Што више Дејтона, то мање криза

Ведрана Кулага Симић
Додај glassrpske.com као Гугл извор
Фото: архива

БАЊАЛУКА - Општим оквирним споразумом за мир, надалеко познатим као Дејтонски мировни споразум по америчком градићу гдје су вођени исцрпљујући преговори, није само заустављен сукоб, него је постављена и једина основа на којој БиХ, са три равноправна народа, може опстати.

Дејтонски споразум договорен је 21. новембра 1995. у ваздухопловној бази Рајт-Патерсон, у америчкој држави Охајо, након три седмице преговора. Као дио споразума је написан Устав БиХ, односно његов Анекс четири, према којем је ријеч о државној заједници коју чине Република Српска и ФБиХ као два ентитета.

Преговоре у Дејтону је водио савјетник америчког секретара и дугогодишњи дипломата Ричард Холбрук. Окосницу делегације Српске у Дејтону чинили су Момчило Крајишник, као предсједник Скупштине, потпредсједник Никола Кољевић и Алекса Буха као министар спољних послова, али главну ријеч за српску страну водио је тада први човјек ондашње Југославије Слободан Милошевић. Уз њега су били и Момир Булатовић и Милан Милутиновић.

Свјетска вијест

Вијест да је договорен мир је обишла свијет, али нису сви сретни изашли из Дејтон. Ни једна од три зараћене стране није добила све што је хтјела, а то је добрим дијелом довело до тога да се и данас, 31 годину касније, полемише о акту који је, у протеклом периоду, у првом реду прекројен због дјеловања странаца и дипломата у улози високих представника у првом реду .

Предсједник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић каже да је управо највише мира и баланса било непосредно након потписивања Дејтонског споразума.

- Све што се касније мијењало правним насиљем дошло је великих криза. Једноставно је. Што више Дејтон, то је мање кризе, а што више злоупотребе Дејтонског мировног споразум значиће и више кризе. Република Српска је најприврженија изворним принципима тог споразума не зато што је у њима имала више суверенитета него данас већ што је то било и боље по међусобне односе Срба, Хрвата и Бошњака - рекао је Стевандић за "Глас Српске".

Момир Тошић, посланик првог сазива Народне скупштине Српске, истиче да је Анекс четири Дејтона, који је уједно и Устав БиХ, насилно мијењан током година од стране међународних ментора.

- То је увијек било на штету Српске. Ми, посланици првог сазива, тешко смо у старту прихватили мировни споразум који има 11 анекса, али најболнији за српски народ био је анекс два. Он се тиче споразума о разграничењу између ентитета јер смо се морали одрећи неких од вјековних подручја. Бол је умиривала спознаја да је анексом коначно успостављена међуентитетска линија разграничења коју су овјерили представници међународне заједнице и тиме озваничили територију Републике Српске у БиХ - истакао је за "Глас" Тошић који је данас предсједник Скупштине "Асоцијације стваралаца Републике Српске"“.

Некадашњи предсједник републичког парламента Драган Калинић истиче да ће брзо конституисање власти у Српској са двотрећинском већином у Народној скупштини и уз чврсту просрпску позицију Жељке Цвијановић у Предсједништву БиХ омогућити наставак снажне борба и на унутрашњем и на међународном плану за повратак онога што српском народу припада по изворном Дејтонском споразуму.

- Од тренутка када је потписима највећих свјетских сила у децембру 1995. озваничен у Паризу, па до данас Дејтонски споразум је интервенционизмом западних глобалиста уз свесрдну помоћ босанских унитариста, притисцима и уцјенама руководства Републике Српске, уз кориштење фамозних бонских овлаштења, прерастао у своју супротност - навео је Калинић који је био и посланик у првом скупштинском сазиву почетком деведесетих година.

Историчар Предраг Лозо сматра да одбрана изворних надлежности Српске из Дејтонског мировног споразума и отпор послијератним притисцима на њен положај остају кључна питања за очување дејтонског уставног оквира БиХ.

Преговори у Дејтону су, према свједочењима бројних учесника, били веома мукотрпни, исцрпљујући, често на ивици да пропадну. Многи званичници су ургирали, тврдећи да је ово посљедња прилика за постизање споразума, а америчке и британске дипломате су додатно притискале инсистирајући да ће, ако договора не буде, дићи руке и повући међународне трупе, те ће БиХ остати препуштена сама себи.

Општи оквирни споразум за мир у БиХ је званично потписан 14. децембра 1995. у Јелисејској палати у Паризу, а иза њега стоје САД, Њемачка, Велика Британија, Француска, Русија.

Промашена држава

Члан Српске академије наука и уметности Коста Чавошки изјавио је Срни да ОХР треба коначно да буде затворен те да се о будућности БиХ договоре представници конститутивних народа. Сматра да затварање ОХР-а треба да подрже и стране силе, јер се показао до краја неуспјешним.

- Од почетка је било лоше наметање ОХР-а и страних високих представника који су махом злоупотребљавали свој положај и силом доносили законе. То је прво што није ваљало. Друго, високи представници су ограничавали надлежности Српске и Срба у БиХ. Треће, високи представници и ОХР нису омогућили да БиХ функционише како треба и то је несумњиво "фејлд стеј", односно промашена држава након усвајања Дејтонског споразума - казао је он.

Дипломирани новинар. У редакцији „Гласа Српске“ ради од фебруара 2009. године. Ужа област унутрашња политика.

Све вијести аутора →

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.