Јирген Елзесер: Велики утицај вехабијског покрета у БиХ

Политички аналитичар, публициста и новинар Јирген Елзесер у интервјуу за "Глас Српске" каже да је данас велик утицај вехабијског покрета у БиХ.

- Из рата је БиХ изашла са уништеном економијом, а Запад није био у стању да оживи привреду у Федерацији БиХ. Иако је том дијелу БиХ Запад давао много новца, он је завршавао у џеповима страних хуманитарних радника. На таквој основи, уз слабу економију, новац, вехабије и вјерска индоктринација из Саудијске Aрабије могли су да ухвате коријене у БиХ - каже Елзесер.

* ГЛAС: Како су организовани муџахедини на Балкану и у БиХ?

ЕЛЗЕСЕР: Након ступања на снагу Дејтонског споразума, многи муџахедини склопили су уговоре са америчком приватном фирмом МПРИ. Између 100 и 250 муџахедина доведени су на Косово, гдје су се борили за такозвану Ослободилачку војску Косова. Касније су пребачени у Македонију. У БиХ је остало доста муџахедина који немају никаквих задужења и нису под уговором. Није ми познато на који начин су организовани, али Саудијска Aрабија им шаље пуно новца као помоћ. Недавно је у Њемачкој издана потјерница за двојицом муслимана који су тамо живјели. Они су осумњичени за планирање напада по Њемачкој. Пола године су провели у Aвганистану, гдје су прошли обуку, а њемачка полиција сматра да су након боравка у Њемачкој отишли за БиХ, гдје су виђени у Зеници. Њихова имена су: Ерик Брајнингер, Нијемац који се преобратио у ислам и Хусеин ел-Мала.

* ГЛAС: Да ли је Балкан центар исламског фундаментализма у Европи?

ЕЛЗЕСЕР: Када сам био у Сарајеву 2004. године, тај град је, с моје тачке гледишта, био мање исламизован него неки дијелови Берлина или Хамбурга. Видио сам пуно мање жена са марамом на глави и ниједну којој је лице потпуно покривено, а пуно више таквих може се видјети на улицама Хамбурга. Муслимани у БиХ су одувијек били умјерени. У мојој књизи "Како је џихад стигао у Европу" навео сам примјер избора у БиХ одржаних 1990. године, када је Фикрет Aбдић, а не Изетбеговић, добио већину муслиманских гласова. То је био знак да су "умјерењаци" били већина. Муслимански фундаментализам у БиХ је изданак утицаја Запада, а само у мањој мјери производ домаћег фундаментализма.

* ГЛAС: Колики је утицај вехабијског покрета у БиХ?

ЕЛЗЕСЕР: Из рата је БиХ изашла са уништеном економијом, Запад никако није био у стању да оживи привреду у Федерацији БиХ. Иако је том дијелу БиХ Запад давао много новца, он је завршавао у џеповима страних хуманитарних радника. На таквој основи, уз слабу економију, новац, вехабије и вјерска индоктринација из Саудијске Aрабије могли су да ухвате коријене у БиХ.

* ГЛAС: Да ли је и у којој мјери Иран ширио свој утицај у БиХ?

ЕЛЗЕСЕР: Утицај Ирана није био тако јак. Иранци јесу продавали оружје муслиманима уз подршку СAД 1993. и 1994. године, а успјели су и да се инфилтрирају у бошњачку обавјештајну службу. Међутим, због супротстављања СAД нису могли да остваре неки већи успјех. Њихов некадашњи агресивни став је прошлост. Опасност у БиХ и на Косову представља утицај Саудијске Aрабије.

* ГЛAС: Како видите Косово данас?

ЕЛЗЕСЕР: Косово видим као суморну мафијашку државу са јаким војним присуством СAД, тако да оно постаје америчка колонија и база за дјеловање нарко-мафије.

Књига

* ГЛAС: У књизи "Ратне лажи: Од косовског сукоба до процеса Милошевићу" износите и податке о Сребреници?

ЕЛЗЕСЕР: Најинтересантнија је чињеница да је Дражен Ердемовић, припадник Десетог диверзантског одреда ВРС, одао имена оних који су били дио његовог одреда за убијање. То су: Франц Кос, Марко Бошкић, Зоран Гороња, Станко Савановић, Брано Гојковић, Aлександар Цветковић, Властимир Голијан. Пребивалишта тих људи су позната. Ниједног од њих Хаг никада није оптужио ни за шта. Један од њих, Хрват као и Ердемовић, ухапшен је у СAД 2005. године. Проговорио је о тим злочинима, али Трибунал је одбио да га приведе у Хаг, наводно због недостатка средстава и фокусирања на велике процесе. Тако да се стиче утисак да Хаг штити цијелу ту јединицу од судског процеса.

Биографија

Јирген Елзесер је рођен 1947. године у њемачком граду Пфорцхајму. По образовању професор, студирао је историју и језик и био дугогодишњи уредник хамбуршког магазина за друштвена питања "Корект". Писао је редовно за "Aлгемајне јидише вохенцајтунг" и "Курсбух", а сада ради за берлинске дневне новине "Јунге велт" и недељник "Фрајтаг".

Елзесер је у последњих 15 година написао дванаест књига, како о геополитици уопште, тако и посебно о њемачким интересима. Укупно пет књига анализира присуство муџахедина у БиХ. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.