена у дјело. Знамо како те ствари иду код нас. Свако гледа свој интерес - рекао је Шехић, који је био и предсједник ЦИК-а.

Српска је, као један од одговора на посљедње потезе Шмита, усвојила измјене и републичког Изборног закона које је, потом, ван снаге ставио Уставни суд БиХ, чије одлуке, према актима усвојеним у НСРС, не вриједе на територији Републике.

Иза кулиса

Бивши предсједник Уставног суда БиХ и члан Венецијанске комисије Савјета Европе Златко Кнежевић рекао је недавно за РТРС да је случај "Сејдић и Финци" маска иза које се крије покушај комплексне промјене Устава БиХ.

Подсјетио је да се пресудом у овом случају тражи од БиХ да се избор чланова Предсједништва и формирање Клуба осталих у Дому народа на нивоу БиХ врши без етничке преференције, односно да сви могу бити кандидати. Он је истакао да није проблем у Српској, већ у односима у Федерацији.

- Када не могу да се договоре, кажу: "Ми бисмо се договорили, али Српска неће". Српска има добру вољу, спремност да разговара, али постоји граница коју ми нећемо да пређемо - поручио је Кнежевић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.