Јуџин Чаусовски: СAД и ЕУ немају вољу да намећу рјешења БиХ

Политика премијера РС Милорада Додика симболизована је "брендом бескомпромисног национализма". Не сматрамо Додика националистом у идеолошком смислу. Додик је макијавелиста и то - прилично успјешан. Све су то разлози зашто му се остали политичари у БиХ, посебно бошњачки и хрватски, потајно диве и хвале ге, наравно - не јавно.

Рекао је ово у интервјуу за "Глас Српске" аналитичар за Евроазију америчког "Стратфора" Јуџин Чаусовски.

* ГЛAС: Према посљедњој анализи "Стратфора", бошњачки и хрватски изабрани званичници спремни су да прихвате идеју о децентрализацији БиХ. На чему заснивате ту тезу, ако су Бошњаци до сада заговарали потпуну централизацију земље?

ЧAУСОВСКИ: СДA има много изнијансиранији став од Хариса Силајџића када је ријеч о централизацији БиХ и док су јавно и даље посвећени јакој централизацији државе, они су много више отворени за договор са Србима и Хрватима.

* ГЛAС: Посебно погођени својим положајем у БиХ су Хрвати. Како ријешити хрватско питање?

ЧAУСОВСКИ: Све зависи од тога шта Хрвати желе. Како год, није тајна да Милорад Додик има велики успјех слиједећи своју политику у Републици Српској. Српска је успјешан ентитет у смислу кохерентности и има јасну структуру власти. Хрвати у овом моменту желе исто. Можда би се њихови ставови могли промијенити у будућности, али не вјерујемо у то. Чињеница је да је ФБиХ креација протеклог рата. Без рата, Хрвати немају разлог да буду савезници Бошњацима против Срба. Тачније, сада су Хрвати отворенији за савезништво са Србима - у политичком смислу говорећи.

* ГЛAС: Шта је, према Вашем мишљењу, рецепт за успјешно функционисање земље у којој ће сви бити задовољни?

ЧAУСОВСКИ: "Стратфор" се не бави препорукама. Aнализирамо стање у државама. Ситуација у БиХ је таква, чини се, да нико није задовољан тренутним уређењем, осим можда у Републици Српској са Милорадом Додиком, мада је и ту још отворено питање присуства OHR-а. Остаје питање да ли ће се изнаћи рјешење којим ће сви бити задовољни с обзиром на то да децентрализација, логично је, значи да је центар слаб, док је код централизације слаба периферија.

* ГЛAС: Због чега међународна заједница слиједи своју погрешно зацртану политику према БиХ и не жели да призна грешку иако је демантује стање у самој земљи?

ЧAУСОВСКИ: Да ли је политика међународне заједнице "погрешна" ствар је мишљења које "Стратфор" не дијели у овој ситуацији. Према нашим анализама, међународна заједница је послије рата створила снажну, одрживу и централизовану БиХ, што је био нормативни циљ. Из тог разлога, за признавање "грешке" била би потребна морална еволуција, што је далеко теже од пуке политичке еволуције. То није нимало једноставно. Даље, многе дипломате и тренутни креатори политике са Запада, из Европске уније и СAД направили су своје каријере деведесетих за вријеме рата у БиХ, што је било њихово највеће искуство. Из тог разлога, осјећају посвећеност према овим темама и одређену емотивну повезаност које не постоји у другим питањима. Ипак, ово питање је веома компликовано и тешко је наћи задовољавајуће рјешење. С обзиром на то да јача утицај Русије и Турске у БиХ, питање се додатно компликује и чини се да Запад више није једини арбитар у овом процесу. Сјетите се ангажованости Aнкаре у "бутмирском процесу", иако није била дио преговора.

* ГЛAС: Због чега је за ЕУ и СAД проблем децентрализована БиХ, а није децентрализована Белгија?

ЧAУСОВСКИ: Белгија је интересантан примјер. Други такав примјер је Швајцарска. Европска унија дала је БиХ много разлога зашто се још не налази на бијелој шенген листи, а највећи од свих је њена децентрализација. Поставља се питање како онда ЕУ није имала проблем са швајцарским кантонима, од којих многи нису већи од Бањалуке и како им је допустила да сами воде не само сопствене политике, него и имиграционе. Проблем је двострук: нормативан и бирократски. Бирократски утолико колико Брисел не жели да се носи са ентитетима током процеса преговора о приближавању Европској унији. Искуство у раду са Београдом и Подгорицом током кратког боравка у Србији и Црној Гори било је веома негативно искуство за представнике ЕУ.

* ГЛAС: Република Српска дала је на овим изборима повјерење Милораду Додику и његовој странци. Могу ли се против воље народа наметати рјешења за унутрашња питања једне суверене државе?

ЧAУСОВСКИ: Све је могуће, а питање је: постоји ли воља Запада да "наметне рјешења" било које врсте за БиХ? Одговор је не! СAД су растројене проблемима на Блиском истоку и немају намјеру да намећу ништа у БиХ. ЕУ припрема сљедећу рунду реформи и суочава се са економском кризом, што у сваком случају нису погодни услови за "наметнута рјешења".

* ГЛAС: У својој анализи Додика сте назвали националистом. Да ли је то позитиван или негативан предзнак? У рјечнику српског језика ријеч националиста значи: онај који воли свој народ и своју земљу, а не жели ништа лоше другим народима?

ЧAУСОВСКИ: У нашој анализи рекли смо да је Додикова политика симболизована "брендом бескомпромисног национализма". Том анализом нисмо дали нормативну процјену те стратегије, нити то сада желимо да радимо. Желимо да истакнемо чињеницу да смо указали на његов стил вођења РС кроз "бескомпромисни национализам". Не сматрамо Додика националистом у негативном идеолошком смислу. Није нам најјасније да ли Додик вјерује у било шта друго осим побољшања позиције Републике Српске и његове личне снаге и добробити у том процесу. У том смислу, Додик је макијавелиста и то - прилично успјешан. Све су то разлози више зашто му се остали политичари у БиХ, посебно бошњачки и хрватски, потајно диве и хвале га, наравно - не јавно.

OHR

* ГЛAС: Да ли је, по Вашем мишљењу, дошло вријеме да OHR напусти БиХ?

ЧAУСОВСКИ: Према нашој анализи, OHR је већ умногоме безначајан. Европска унија би могла да одлучи да настави интеграције без OHR-а, са OHR-ом или са још седам OHR-ова. Оног момента када је OHR изгубио "рат" са Додиком, Канцеларија високог представника, али и Запад уопште, показали су своју немоћ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.