Избори и нове технологије: Превише питања, премало одговора

САРАЈЕВО - У БиХ су званично почели разговори у вези са набавком и увођењем нове опреме за гласање која би, према очекивањима, требало да буде у функцији већ на изборима у јесен 2026, али иако је та тема већ дуже вријеме на дневном реду од надлежних још нема ни одговора на питање да ли су истраживали тржиште, односно гдје је могуће набавити оптичке скенере.

Увођење нових технологија, првенствено скенера у домаћи изборни систем је годинама предмет опсежних расправа, на бази аргумената "за" и "против", али и даље за тај потез нема потребне политичке подршке.

То је један од разлога да Кристијан Шмит из фотеље високог представника у БиХ, а којег Српска не признаје јер није именован у складу са процедурама које су на снази у Савјету безбједности УН-а, започне промјена и у изборним правилима која се тичу начина гласања.

Шмит је још прошле године, кориштењем бонских овлашћења, наметнуо измјене и допуне Изборног закона БиХ које су омогућиле спровођење пилот пројеката и употребу модерне опреме. Тако су нове технологије по први пут, а кроз донације, примијењене лани у октобру кроз четири пилот-пројекта на дан избора на више од 450 бирачких мјеста, а односили су се на идентификацију бирача, скенере и видео-надзор.

Централна изборна комисија (ЦИК) БиХ је, послије избора, објавила студију изводљивости за увођење нових технологија у којој су навели да рачунице показују да је потребно 112,5 милиона марака за постављање 6.000 уређаја за верификацију бирача и 6.000 скенера, те спровођење других активности. Међутим, с обзиром на то да буџет институција БиХ за ову годину још није усвојен, Шмит је одлучио да наметне још једну одлуку, а према којој ће ЦИК морати имати на рачуну потребан новац за набавку опреме иако су чак и из ЦИК-а још раније тврдили да је вријеме готово истекло.

У овом моменту је, наиме, а према Шмитовој одлуци, познато да би новац за ове намјере требало да буде узет из касе Централне банке БиХ. Други детаљи, на основу информација из ЦИК-а, нису познати или надлежни не желе да откривају.

У Комисији су за "Глас" потврдили да су упозоравали да је крајњи моменат да се обезбиједе средства за примјену специфичних изборних технологија на идућим изборима те да је проблем ријешен Шмитовом одлуком.

- Рокови за реализацију планираних активности изузетно су кратки и оперативно захтјевни, с обзиром на то да је процес набавке и имплементације нових изборних технологија, укључујући биометријску идентификацију бирача и скенирање гласачких листића, започет знатно касније од предвиђеног у студији изводљивости - поручили су из ЦИК-а.

Да би се све спровело у дјело, додају, неопходна је пуна институционална сарадња.

- Централна изборна комисија је већ одржала први радни консултативни састанак са представницима Агенције за заштиту података, Министарства комуникација и транспорта БиХ, Агенције за јавне набавке, Министарства безбједности, ИДДДЕА и Канцеларије за законодавство. На састанку су били и представници три телеком оператера из БиХ ради техничке подршке – потврдили су у ЦИК-у.

У припреми је и детаљан план наредних активности и формирање тимова који ће бити задужени за посебне сегменте реализације планираног.

- Процес јавне набавке може бити комплексан и трајати неколико мјесеци. У овом тренутку толико можемо казати. О наредним активностима јавност ће бити благовремено информисана - наведено је у одговорима из ЦИК-а међу којима није било оних на питања да ли постоје назнаке одакле ће опрема за биометријску идентификацију и оптичке скенере бити набављена, односно да ли су анализирана тржишта БиХ, земаља у региону, евентуално и шире те шта у случају да не успије јавни позив за набавку опреме.

О овој теми је прије неколико дана причао и министар финансија и трезора БиХ Срђан Амиџић. Говорећи о набавци скенера, рекао је како је она под знаком питања те да проблем није у технологији, већ у томе гдје ће завршити тај новац.

Сматра да је готово немогуће до маја наредне године спровести поступак јавне набаве вриједан 112 милиона марака и пронаћи добављача који може произвести скенере за повећање транспарентности.

Исто тако је, каже, готово немогуће у кратком року произвести и испоручити толику количину скенера и имплементирати их на свим изборним мјестима, осим ако опрема већ није унапријед припремљена.

- Сумњам да би било која јавна институција могла спровести поступак јавне набаве у тако кратком времену - казао је Амиџић, додавши да ће лично да провјери датуме производње скенера ако буду испоручени те да је и даље при ставу да о изборним технологијама треба да одлучују они који имају повјерење и подршку народа.

Посебан тим

У Студији изводљивости, иза које стоји ЦИК БиХ, је оцијењено да су од 145

оптичких скенера, 143 функционисала. Један није био у функцији  због техничког проблема, а други због погрешно штамбиљаних гласачких листића. Три скенера су захтијевала техничку подршку на лицу мјеста због замјене меморије.

- ЦИК треба да ангажује посебан тим за управљање технологијом и њеном примјеном на изборима, успостави намјенске позивне центре и теренске техничаре на лицу мјеста за подршку операцијама и брзо рјешавање свих тих техничких проблема те ангажује специјализованог добављача система изборне технологије како би се поједноставило складиштење, логистика и подршка – наведено је, између осталог, у тој анализи.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.