Како је извршен покољ на Чардаку на Васкрс 1992.

Ведрана Кулага Симић 17.04.2026 10:52

Фото: Глас Српске | Спомен-комплекс Чардак

ДЕРВЕНТА - У јеку интензивних борби у Дервенти 1992. насеље Чардак, са већинским српским становништвом, било је опкољено од стране хрватско – муслиманских јединица. Дошле су и снаге из Хрватске, из Ријеке. Први напад на Чардак је изведен је 23. априла, а масовна гробница са 19 убијених Срба, набацаних једно преко другог, пронађена је након пробијања коридора.

Злочин над Србима у Чардаку, који се догодио прије формирања Војске Републике Српске (ВРС), записан је у Атласу злочина над српским народом током Одбрамбено - отаџбинског рата који је издао Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих.

Безуспјешно посредовање снага УНПРОФОР-а

Након што су Срби остали у окружењу покушано је, како пише, безуспјешно посредовање снага УНПРОФОР-а око извлачења становништва.

То се, према свједочењима, десило 25. априла 1992. године. Истог дана десио се и јак напад непријатељских снага. Био је то дан пред Васкрс.

„Спаљена земља“

- До подне смо пружали отпор. Нас је било највише 40, 50, а непријатељ је био вишеструко многобројан. На њиховој страни била је ријечка бригада, друга војска из Хрватске и домаће муслиманске и хрватске паравојне снаге. Имали смо много погинулих, настала је паника и становништво се предало. Након тога је услиједило „чишћење“ терена, а сви који се нису предали убијени су на кућним праговима. Чардак је постао „спаљена земља“ јер су палили све пред собом. Дио заробљених Срба одвели су у Поље, а остатак у Дом ЈНА – посвједочио је Драго Кнежевић у изјави датој службеницима Центра 2022.

О нападу на Чардак причао је и Остоја Шарчевић.

- Читаву ноћ су трајале борбе. Ујутру је било затишје. У неколико подрума смо доручковали јер нисмо могли стати у један. Нисмо ни били свјесни да је Васкрс. Тек што смо кренули да наздравимо, пошто се Перо Врач сјетио да је Васкрс, започела је паљба. Истрчали смо из подрума и погледали низ страну и видјели да иду према нама распоређени у стрељачком строју. Када сам их видио подсјетило ме на „Козару“ и Нијемце који су нападали – говорио је Шарчевић.

Крст и четири „с“ урезали на чело

Одмах по заузимању Чардака, пише у Атласу, почели су масовни злочини над српским становништвом. О обиму звјерстава свједочили су они који су их и осјетили на својој кожи. Међу њима и Мирослав Аџић.

- Заробљен сам на Чардаку 26. априла и одведен у Поље у једну кућу. Један од припадника „Ханџар дивизије“ је извадио нож и на чело ми урезао крст и четири „с“, зарезао браду ножем, а воћарским маказама расјекао десно ухо. Затим су ми неком течношћу полили лијеву ногу испод кољена и запалили шибицом. Истог дана су ме камионом одвезли са Бориславом Миоданићем и лешом Гавре Петковића у Дом ЈНА у Дервенти. Док су нас возили, тјерали су Миоданића да мртвог Петковића љуби у уста – пише у публикацији.

О методама мучења причао је и Кнежевић.

- Чуо сам за усташе и њихове злочине, али сад сам имао прилику и да се лично увјерим да не постоје само у причама, него да су овдје поред мене. У Рабићу смо били у војном магацину испод земље. На улазу смо вршили нужду, а хране је било јако мало. Једном приликом ми је човјек којег сам позвао наредио да узмем пиштољ и да се убијем. Повукао сам обарач, али је пиштољ био празан – испричао је Кнежевић.

Злогласна Азра Башић

Остоја Шарчевић је посвједочио да је био у групи од 15 до 18 заробљеника који су одведени у Дом војске. Ту је била и злогласна Азра Башић.

- Покојни Благоје Ђураш је био сав крвав. Нос одбијен, вилица. Наредила је да се склоне, клекнула, извадила лептир-чакију. Заклала га је. Рекла је „нек војвода лакше дише“. Мени и Гарићу је наредила да лижемо локву крви која је била на грудима Благоја. Тјерали су нас да играмо коло по разбијеном стаклу – свједочио је, између осталог, Шарчевић.

Срби су убијани и у другим логорима који су били формирани у Дервенти, а заробљеници су, како је причано, одвођени и на радова, а уствари су били живи штит с обзиром на то да је ВРС почела операцију „Коридор“.

Према подацима Центра током напада на српско насеље Чардак од 22. до 27. априла убијено је 34 Срба. Још четири лица су убијена након напада, а исто толико рањено. Читаве породице, као што су Живковић и Зорић, су побијене.

Пресуде

За напад на Чардак није подигнута ниједна оптужница. За злочине над Србима у дервентским логорима Суд БиХ је потврдио пет оптужница. Азра Башић је добила највећу казну - 14 година затвора што је досуло со на ране.

У спомен-комплексу Чардак у недјељу ће бити служен помен поводом 34 године од највећег злочина над српским цивилима у том насељу.