Изетбеговић не представља цијелу БиХ

Сарајево - Најављени данашњи сусрет предсједника Републике Србије и Републике Турске Александра Вучића и Тајипа Ердоана, те Бакира Изетбеговића, члана Предсједништва БиХ из реда бошњачког народа, у Анкари већ је изазвао различите реакције у БиХ и поставља се питање може ли Изетбеговић представљати сва три конститутивна народа.

Једни сматрају да је непримјерено да се о кључним проблемима са којима се суочава БиХ разговара ван БиХ и то са само једним представником три народа, а неки ово, пак, виде као начин да се коначно ствари покрену с мртве тачке и да се деси позитиван преокрет.

Денис Звиздић, један од потпредсједника СДА и предсједавајући Вијећа министара БиХ, очекује да буду договорена нова улагања у БиХ.

"Очекујем да ће у фокусу, осим добре сарадње, бити и одређени пројекти, односно могућа нова инвестициона улагања. Била би изванредна вијест ако би се коначно договорила рута која би повезала Сарајево и Београд. Сви релевантни и стручни аргументи су на страни оне руте која је изгласана кроз декларацију на нивоу БиХ и у Парламенту ФБиХ. Очекујем да ће у разговору о том пројекту побиједити аргумент струке", рекао је Звиздић.

Како је казао, сваки сусрет лидера у региону може донијети бољитак.

Лазар Продановић (СНСД), посланик у Представничком дому БиХ, каже да је сваки разговор добар, па и овај који ће водити предсједници Србије и Турске и члан Предсједништва БиХ.

"Не видим ништа лоше у томе, као што нисам видио ништа лоше ни у посјети хрватске предсједнице Турској. Мислим да је овај разговор који ће се водити у Анкари позитиван, у свјетлу најава да би се у фебруару могао одржати састанак званичника Србије, Турске, Хрватске и БиХ", казао је Продановић.

Истиче да је потребно релаксирати односе и да је то интерес свих, а да без унутрашњег договора у БиХ неће бити помака.

Марио Караматић, хрватски делегат у Дому народа БиХ, сматра да је добро што се Србија и Хрватска укључују у рјешавање кризе у БиХ, као и званичници ЕУ, па у коначници и Република Турска.

"Ипак, мало је неозбиљно од Изетбеговића да он иде сам у Турску, пошто он евентуално може представљати само око 23 посто БиХ, а никако цијелу, и мислим да је то још један континуитет његове политике скакања сам себи у уста, јер управо је он не тако давно тврдио да се одлуке о БиХ морају доносити у Сарајеву и у БиХ, а сад би он нешто преговарао. Он, наравно, може изнијети ставове бошњачког народа, међутим ни у ком случају он не може ни на какав начин заступати остала два конститутивна народа у БиХ", рекао је Караматић.

Дамир Бећировић, шеф Клуба ДФ-а у Представничком дому БиХ, сматра да ово није посљедњи случај да ће се договори о БиХ одвијати у другој држави.

"Свакако да је проблем тај одлазак у Анкару и састанак са Вучићем и Ердоаном, али по мени је проблем и оно што ће се дешавати у Бриселу 31. јануара и 1. фебруара, гдје ће се говорити о Изборном закону под окриљем Европске пучке странке, тако да је све то проблем", казао је Бећировић.

Тврди да је званична хрватска политика, односно политика ХДЗ-а Хрватске одлучила да у разговоре о Изборном закону БиХ увуче и Србију.

"Ово је договорена прича између Србије и Хрватске која се реализује у БиХ. Већ имамо учешће међународних институција, а ти договори ван БиХ су погрешни", рекао је Бећировић.

"Овај састанак у Турској видим само као наставак вањског политичког спонзорства и разговора о неуспјешној власти Босне и Херцеговине и њених безидејних актуелних политичких лидера", закључује Сенад Шепић, предсједник Независног блока.

Хрватска странка БиХ саопштила је да "желе знати јесу ли теме за разговор и стајалишта усаглашени у Предсједништву и у име кога Изетбеговић путује".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.