Јавна расправа у Источном Сарајеву о нацрту закона о п

Постоји оправдана бојазан да ове унесене новине неће поједноставити поступке и да неће појефтинити досадашњи поступак, истакла Биљана Марковић

ИСТОЧНО СAРAЈЕВО - Нацрт закона о просторном уређењу и грађењу, који је израдило Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске, у сарадњи са УСAИД-ом, у Источном Сарајеву је претрпио бројне примједбе већине учесника јавне расправе. Предложеним нацртом уведене су знатне новине у односу на постојећи текст закона. Самостални стручни сарадник за послове планирања у Скупштини града Источно Сарајево Биљана Марковић истакла је да се њиме, прије свега, укида урбанистичка сагласност као управни поступак, а умјесто тога се уводе локацијски услови. У хијерархију просторно-планске документације уводе се два нова просторна планска акта, стратегија просторног развоја и зонинг план. - Постоји оправдана бојазан да ове унесене новине неће поједноставити поступке и да неће појефтинити досадашњи поступак. Питање је колико је нови зонинг план примјењив у нашој земљи, која је у транзицији, јер је, по мом мишљењу, он прилагођен уређеним европским земљама, гдје све добро функционише. Мислим да ће ово додатно оптеретити општинске буџете на ионако велики број потребних планских аката које су општине у обавези да донесу - навела је Марковићева, која, поздрављајући све позитивне помаке у смислу уклапања у европске интеграционе процесе, ипак сматра да је, у тренутку када већи дио територије Српске није покривен просторно-планском документацијом, прерано за такве искораке. Представници општина, те грађевинских предузећа и извођача радова, који су активно учествовали у јавној расправи, изнијели су бројне примједбе на нацрт новог закона. Начелник Одјељења за просторно уређење и стамбено-комуналне послове општине Пале Данило Крсмановић сматра да предложени зонинг план, који ће беспотребно усложити процедуру и повећати трошкове локалној заједници, кроз урбанистички и регулациони план у суштини већ постоји. - У општини Пале сматрамо да овај закон, у неколико одредби, није у сагласности са Законом о грађевинском земљишту, што би свакако требало да буде. Наша примједба односи се и на законска рјешења из којих не видимо да ће бити онемогућена бесправна изградња, која је свима велики проблем - рекао је Крсмановић. Иако мисли да је иницијатива за израду новог закона добра, Крсмановић сматра да је и постојећи, који је само требало дорадити и примијенити у пракси, добар закон. Нацрт новог закона, по мишљењу директора Грађевинског предузећа "Стан", из Источног Сарајева, Славка Тошовића, представља додатно оптерећење за инвеститоре, док се дио послова из локалне заједнице даје правним субјектима који се унапријед фаворизују. - Овај закон не третира процедуру увођења управног поступка и градског грађевинског земљишта, гдје и настају прави проблеми. Интересантна је и категоризација зона, односно обрачун ренте по зонама, која никако не може бити иста у Бањој Луци и Источном Сарајеву. Мора се разјаснити шта се и гдје подразумијева под првом зоном, јер Српска није подједнако развијена - истакао је Тошовић. В. БУГAРИН БЕСПРAВНA ГРAДЊA Нацрт Закона о просторном уређењу и грађењу већ је прошао јавну расправу у Требињу и Фочи. Портпарол Министарства за просторно уређење, грађевинарство и екологију Горјана Росић је рекла да су искуства из три региона различита. - Локацијски услови и зонинг план, на које је у Источном Сарајеву било највише примједби, у Фочи и Требињу сјајно су прихваћени, као олакшавајућа околност за органе локалног управљања. Међутим, у сва три града је прихваћена чињеница да у новом закону не постоји институт бесправне градње. Општине ће имати још двије године да легализују постојеће бесправно изграђене објекте, а оно што се након усвајања закона почне градити без потребних одобрења, неће бити легализовано - рекла је Росићева. КAЗНЕ И ОВЛAШЋЕЊA У име Извршног одбора Удружења грађевинара Српске примједбе, које ће и званично упутити, изнио је директор Грађевинског предузећа "Пут" Милош Глоговац. - Имамо 54 амандмана на скоро све чланове закона, а наше главне примједбе се односе на превелика министарска овлашћења, која су новим законом предвиђена. Нелогичне су и казнене одредбе, јер су за пропусте у раду институција знатно мање у односу на људе који се баве пројектовањем, извођењем и конкретним радом на терену - рекао је Глоговац, истакавши да нови закон мора да предвиди и формирање Инжињерске коморе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.