Изетбеговић: Подршка спровођењу реформске агенде

Сарајево - Предсједавајући Предсједништва БиХ Бакир Изетбеговић информисао је данас у Бриселу предсједника Европског парламента Мартина Шулца о напретку који је БиХ остварила на пољу интеграције у ЕУ, као и о динамици предстојећих корака БиХ, прије свега, на испуњавању упитника с циљем добијања мишљења ЕУ и кандидатског статуса до краја 2017. године.

Изетбеговић је информисао Шулца и о потешкоћама и изазовима с којима се БиХ суочава, истакавши да упркос свему тежња БиХ за чланством у ЕУ и спремност БиХ да испуни постављене услове немају алтернативу, саопштено је из Предсједништва БиХ.

У саопштењу се додаје да је Изетбеговић информисао Шулца и о приједлогу да се с циљем даљег побољшања стабилности и безбједности у региону западног Балкана успостави политички дијалог на високом нивоу између највиших званичника ЕУ и региона, као платформе и механизма којима ЕУ може помоћи државама региона у превенцији и разрјешавању тензија, као и заједничком координисаном реаговању на безбједносне изазове.

Шулц је поздравио напредак БиХ на европском путу и честитао Изетбеговићу на томе, истакавши да ће Европски парламент у оквирима својих надлежности пружити пуну подршку наставку спровођења Реформске агенде у оквиру обновљеног приступа ЕУ.

Он је истакао да је видљив економски раст који БиХ у посљедње вријеме остварује веома добра вијест, те да се нада да ће БиХ наставити тим правцем.

Предсједник Европског парламента поздравио је иницијативу Изетбеговића за покретање дијалога на високом политичком нивоу између ЕУ и западног Балкана, оцијенивши да би такав механизам добродошао.

Одлука "Сејдић и Финци" и уставне реформе тренутно неизводиве

Предсједавајући Предсједништва БиХ Бакир Изетбеговић рекао је у Бриселу да шире уставне реформе у БиХ, које излазе из оквира спровођења одлуке Европског суда за људска права у предмету "Сејдић и Финци", нису ни пожељне, ни изводиве у овом тренутку, јер кључни политички актери у БиХ напросто не би могли постићи договор о њиховом обиму и садржају.
Из Предсједништва БиХ саопштено је да је Изетбеговић данас у обраћању Комитету за спољне послове Европског парламента предложио да сва уставна питања буду разматрана тек у оквиру отварања поглавља за преговоре о чланству у ЕУ.

Он је истакао да би за БиХ од велике помоћи било уколико спровођење одлуке Европског суда за људска права у предмету "Сејдић и Финци" не буде постављено као тврд услов њеном приступању ЕУ.

"Страхујем да ће упркос хитности бити веома тешко сагласити се о овим питањима, јер је неопходно придобити двотрећинску већину у оба дома парламента БиХ, у којима су заступљени представници 14 различитих политичких странака", појаснио је Изетбеговић и позвао све у ЕУ да опрезно наставе ићи даље, стратешки размишљајући који и какав приступ ће дати најбоље резултате за све.

Он сматра да постоји могућност и да раније буде постигнут договор о спровођењу одлуке у предмету "Сејдић и Финци", који би могао у обзир узети и неке легитимне примједбе Хрвата у БиХ.

"У наредне двије године морамо се усредсредити на социо-економске реформе, изградњу транспортне инфраструктуре, реформу јавне управе и јачање владавине права. То је оно што је грађанима потребно и што од нас очекују", сматра Изетбеговић.

Он је истакао да се БиХ вратила на пут приступања ЕУ и у протеклих 18 мјесеци на том путу више напредовала него у цијелој претходној деценији. "Обновљени приступ ЕУ омогућио нам је да постигнемо тај напредак. Посао смо направили ми у БиХ, уз непроцјењиву подршку од ЕУ", нагласио је Изетбеговић.

Када је ријеч о процесу приступања БиХ ЕУ, Изетбеговић сматра да је реално да у наредних 12 до 18 мјесеци БиХ испуни упитник Европске комисије и интензивира реализацију Реформске агенде.

"Механизмом координације, усвојеним овог љета, сви нивои власти у БиХ договориће и усвојити стратегије за области транспорта, енергије и пољопривреде како би напокон могли почети користити претприступне фондове ЕУ. Чим Европска комисија сачини своје мишљење о спремности БиХ за кандидатски статус, радићемо на томе да добијемо кандидатски статус у складу с тим мишљењем. Наш циљ је да то остваримо до краја 2017", навео је Изетбеговић.

Он је нагласио да ће испуњавање тог упитника Европске комисије бити приоритет за све нивое власти у БиХ, јер се жели што прије добити мишљење Европске комисије о спремности БиХ за кандидатски статус.

"То мишљење помоћи ће нам да спознамо у којој мјери наше институције, законодавство и пракса одступају од ЕУ стандарда", напоменуо је Изетбеговић.

Говорећи о економији, он је рекао да је БиХ у овом тренутку најбрже растућа економија у регији.

"Раст БДП-а у 2015. години био је 3,14 одсто, што је двоструко више у односу на 2014. Ове године очекујемо да стопа раста БДП-а остане на три одсто, с могућношћу повећања и на четири одсто у средњорочном периоду. Приходи од индиректних пореза порасли су за три одсто, индустријска производња повећала се за 2,2 одсто, а незапосленост је у односу на прошлу годину опала за 4,4 одсто", прецизирао је Изетбеговић.

Према његовим ријечима, БиХ је суочена са многим изазовима и има много отворених питања.

"Политички односи су још јако крхки. Ниво повјерења није задовољавајући. Турбуленције се дешавају безмало свакодневно. Постићи досадашњи напредак није било нимало лако, а пут који је пред нама доноси још више изазова. Стога сматрам да треба опрезно продужити даље овим путем, водећи рачуна да не угрозимо оно што смо досад постигли", сматра Изетбеговић.

Он каже да је БиХ предана борби против тероризма у свим његовим облицима, а да су стабилност и безбједност западног Балкана и његова коначна консолидација у оквирима ЕУ од највећег стратешког значаја за БиХ.

"Наставићемо блиско сарађивати са ЕУ и земљама регије на постизању ових заједничких циљева. У ту сврху, изузетно цијенимо и много полажемо на регионални дијалог и сарадњу. Наставићемо да активно учествујемо у свим оквирима и механизмима регионалне сарадње са ЕУ, нарочито кроз Берлински процес", истакао је Изетбеговић.

Он сматра да регионална сарадња на пројектима инфраструктурног повезивања изграђује повјерење, побољшава односе и пружа опипљиву економску добробит грађанима.

"Оно што сам увјерен да је потребно, а још недостаје, јесте политички дијалог на високом нивоу између ЕУ и западног Балкана који би унаприједио стабилност и безбједност регије, и њену коначну консолидацију у оквирима ЕУ", нагласио је Изетбеговић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.