Јасмин Пилица: Највише позитивних мишљења ревизора до сада, иако их је само 21

САРАЈЕВО - Замјеник главног ревизора Канцеларије за ревизију институција БиХ Јасмин Пилица рекао је да је у извјештају ревизора за 2019. годину највише институција до сада добило чисто позитивно мишљење, иако је ријеч о само 21 институцији од 75 обухваћених.

Пилица је истакао да је број институција које су добиле значајне замјерке ревизора повећан са шест на девет у односу на годину раније, док је број оних које су добиле позитивно мишљење највећи јер је у извјештају за 2018. годину било 12, а за 2017. укупно 13 институција које су добиле чисто позитивно мишљење.

- Овај податак може бити охрабрујући, али у свему овоме ваља имати у виду да се и број мишљења с резервом истовремено повећао за три у односу на прошли извјештај, па чак за пет у односу на стање од прије двије године. Неком руководиоцу савјест проради када ревизија само скрене пажњу на неки пропуст, другима тек након што озбиљније квалификујемо наш налаз - указао је Пилица у интервјуу Срни и додао да је код институција са мањим буџетом недостатке много лакше отклонити.

Он је навео да је број препорука ревизора готово идентичан и у извјештајима за 2019. и 2018. годину.

У ревизорском извјештају институција БиХ за 2019. годину, ревизори су дали 483 препоруке које би институције на нивоу БиХ требале да реализују.

Пилица је истакао да је само 58 одсто препорука датих у прошлој и ранијим годинама реализовано или је њихова реализација у току, док у другим демократским земљама реализација препорука ревизора долази и до 95 одсто.

Одређене препоруке ревизора, напоменуо је он, не реализују се због непостојања системских законских рјешења и подзаконских аката.

Пилица је рекао да је редуковано запошљавање са такозваних "резервних листи" и да су институције цијелу прошлу годину радиле на привременом финансирању, што им је онемогућавало квалитетну реализацију планираних активности, а посебно оних капиталних, што се директно одразило на реализацију буџета.

Осврћући се на главне замјерке ревизора, Пилица је навео да су утврдили да нису поштовани Закон о раду у институцијама БиХ, Закон о државној служби и Закон о јавним набавкама, те да су људи нетранспарентно запошљавани на одређено вријеме без расписивања јавног конкурса.

- Неправилности су забиљежене у интерним премјештајима у периоду пробног рада, обављању послова другог радног мјеста, оцјењивању државних службеника, интерним премјештајима и распоређивању запослених на друга радна мјеста унутар институција - указао је Пилица.

Када је ријеч о јавним набавкама, Пилица је навео да је то одавно рак-рана институција БиХ и да су ревизори уочили да су прављена изузећа у примјени Закона иако за то нису постојали услови, да је преговарачки процес вођен без испуњавања услова за то, а уочено је да су давана првенства "одређеним робним маркама" или да је даван прекратак рок добављачима за достављање понуда.

- Уочене су и неправилности у примјени Закона о оснивању Завода за извршење кривичних санкција, притвора и других мјера БиХ јер је Одлука о престанку рада Јединице за изградњу Државног затвора донесена без испуњавања предуслова прописаних законом - каже Пилица и додаје да су ревизори утврдили и бројне недостатке при попису средстава и обавеза које институције имају.

Пилица је истакао да је пандемија ковид 19 зауставила међународне активности глобално, па ће, највјероватније, у извјештајима о ревизији наредне године бити врло мало неправилности и трошкова који се односе на службена путовања.

Замјеник главног ревизора Канцеларије за ревизију институција БиХ Јасмин Пилица истакао је да је откривање и гоњење извршилаца кривичних дјела у искључивој надлежности тужилаштва.

- Никад не бих директно везао мишљење ревизора са постојањем кривичног дјела. Некад је могуће да ревизори дају негативно мишљење, а да то нема обиљежја кривичног дјела, а исто тако може да се деси да је почињено кривично дјело у институцији у којој је ревизор дао позитивно мишљење. Таквих примјера има доста и у развијеним демократијама - сматра Пилица.

Он додаје да су ревизорски извјештаји јавни и да тужиоци, као и сви остали, могу да их анализирају и да ће, вјероватно, у одређеним случајевима препознати одређена кривична дјела.

Пилица каже да је, захваљујући ревизорским извјештајима институција на нивоу БиХ, дошло до унапређења финансијске дисциплине и да постоје институције на нижим нивоима власти које никада до сада нису биле предмет ревизије.

- Када ту чињеницу имамо у виду и ако узмемо у обзир чињеницу да је укупно извршење годишњег буџета свих институција БиХ једнако укупном буџету само једног кантона унутар којег дјелују институције и субјекти који никада нису били предмет ревизије, онда је јасно о чему је ријеч - рекао је Пилица.

Пилица је навео да Парламент БиХ, на основу налаза ревизора, може смањити буџет једне или више институција или предузети друге одговарајуће мјере и тако "казнити" оне који праве пропусте.

Ревизорски извјештаји, препоруке и степен њихове реализације су транспарентни, рекао је он, те јавност, парламент, порески обвезници и друге институције могу имати увид о начину на који се троши јавни новац.

Пилица је истакао да отежане околности усљед епидемије вируса корона нису угрозиле рад Канцеларије за ревизију институција БиХ и да је план без кашњења испуњен, те да су и институције које су третирали показале зрелост благовременим достављањем неопходне документације.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.