Како до увођења нових технологија у изборни процес

САРАЈЕВО - Нове технологије у изборном процесу у БиХ први пут су биле видљиве на појединим биралиштима у октобру прошле године, а да би скенери и друга специфична техника за идентификацију бирача били доступни на свим бирачким локацијама већ 2026, потребно је спровести читав низ сложених активности, имати одобрену приличну суму новца, али и увезати низ институција у један систем.

На то указује завршни извјештај Централне изборне комисије (ЦИК) БиХ о увођењу нових технологија у изборни процес и Студија изводљивости која је урађена на захтјев Представничког дома Парламента БиХ који је усвојен крајем прошле године.

Иако се о увођењу нових технологија у домаћи изборни процес прича дуже година, ипак, врата за то су отворена интервенцијом Кристијана Шмита са мјеста високог представника у БиХ и наметањем измјена и допуна Изборног закона у марту прошле године којима је омогућена употреба технологија, те спровођење пилот-пројеката и тестирања прије евентуалног увођења у изборни процес за опште изборе 2026. године.

ЦИК је, наиме, уз помоћ донаторских организација спровео четири пилот-пројекта на дан локалних избора 2024. године на око 460 бирачких мјеста, а односили су се на идентификацију бирача, скенере на гласачким мјестима и видео-надзор.

- За коришћење специфичних технологија у изборном процесу на изборни дан потребно је донијети стратешке одлуке да ли ће се користити технологије и уколико ће се користити, које ће то бити, као и обезбиједити неопходна новчана средства што је прије могуће како би све активности биле реализоване на вријеме (динамички план студије предвидио је да ове активности започну у трећем мјесецу 2025. године, свако одгађање аутоматски помјера друге рокове) - пише у најновијем извјештају ЦИК-а који је на дневном реду сутрашње сједнице Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ.

Потребно је адекватно складиште за опрему које мора испуњавати одређене услове који се односе на влажност простора и температуру због осјетљивости технологије те, између осталог, спровести сложене поступке јавних набавки, кадровски попунити ЦИК, ријешити питање ИТ подршке, тестирати функционалност опреме, реализовати и системе едукације и гарантовати заштиту личних података и транспарентност изборног процеса.

- Ради ефикасног рада и комуникације потребно је успоставити интерресорну радну групу коју би чинили представници надлежних институција. Након што се испуне сви технички услови обухваћени овом студијом, ЦИК може да утврди да су се стекли неопходни услови за увођење технологије у изборни процес у БиХ - наведено је у студији.

Истим закључком којим је затражена студија утицаја, задужени су надлежни да, у складу са захтјевом ЦИК-а, обезбиједе новац у буџету за 2025. годину за набавку опреме за увођење специфичних изборних технологија.

Буџет институција БиХ за ову годину још није усвојен, али у том акту засад, према наводима, нема новца који тражи ЦИК. Према неким подацима који су саопштени, а сад откривени, за те намјене је потребно око 112 милиона КМ.

- Процјењује се да би постављање 6.000 уређаја за верификацију бирача, као и 6.000 скенера гласачких листића, те спровођење свих других неопходних активности коштало оквирно око 112,5 милиона за изборе 2026. године. Ове количине укључују резервне уређаје за непредвиђене случајеве. Додатно, процјена укључује све капацитете које ЦИК треба да изгради, попут нових запошљавања, куповине и припреме уређаја и подршке потребне за примјену изборне технологије. Детаљну процјену трошкова могуће је урадити након спроведеног поступка испитивања тржишта и доношења стратешких одлука које ће одредити обим пројекта - пише у документу.

У студији је дата и завршна оцјена о ефикасности технологија.

- Анализа трошкова и користи открила је значајно почетно улагање у хардвер, софтвер и обуку, али предвиђала и дугорочне уштеде кроз повећану оперативну ефикасност и смањени ручни рад. Предности укључују брже бројање гласова, побољшану прецизност и побољшано повјерење бирача. Изазови као што су технички кварови и потреба за опсежном обуком постоје, уз препоруке за потребне оквире подршке и сталне механизме повратних информација - пише у документу.

Анкете су, додаје се, показале висок ниво задовољства и међу испитаницима и међу гласачима.

- Те технологије наишле су на добар пријем на изборима. Међутим, уочени су неки технички и логистички изазови, као што су кварови на уређају и проблеми с уносом више гласачких листића у скенере - оцјењују у ЦИК-у. Из невладиног сектора често позивају управо на увођење новина у бирачка правила, наспрам дијела политичара. Тако је члан Коалиције "Под лупом" и бивши предсједник ЦИК-а БиХ Вехид Шехић у неколико наврата за "Глас" указивао да нове технологије морају бити присутне на изборима 2026. јер се тиме изражена слободна воља бирача штити од манипулација.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.